Nušić je uveo u svet glume, odbila je prosidbu Radeta Drainca, a nije joj odoleo ni Crnjanski: Životna priča Ljubinke Bobić je nalik filmu

Ljubinka Bobić, neponovljiva diva srpskog glumišta, napustila nas je 3. decembra 1978. godine, ostavljajući neizbrisiv trag na srpskoj pozorišnoj sceni. Rođena 1897. godine na Topčiderskom brdu, Ljubinka je još kao dete pokazivala živahan duh i neukrotivu narav, osobine koje su kasnije postale njen zaštitni znak.

Odrasla je u siromašnoj porodici sa četvoro braće i sestara, ali njen put ka pozorištu bio je obeležen sudbinskim susretima i nesalomivom željom da uspe. Tokom Prvog svetskog rata, bila je primorana da napusti dom i ode kod imućnih rođaka u Skoplje, gde je radila kao sluškinja. Uprkos siromaštvu i teškim uslovima, njena mašta i san o sceni ostali su nepokolebljivi. Dane je provodila ispred Narodnog pozorišta u Skoplju, gledajući plakate i maštajući o glumi.

Sudbina ju je odvela pravo u svet pozorišta kada ju je Branislav Nušić, tadašnji upravnik pozorišta, primetio i pozvao da prisustvuje generalnoj probi. Taj trenutak promenio je njen život. Nušić je prepoznao njen prirodni talenat i pomogao joj da započne karijeru. Ljubinka je započela kao statistkinja, ali njen dar za komediju i izraziti temperament brzo su je izdvojili, pa je ubrzo postala član Narodnog pozorišta u Beogradu, gde je osvojila publiku.

Tokom svoje duge karijere, Ljubinka je igrala raznovrsne uloge, ali je publika najviše pamti po nezaboravnoj interpretaciji Živke u Gospođi ministarki. Zanimljivo je da je prvi put zaigrala ovu ulogu tek kao penzionerka, u 67. godini. Iako je skromno tvrdila da nije nadmašila svoju prethodnicu Žanku Stokić, njen energični pristup i autentičnost udahnuli su liku Živke novu dimenziju.

Premda je najpoznatija po komedijama, Ljubinka je briljirala u svim žanrovima. Njena gluma bila je toliko uverljiva da je mogla da nasmeje, rasplače i zadivi publiku u istoj predstavi. Ljubinka nikada nije stupila u brak, ističući da "pozorište traži celog čoveka". Ipak, njen ljubavni život bio je ispunjen zanimljivim pričama.

Jedna od najpoznatijih bila je njena romansa s Vladislavom Ribnikarom, tadašnjim direktorom Politike, kog je opisivala kao šarmantnog i galantnog čoveka. Njihova veza bila je više romantična nego ozbiljna. Udvarali su joj se i mnogi intelektualci tog vremena, poput književnika Miloša Crnjanskog i Rada Drainca. Drainac ju je čak i zaprosio, ali je njihova ljubav okončana zbog njegovih ljubomornih ispada i pokušaja da je odvoji od pozorišta.

– Raka je, naravno, uz poeziju, a lepo je svirao i violinu, znao da se udvara. Mene je čak Raka i zaprosio, a ni ja tada nisam bila neka femka, pa smo bili baš zgodan par, onako mladi i lepi. Posle predstave "Skampolo" sačekivao me s buketom cveća ispred Manježa, pa uzmemo fijaker, vozimo se da gledamo mesečinu u topčiderskoj restoraciji. I gde sve nismo bili, koliko sam se samo njegovih pesama naslušala i revolucionarnih govora. Samo laže da mu je "glad bila beskrajna, a ruke večno prazne", ko u onoj poznatoj pesmi, znao je Raka da drmne i dobre honorare, a ruke su mu bile najviše zaposlene oko ženskih si*ića i bokova – ispričala je na duhovit način glumica.

Ljubinka Bobić ostaje upamćena kao umetnica neponovljive harizme i beskrajnog talenta, koja je ceo svoj život posvetila pozorištu.