Svi ste čuli za "Dnevnik Ane Frank", a da li znate kako se mlada književnica, zaista, zvala?
Na današnji dan, pre 95 godina, rođena je Ana Frank, jedna od najpoznatijih Jevrejki koja je stradala tokom Holokausta za vreme nacističke okupacije tokom Drugog svetskog rata.
Ana Frank je ostala upamćena zahvaljujući svom dnevniku, koji je pisala dok se sa porodicom skrivala od nacista.
Anin dnevnik, pisan tokom dve godine skrivanja, detaljno opisuje vreme koje je njena porodica provela u tajnim prostorijama u sklopu kancelarije fabrike njenog oca, Ota Franka.
Oni su se preselili u skrivene prostorije kako bi izbegli nacističko zarobljavanje, živeći sa drugom jevrejskom porodicom, van Pels, i jevrejskim stomatologom Fritcom Feferom.
Ana Frank: Književni talent
Anin dnevnik pokazuje njen književni talent, duhovitost i inteligenciju, ali takođe prenosi i frustracije jedne "obične" tinejdžerke koja se bori sa životom u zatvorenom prostoru sa ljudima koje često nije volela.
Ova lična nota razlikuje njen dnevnik od ostalih memoara tog vremena, čineći ga voljenim od strane generacija čitalaca.
Pisanje dnevnika je stvarno čudno iskustvo za nekog poput mene. Ne samo zato što nikada ništa nisam napisala ranije, već zato što verovatno nikoga neće interesovati škrabanja trinaestogodišnje devojčice. Ali nije važno. Piše mi se.
Porodica Frank: Beg u Amsterdam
Ana, rođena kao Anelis Meri Frank, bila je ćerka Ota Franka, nemačkog biznismena koji je služio u nemačkoj vojsci tokom Prvog svetskog rata.
Suočen sa rastućim nacističkim antisemitizmom, Oto je preselio porodicu u Amsterdam u jesen 1933. godine.
Tamo je vodio fabriku koja je prodavala začine i pektin za proizvodnju džema.
Kada je porodica prešla u skrivanje 1942. godine, Oto je predao kontrolu fabrike "Topeka" dvojici svojih holandskih kolega.
Anin Dnevnik: Poklon za trinaesti rođendan
Anin dnevnik, koji je bio poklon za trinaesti rođendan, postao je njeno utočište i sredstvo za beleženje svakodnevnih doživljaja tokom skrivanja.
Nakon popunjavanja prvog dnevnika, Ana je nastavila da piše u drugim sveskama, preuređujući svoje zapise i obraćajući se svom dnevniku pod imenom "Kiti".
Teško je u ovo vreme imati ideale, snove i gajiti nadu, samo da bi sve to srušila siva realnost. Čudo je što nisam napustila sve svoje ideale, koji deluju tako apsurdni i nepraktični. Ipak, držim ih se čvrsto jer još uvek verujem, uprkos svemu, da su ljudi u dubini duše ustvari dobri.
Hapšenje i tragičan kraj
U avgustu 1944. godine, stanovnici skrovišta su uhapšeni i prebačeni u koncentracione logore.
Ana Frank je zajedno sa majkom i sestrom bila u logoru, gde su bile izložene teškom fizičkom radu.
Ana je ubijena u proleće 1945. godine, samo nekoliko nedelja pre nego što je logor Bergen-Belsen oslobođen.
Oto Frank: Čuvar Anine zaostavštine
Od cele porodice, Holokaust je preživeo samo Oto Frank, koji je objavio Anine dnevnike 25. juna 1947. godine.
Dnevnike je nakon hapšenja čuvao porodični prijatelj, vraćajući ih Otu 1945. godine, da ih sredi i objavi prema Aninoj želji.
Anin Dnevnik: Globalni simbol hrabrosti i stradanja
Dnevnik Ane Frank, objavljen u gotovo 30 miliona kopija i preveden na 70 jezika, postao je globalni simbol hrabrosti i stradanja tokom Holokausta. Ova hrabra i talentovana tinejdžerka dotakla je srca mnogih ljudi širom sveta, ostavivši neizbrisiv trag u istoriji.
Ono što je učinjeno, ne može se poništiti, ali se može sprečiti da se ne ponovi.
