ЖИВИ, ПРЕЖИВЉАВА И НЕ МАРИ ЗА МИШЉЕЊА ДРУГИХ: Исповест Зоране Јовановић О СМРТИ СВОЈЕ МАЈКЕ

Славна српска модна блогерка Зорана Јовановић има блог који месечно посећује више од 100 000 људи. Захваљујући дару за лепо облачење направила је уносан посао и постала самостална. Има само 25 година, а путује, купује, слика се и за то је још и плаћају.

Као и код сваке познате личности, мишљења су подељена – једни је воле, други мрзе. Колико је омражена у друштву осетила је на својој кожи пре неколико месеци изгубивши мајку. Ту вест је објавила на Инстаграм и тако обавестила све, а због тог потеза као да је стављена на "стуб срама". Како би зауставила ту лавину негативних коментара, одлучила је да за исприча све што јој је на души.

- Шта тачно треба да поднесем? Критике људи који нису прошли кроз то и који то не би тако? Док те то не задеси, нико не зна како би и шта би, да се разумемо. Моја мајка је била део мог блога, Инстаграма и Јутјуба, желела сам да ја то кажем свету, а не неке новине које би то сазнале преко неке пете особе. Уосталом, искрено, нисам била вољна ни жељна да јављам било коме шта се догодило и објавом на Инстаграму једноставно сам обавестила све. Кога се то тачно тиче? Мој живот, моја мајка, моја правила – прича Zorannah за портал zena.rs.

КО НИЈЕ ПРЕЖИВЕО ОВО ШТО САМ ЈА, НЕМА ПРАВО ДА КОМЕНТАРИШЕ

Мама је била болесна и најгоре у свему томе је било чекање. Када знаш шта ће да се догоди и буквално чекаш да ти јаве. Мислим да је све после тога ''лакше''. Она се много мучила, али све је било готово за неких месец дана. Ја сам неко ко је по природи изузетно јак, а и кад нисам, ту страну никоме не показујем. Једноставно, у тим тренуцима само желиш да све буде готово. Ко није прошао кроз то да му је блиска особа у том стању, не може ништа да ми каже, јер када уђеш у собу код жене која ти је 25 година највећа подршка, а она те не препозна, једноставно не желиш то више. Желиш да ти остане у сећању као здрава, насмејана и лепа мама, а не то што у тим моментима видиш.

Сада када сам прошла кроз два губитка - један изненадни, када ми је тата умро, и други, очекивани, морам да признам да је мој отац био један срећан човек. Јесте да је већи шок јер ти само јаве да је неко кога си чуо пре сат времена и ко је био сасвим добро умро, али много је безболније за све. Гледати ово је највећа патња коју неко може да доживи и не бих је пожелела никоме.

ДА ЈЕ ОПЛАКУЈЕМ У ЧЕТИРИ ЗИДА?

Наравно да бих волела да имам оба родитеља са којима ћу да делим све, али, нажалост, то није била моја судбина. Живот иде даље. Мој је једном стао и знала сам да ако то дозволим други пут, да се нећу извући из тог пакла депресије. Кључна ствар у свему је да се избегавају лекови за смирење и спавање и да се што пре настави с нормалним животом.

Имам 25 година и цео живот испред себе. Не могу да дозволим да га уништим зато што су ми се десила две велика губитка у протеклих пет година. Много тога ме чека и своје здравље не смем да ризикујем никако.

Ја своју мајку волим највише на целом свету и чињеница да путујем и радим не мења и не умањује то што ми она недостаје, једноставно је лакше када се бавиш нечим. Да седим код куће и гледам у четири зида? Мислим да бих тотално одлепила.

После овакве исповести, и даље можете имати подељени став - да је подржавате или пак осуђујете. На основу коментара јавности можемо видети да је сматрају примером особе која гледа само своја посла, не марећи за коментаре других. С друге стране, њен случај је идеалан пример потпуног неразумевања света у коме живимо и ситуација у коме живимо.