Због чега САД брину шта ће бити са Грчком?

Амерички председник Барак Обама сматра да би то могло у извесној мери уздрмати стабилност светске привреде и постојаност ЕУ.

Међутим, Вашингтону је пре свега важна геополитичке улога Грчке, чланице ЕУ и НАТО, на веома рањивом југоисточном рубу Европе.

Како се наводи, Грчка је због свог положаја суочена с ратом против исламистичких терориста и Исламске државе, као и са таласом илегалне имиграције који, кријући у себи и терористе, сад иде такође балканском рутом.

Француски лист "Монд" и шпански "Паис" тако наводе да је Вашингтон забринут и зато што је Ципрасова влада "већ испољила одређено разумевање с Русијом и сарађује на пројектима гасовода, док је Кина уложила велика средства у луку Пиреј, а преко Грчке кренула у изградњу новог 'пута свиле' преко Балкана ка ЕУ".

Вашингтон сматра да би "удес" изласка Грчке из зоне евра био опасан и за војну команду НАТО-а у источном Средоземљу и, како предочава "Монд", на Криту је и даље база шесте америчке флоте, а то је сасвим близу Сирије, Јордана, Либана и Израела.

Током интервенције у Либији с циљем да се сруши власт пуковника Гадафија, између марта и октобра 2011, додаје париски дневник, одатле су кретали амерички војни авиони Ф-16, а близу 400 стотине америчких маринаца, пребачених из Северне Каролине, тада су стигли у ту базу, малу луку поред туристичког бисера Ханије.

У европским медијима се такође наводе очекивања многих влада и тела у ЕУ да, без обзира на исход референдума у Грчкој, с новом владом у Атини буду настављени, у суштини покренути нови преговори о решавају грчке кризе и огромног дуга.