Evo kada vam stiže kazna za prolazak na crveno svetlo: Kako zaista rade kamere?

Otkako je poslednjih meseci u Beogradu počelo uvođenje adaptibilnog sistema upravljanja saobraćajem, mnogi semafori se isključuju radi zamene upravljačkih jedinica i zamene dela infrastrukture, pa se dešava da ne rade i po tri dana.

Međutim, pojedini taksisti i vozači dostavnih vozila koji su non-stop za volanom tvrde da na nekim semaforima, posle ponovnog uključenja, nema više trepćućeg zelenog koje nagoveštava da će se upaliti žuto. Oni se boje da će ih snimiti kamere koje beleže nedozvoljene prolaske na crveno svetlo, jer možda neće stići na vreme da se zaustave.

Žuto isto što i crveno

Otkako je još pre 10 godina uveden video-nadzor saobraćaja u Beogradu, gotovo da nema vozača koji nije osetio bojazan da će proći na crveno i da će ga snimiti kamera kada mu se iznenada, bez ikakve prethodne najave, upali žuto svetlo na semaforu, a on je na takvoj razdaljini da ne zna da li da koči ili da doda gas. Kad iza sebe u retrovizoru vidite drugo vozilo koje ne koči jer vozač očigledno pretpostavlja da ćete dodati gas i proći, onda i nemate izbora - gas pa šta bude.

Ali možemo li zaista imati problema ako nas u tom trenutku snimi kamera i kako da znamo da li nas čeka kazna od 20.000 do 40.000 dinara, uz šest kaznenih poena i najmanje tri meseca zabrane upravljanja vozilom, osim ako ne iskoristimo pravo na sporazum (o čemu smo pisali u tekstu „Kako da dobijete blažu kaznu za saobraćajni prekršaj: Mogućnost za koju mnogi vozači ne znaju“), pa nam umesto na tri, izreknu zabranu na samo mesec dana?

Po zakonu, prolazak na žuto svetlo je isto što i prolazak na crveno, jer u propisima piše da žuto svetlo na semaforu znači zabranjen prolaz, osim u slučaju kada se vozilo ne može bezbedno zaustaviti ispred navedenog znaka.

Znači, kriv si, osim ako je situacija bila takva da bi naglim kočenjem izazvao saobraćajnu nezgodu ili opasnost od sudara, a kazna je ista kao i za crveno.

Kad počinje snimanje?

Međutim, osnovno načelo Zakona o prekršajima kaže da je svako nevin dok se ne dokaže suprotno, pa ni policiji nije lako da dokaže da je neko prošao na žuto zato što nije hteo da se zaustavi, a ne zato što je hteo da izbegne rizik od nezgode. Zato u MUP-u tvrde da su policijske kamere koje beleže nedozvoljene prolaske kroz crveno, podešene tako da uopšte ne snimaju one koji prođu na žuto, pa čak ni one koji prođu u trenutku dok se pali crveno.

Da bi se izbegle peripetije oko dokazivanja ovog prekršaja, softver je podešen tako da kamere počinju da snimaju tek kad protekne 1,2 sekunde od momenta uključivanja crvenog svetla na semaforu. Znači, kaznu neće dobiti niko ko je prošao na žuto, već samo onaj ko je baš debelo zakasnio, ali u MUP-u nerado govore o tome da ne bi bilo  zloupotreba.

Kako rade kamere za crveno?

Ispred semafora na kojima su postavljene kamere za snimanje nedozvoljenog prolaska kroz crveno svetlo, u kolovoz su ugrađene takozvane induktivne petlje. To su, u stvari, po dve žice koje se postavljaju jedna pre, a druga posle stop-linije i koriste se kao senzori.

Kada automobil pređe preko njih, u njima se stvara struja koja procesorskoj jedinici daje signal.U trenutku kada proteknu 1,2 sekunde od uključenja crvenog svetla na semaforu, procesorska jedinica evidentira sve prolaske preko induktivne petlje, a kamera pravi video-zapis sa kojeg se skidaju fotografije.