ЗАРОБЉЕНИ У ЛУДНИЦИ: Они су морали да доказују да им није место на психијатрији

Сместила му банка

Густл Mollath био је просечни Немац који је за живот зарађивао обнављањем старих аутомобила све до дана у којем је оптужио банку за велику проневеру. Свет га је сматрао лудим те је био хоспитализован на седам година. Све је почело сумњивом утајом пореза банке у којој је радила његова супруга. Његова одлука да о злочину проговори јавно довела је и до развода брака јер је својим чином индиректно оптужио и супругу. 

На почетку су медији игнорисали његове изјаве, али власти нису. Супруга се суду пожалила како јој је Mollath пробушио гуме на аутомобилу и злостављао је.

Убрзо су га власти оптужиле, а његове изјаве о утаји пореза искористиле као доказ да пати од тешке параноје - послали су га на лечење. Док је био затворен, многи блогери и активисти који су веровали у његове исказе почели су дубље истраживати случај и утврдили како је говорио истину. Прошле су године док се нису појавили докази о проневери, а невин човек био пуштен из "луднице".

 Полудео од таблета

Јохн Монтин из Небраске трпео је јаке болове у леђима због чега је почео да пије класичне таблете којима је олакшавао муке. Игром случаја нашао се психијатар који је његово конзумирање аналгетика повезао с повременом психозом. У једном од таквих стања тврдио је како је он законити власник неке куће у Небраски која је, према његовим речима, давно припадала његовим прецима. 

Убрзо је био оптужен за оружани напад против полиције у ком нико није страдао. У недостатку доказа, Монтин је ослобођен оптужби за употребу оружја. Међутим, због агресивног понашања према властима прописано му је лечење на психијатрији. 

Иако су симптоми психозе прошли с престанком деловања аналгетика, психијатри се нису трудили да утврде како је пацијент "оздравио". Прошло је дугих 20 година док Монтин није успео да докаже како је с њим све у реду. Након окончања те предуге агоније, тужио је болницу за 33 милиона долара одштете. Случај до данас није решен.

Скривена камера у спаваћој соби

Сопхиа Chinemerem Езе преселила се из Нигерије у Њујорк на студије, али њен амерички сан брзо се претворио у ноћну мору - почела је да сумња да су њени станодавци и цимери укључени у извесне криминалне радње. Веровала је и како су јој по стану постављене камере. 

Своје је страхове поделила са психијатром, али он јој није веровао, чак ни након што је стварно открила камеру у својој спаваћој соби. Упркос чињеници да није имала никакву историју менталних болести, присиљена је на хоспитализацију, где су је задржали две недеље против њене воље. 

Иако се случај релативно брзо решио, особље факултета забранило јој је полагање завршних испита, али и одузело право на даље студирање. Сопхиа је тужила и психијатриијску болницу и универзитет у Бруклину. Добила је 110.000 долара, преноси 24сата.хр.

Хомосексуалност као ментални поремећај

Американка Lyn Duff са 14 година се декларисала као лезбејка. Њена мајка новости није добро примила па је кћерку одвела код психијатра. Девојчицу су присилно хоспитализовали и преписали јој терапију која је укључивала гледање лезбејских "порнића" и удисање амонијака с циљем преобраћаја. Такође су је дрогирали различитим психоактивним лековима, хипнотизовали је и затварали у самицу. 

Lyn је у "лудници" провела пуних 168 дана пре него што је успела да побегне и укрца се на лет за Сан Франциско. Убрзо се изборила за укидање мајчиног старатељства над њом. На крају је девојчицу усвојио лезбејски пар. 

Први лекар који је прао руке

У 19. веку хигијена руку није била устаљена пракса као што је то данас. Лекари нису прали руке чак ни приликом порађања трудница. Кад се др. Semmelweis побунио против тог "хигијенског злочина", колеге су га прогласиле лудим. Будући да ни после оштрих осуда није узмицао у својим уверењима, добио је отказ у болници, због чега је пао у депресију. Недуго након тога су га сместили у психијатријску болницу, у којој је преминуо услед крвне инфекције добијене после бруталне туче. 

Чак 20 година након његове смрти, његова се теорија о потреби прања руку лекара показала тачном након што је француски микробиолог Луј Пастер доказао повезаност између бактерија и болести. Отад се лекарска пракса променила, а с њом се и смањила смртност пацијената услед бактеријских инфекција.