Ево када вам стиже казна за пролазак на црвено светло: Како заиста раде камере?

Откако је последњих месеци у Београду почело увођење адаптибилног система управљања саобраћајем, многи семафори се искључују ради замене управљачких јединица и замене дела инфраструктуре, па се дешава да не раде и по три дана.

Међутим, поједини таксисти и возачи доставних возила који су нон-стоп за воланом тврде да на неким семафорима, после поновног укључења, нема више трепћућег зеленог које наговештава да ће се упалити жуто. Они се боје да ће их снимити камере које бележе недозвољене проласке на црвено светло, јер можда неће стићи на време да се зауставе.

Жуто исто што и црвено

Откако је још пре 10 година уведен видео-надзор саобраћаја у Београду, готово да нема возача који није осетио бојазан да ће проћи на црвено и да ће га снимити камера када му се изненада, без икакве претходне најаве, упали жуто светло на семафору, а он је на таквој раздаљини да не зна да ли да кочи или да дода гас. Кад иза себе у ретровизору видите друго возило које не кочи јер возач очигледно претпоставља да ћете додати гас и проћи, онда и немате избора - гас па шта буде.

Али можемо ли заиста имати проблема ако нас у том тренутку сними камера и како да знамо да ли нас чека казна од 20.000 до 40.000 динара, уз шест казнених поена и најмање три месеца забране управљања возилом, осим ако не искористимо право на споразум (о чему смо писали у тексту „Како да добијете блажу казну за саобраћајни прекршај: Могућност за коју многи возачи не знају“), па нам уместо на три, изрекну забрану на само месец дана?

По закону, пролазак на жуто светло је исто што и пролазак на црвено, јер у прописима пише да жуто светло на семафору значи забрањен пролаз, осим у случају када се возило не може безбедно зауставити испред наведеног знака.

Значи, крив си, осим ако је ситуација била таква да би наглим кочењем изазвао саобраћајну незгоду или опасност од судара, а казна је иста као и за црвено.

Кад почиње снимање?

Међутим, основно начело Закона о прекршајима каже да је свако невин док се не докаже супротно, па ни полицији није лако да докаже да је неко прошао на жуто зато што није хтео да се заустави, а не зато што је хтео да избегне ризик од незгоде. Зато у МУП-у тврде да су полицијске камере које бележе недозвољене проласке кроз црвено, подешене тако да уопште не снимају оне који прођу на жуто, па чак ни оне који прођу у тренутку док се пали црвено.

Да би се избегле перипетије око доказивања овог прекршаја, софтвер је подешен тако да камере почињу да снимају тек кад протекне 1,2 секунде од момента укључивања црвеног светла на семафору. Значи, казну неће добити нико ко је прошао на жуто, већ само онај ко је баш дебело закаснио, али у МУП-у нерадо говоре о томе да не би било  злоупотреба.

Како раде камере за црвено?

Испред семафора на којима су постављене камере за снимање недозвољеног проласка кроз црвено светло, у коловоз су уграђене такозване индуктивне петље. То су, у ствари, по две жице које се постављају једна пре, а друга после стоп-линије и користе се као сензори.

Када аутомобил пређе преко њих, у њима се ствара струја која процесорској јединици даје сигнал.У тренутку када протекну 1,2 секунде од укључења црвеног светла на семафору, процесорска јединица евидентира све проласке преко индуктивне петље, а камера прави видео-запис са којег се скидају фотографије.