Zbog čega SAD brinu šta će biti sa Grčkom?
Evropski mediji javljaju da je Vašington zabrinut zbog mogućnosti da Grčka napusti evrozonu, Ciprasovog razumevanja sa Rusijom kao i zbog šeste flote na Kritu.
Američki predsednik Barak Obama smatra da bi to moglo u izvesnoj meri uzdrmati stabilnost svetske privrede i postojanost EU.
Međutim, Vašingtonu je pre svega važna geopolitičke uloga Grčke, članice EU i NATO, na veoma ranjivom jugoistočnom rubu Evrope.
Kako se navodi, Grčka je zbog svog položaja suočena s ratom protiv islamističkih terorista i Islamske države, kao i sa talasom ilegalne imigracije koji, krijući u sebi i teroriste, sad ide takođe balkanskom rutom.
Francuski list "Mond" i španski "Pais" tako navode da je Vašington zabrinut i zato što je Ciprasova vlada "već ispoljila određeno razumevanje s Rusijom i sarađuje na projektima gasovoda, dok je Kina uložila velika sredstva u luku Pirej, a preko Grčke krenula u izgradnju novog 'puta svile' preko Balkana ka EU".
Vašington smatra da bi "udes" izlaska Grčke iz zone evra bio opasan i za vojnu komandu NATO-a u istočnom Sredozemlju i, kako predočava "Mond", na Kritu je i dalje baza šeste američke flote, a to je sasvim blizu Sirije, Jordana, Libana i Izraela.
Tokom intervencije u Libiji s ciljem da se sruši vlast pukovnika Gadafija, između marta i oktobra 2011, dodaje pariski dnevnik, odatle su kretali američki vojni avioni F-16, a blizu 400 stotine američkih marinaca, prebačenih iz Severne Karoline, tada su stigli u tu bazu, malu luku pored turističkog bisera Hanije.
U evropskim medijima se takođe navode očekivanja mnogih vlada i tela u EU da, bez obzira na ishod referenduma u Grčkoj, s novom vladom u Atini budu nastavljeni, u suštini pokrenuti novi pregovori o rešavaju grčke krize i ogromnog duga.
