ZAROBLJENI U LUDNICI: Oni su morali da dokazuju da im nije mesto na psihijatriji
Zamislite da se iznenada probudite u psihijatrijskoj ustanovi i morate osoblje uveriti kako je reč o nesporazumu i da vama onde nije mesto. Uveriti ljude da ste mentalno zdravi nije uvek lako kao što se čini. Ovo je priča o pet najluđih slučajeva ljudi koji su pogrešno proglašeni ludima.
Smestila mu banka
Gustl Mollath bio je prosečni Nemac koji je za život zarađivao obnavljanjem starih automobila sve do dana u kojem je optužio banku za veliku proneveru. Svet ga je smatrao ludim te je bio hospitalizovan na sedam godina. Sve je počelo sumnjivom utajom poreza banke u kojoj je radila njegova supruga. Njegova odluka da o zločinu progovori javno dovela je i do razvoda braka jer je svojim činom indirektno optužio i suprugu.
Na početku su mediji ignorisali njegove izjave, ali vlasti nisu. Supruga se sudu požalila kako joj je Mollath probušio gume na automobilu i zlostavljao je.
Ubrzo su ga vlasti optužile, a njegove izjave o utaji poreza iskoristile kao dokaz da pati od teške paranoje - poslali su ga na lečenje. Dok je bio zatvoren, mnogi blogeri i aktivisti koji su verovali u njegove iskaze počeli su dublje istraživati slučaj i utvrdili kako je govorio istinu. Prošle su godine dok se nisu pojavili dokazi o proneveri, a nevin čovek bio pušten iz "ludnice".
Poludeo od tableta
John Montin iz Nebraske trpeo je jake bolove u leđima zbog čega je počeo da pije klasične tablete kojima je olakšavao muke. Igrom slučaja našao se psihijatar koji je njegovo konzumiranje analgetika povezao s povremenom psihozom. U jednom od takvih stanja tvrdio je kako je on zakoniti vlasnik neke kuće u Nebraski koja je, prema njegovim rečima, davno pripadala njegovim precima.
Ubrzo je bio optužen za oružani napad protiv policije u kom niko nije stradao. U nedostatku dokaza, Montin je oslobođen optužbi za upotrebu oružja. Međutim, zbog agresivnog ponašanja prema vlastima propisano mu je lečenje na psihijatriji.
Iako su simptomi psihoze prošli s prestankom delovanja analgetika, psihijatri se nisu trudili da utvrde kako je pacijent "ozdravio". Prošlo je dugih 20 godina dok Montin nije uspeo da dokaže kako je s njim sve u redu. Nakon okončanja te preduge agonije, tužio je bolnicu za 33 miliona dolara odštete. Slučaj do danas nije rešen.
Skrivena kamera u spavaćoj sobi
Sophia Chinemerem Eze preselila se iz Nigerije u Njujork na studije, ali njen američki san brzo se pretvorio u noćnu moru - počela je da sumnja da su njeni stanodavci i cimeri uključeni u izvesne kriminalne radnje. Verovala je i kako su joj po stanu postavljene kamere.
Svoje je strahove podelila sa psihijatrom, ali on joj nije verovao, čak ni nakon što je stvarno otkrila kameru u svojoj spavaćoj sobi. Uprkos činjenici da nije imala nikakvu istoriju mentalnih bolesti, prisiljena je na hospitalizaciju, gde su je zadržali dve nedelje protiv njene volje.
Iako se slučaj relativno brzo rešio, osoblje fakulteta zabranilo joj je polaganje završnih ispita, ali i oduzelo pravo na dalje studiranje. Sophia je tužila i psihijatriijsku bolnicu i univerzitet u Bruklinu. Dobila je 110.000 dolara, prenosi 24sata.hr.
Homoseksualnost kao mentalni poremećaj
Amerikanka Lyn Duff sa 14 godina se deklarisala kao lezbejka. Njena majka novosti nije dobro primila pa je kćerku odvela kod psihijatra. Devojčicu su prisilno hospitalizovali i prepisali joj terapiju koja je uključivala gledanje lezbejskih "pornića" i udisanje amonijaka s ciljem preobraćaja. Takođe su je drogirali različitim psihoaktivnim lekovima, hipnotizovali je i zatvarali u samicu.
Lyn je u "ludnici" provela punih 168 dana pre nego što je uspela da pobegne i ukrca se na let za San Francisko. Ubrzo se izborila za ukidanje majčinog starateljstva nad njom. Na kraju je devojčicu usvojio lezbejski par.
Prvi lekar koji je prao ruke
U 19. veku higijena ruku nije bila ustaljena praksa kao što je to danas. Lekari nisu prali ruke čak ni prilikom porađanja trudnica. Kad se dr. Semmelweis pobunio protiv tog "higijenskog zločina", kolege su ga proglasile ludim. Budući da ni posle oštrih osuda nije uzmicao u svojim uverenjima, dobio je otkaz u bolnici, zbog čega je pao u depresiju. Nedugo nakon toga su ga smestili u psihijatrijsku bolnicu, u kojoj je preminuo usled krvne infekcije dobijene posle brutalne tuče.
Čak 20 godina nakon njegove smrti, njegova se teorija o potrebi pranja ruku lekara pokazala tačnom nakon što je francuski mikrobiolog Luj Paster dokazao povezanost između bakterija i bolesti. Otad se lekarska praksa promenila, a s njom se i smanjila smrtnost pacijenata usled bakterijskih infekcija.
