ŽIVI, PREŽIVLJAVA I NE MARI ZA MIŠLJENJA DRUGIH: Ispovest Zorane Jovanović O SMRTI SVOJE MAJKE

Slavna srpska modna blogerka Zorana Jovanović ima blog koji mesečno posećuje više od 100 000 ljudi. Zahvaljujući daru za lepo oblačenje napravila je unosan posao i postala samostalna. Ima samo 25 godina, a putuje, kupuje, slika se i za to je još i plaćaju.

Kao i kod svake poznate ličnosti, mišljenja su podeljena – jedni je vole, drugi mrze. Koliko je omražena u društvu osetila je na svojoj koži pre nekoliko meseci izgubivši majku. Tu vest je objavila na Instagram i tako obavestila sve, a zbog tog poteza kao da je stavljena na "stub srama". Kako bi zaustavila tu lavinu negativnih komentara, odlučila je da za ispriča sve što joj je na duši.

- Šta tačno treba da podnesem? Kritike ljudi koji nisu prošli kroz to i koji to ne bi tako? Dok te to ne zadesi, niko ne zna kako bi i šta bi, da se razumemo. Moja majka je bila deo mog bloga, Instagrama i Jutjuba, želela sam da ja to kažem svetu, a ne neke novine koje bi to saznale preko neke pete osobe. Uostalom, iskreno, nisam bila voljna ni željna da javljam bilo kome šta se dogodilo i objavom na Instagramu jednostavno sam obavestila sve. Koga se to tačno tiče? Moj život, moja majka, moja pravila – priča Zorannah za portal zena.rs.

KO NIJE PREŽIVEO OVO ŠTO SAM JA, NEMA PRAVO DA KOMENTARIŠE

Mama je bila bolesna i najgore u svemu tome je bilo čekanje. Kada znaš šta će da se dogodi i bukvalno čekaš da ti jave. Mislim da je sve posle toga ''lakše''. Ona se mnogo mučila, ali sve je bilo gotovo za nekih mesec dana. Ja sam neko ko je po prirodi izuzetno jak, a i kad nisam, tu stranu nikome ne pokazujem. Jednostavno, u tim trenucima samo želiš da sve bude gotovo. Ko nije prošao kroz to da mu je bliska osoba u tom stanju, ne može ništa da mi kaže, jer kada uđeš u sobu kod žene koja ti je 25 godina najveća podrška, a ona te ne prepozna, jednostavno ne želiš to više. Želiš da ti ostane u sećanju kao zdrava, nasmejana i lepa mama, a ne to što u tim momentima vidiš.

Sada kada sam prošla kroz dva gubitka - jedan iznenadni, kada mi je tata umro, i drugi, očekivani, moram da priznam da je moj otac bio jedan srećan čovek. Jeste da je veći šok jer ti samo jave da je neko koga si čuo pre sat vremena i ko je bio sasvim dobro umro, ali mnogo je bezbolnije za sve. Gledati ovo je najveća patnja koju neko može da doživi i ne bih je poželela nikome.

DA JE OPLAKUJEM U ČETIRI ZIDA?

Naravno da bih volela da imam oba roditelja sa kojima ću da delim sve, ali, nažalost, to nije bila moja sudbina. Život ide dalje. Moj je jednom stao i znala sam da ako to dozvolim drugi put, da se neću izvući iz tog pakla depresije. Ključna stvar u svemu je da se izbegavaju lekovi za smirenje i spavanje i da se što pre nastavi s normalnim životom.

Imam 25 godina i ceo život ispred sebe. Ne mogu da dozvolim da ga uništim zato što su mi se desila dve velika gubitka u proteklih pet godina. Mnogo toga me čeka i svoje zdravlje ne smem da rizikujem nikako.

Ja svoju majku volim najviše na celom svetu i činjenica da putujem i radim ne menja i ne umanjuje to što mi ona nedostaje, jednostavno je lakše kada se baviš nečim. Da sedim kod kuće i gledam u četiri zida? Mislim da bih totalno odlepila.

Posle ovakve ispovesti, i dalje možete imati podeljeni stav - da je podržavate ili pak osuđujete. Na osnovu komentara javnosti možemo videti da je smatraju primerom osobe koja gleda samo svoja posla, ne mareći za komentare drugih. S druge strane, njen slučaj je idealan primer potpunog nerazumevanja sveta u kome živimo i situacija u kome živimo.