ZASTRAŠUJUĆE: Ovo su mete Amerikanaca u slučaju nuklearnog rata!

Među njima se nalazio i izveštaj iz 1956. godine, tačnije iz Hladnog rata, prozvan "Strateško vazduhoplovno zapovedništvo".

Istraga o zahtevima nuklearnog naoružanja za 1959. godinu", a u njemu i spisak meta koje bi bile prioriteti za napad u slučaju nuklearnog rata sa Sovjetima ili njihovim saveznicima.  Kao što je istakao analitičar Vilijam Bur, spisak aerodroma i industrijskih ciljeva uključivao je i gradska središta, ukazujući da je cilj bio "uništenje ljudi, a ne posebnih industrijskih aktivnosti". 

S obzirom na današnje spoznaje o dugoročnim posledicama nuklearne eksplozije, prilično je jasno da bi taj plan rezultirao smrću i razaranjima kakve svet nikad nije video. 

Doduše, moguće je da su osobe koje su stajale iza planiranih napada te 1956. godine bile svesne da bi se situacija mogla prilično promeniti do 1959. godine, kao i da bi ovi planovi dotad mogli biti zastareli. 

Kao što je Bur objasnio, primarni ciljevi na spisku su bili oni povezani sa sovjetskom vazduhoplovnim snagama, jer u to vreme još nije počela vladavina interkontinentalnih balističkih projektila (ICBM-a). Drugim rečima, SAD bi morale koristiti svoje bombardere kako bi ciljali ruske aerodrome, jer je u to vreme jedini način prevoza nuklearnog oružja do cilja bio pomoću aviona. 

Ali još u vreme pisanja ovog izveštaja bilo je opštepoznato da se ova tehnološka ograničenja pomalo menjaju, te je priča s naslovnice časopisa "Tajm" iz januara 1956. godine bila o predstojećem stupanju projektila na scenu Hladnog rata. 

Još jedna nužna stavka je bila smanjivanje nuklearnog naoružanja, jer su lakše nuklearne bombe mogle prenositi lakše rakete koje bi brže putovale s lakšim motorima. Kad se došlo do tog otkrića, sledeći je na redu bio ubrzani razvoj ICBM, koji je pružao veliku prednost u Hladnom ratu. Do 1959. godine zaista su izrađene atlas rakete koje su bile spremne za upotrebu, te je završeno doba nuklearnih bombardera, a počelo je razdoblje interkontinentalnih balističkih projektila, piše Time, prenosi express.hr.

Što se tiče planiranih meta, logično da se najveći broj nalazio u Sovjetskom savezu. Međutim, bilo je nekoliko potencijalnih ciljeva i van najveće zemlje na svetu. Navođene rakete dalekog dometa, s nuklearnim sposobnostima, nisu bile nova zamisao, jer je Nemačka slične, primitivne verzije koristila još u Drugom svetskom ratu. A prednosti spajanja raketa s nuklearnom energijom,postale su očigledne još 1945. godine. 

Ali trebalo je da prođe više decenija pre nego što su kompjuteri i raketna tehnologija dovoljno napredovali da takve rakete počnu delovati kao realna šansa. Pre svega, Amerikanci su planirali da napadnu sovjetske vazduhoplovne baze u Istočnoj Nemačkoj, tačnije u Istočnom Berlinu. Takođe, jedna od potencijalnih meta su bili vojni ciljevi u Pekingu. 

Kompletnu listu američkih meta možete pronaći na ovom linku.