Bizarna životna priča glumice:Prvi muž je varao sa najboljom drugaricom, drugi doveo do bankrota, smrt ćerke je dotukla!
Ni u poodmaklim godinama nije je napuštala energija i entuzijazam za životom...
Jedna od najvećih diva zlatnog doba Holivuda preminula je samo dan nakon što je svet napustila njena ćerka Keri Fišer. Glumica koja se proslavila filmom Pevajmo na kiši, preživela je tri razvoda i tri bankrota, izdaju najbolje prijateljice Elizabet Tejlor koja joj je preotela muža, ali ni u poodmaklim godinama nije je napuštala energija i entuzijazam za životom
MAJSTORI! Gaga Nikolić UPAO je Radmiloviću u "Radovana Trećeg", a o SCENI koja je NASTALA i DANAS se priča
ADLIGAT: Izložba fotografija "Malezija: zemlja uspomena"
Preminuo je jedan od najboljih indonežanskih pesnika: Član Adligata i prijatelj Srbije
Rejnoldsova je umrla u bolnici ’Cedar-Sinai’ gde je bila smeštena pošto je pretrpela jak moždani udar, nepunih 24 časa pošto je preminula njena kćerka glumica Keri Fišer.
- Želela je da bude sa Keri - kratko je rekao njen sin Tod Fišer za ’Variety’.
Posle tri razvoda i tri bankrota, ćerkinih duševnih problema i zastoja u karijeri, Rejnoldsova ni u poodmaklim godinama nije napuštala želja i energija da radi. Iako je karijeru započela posle Drugog svetskog rata, snimila više od šezdeset filmova, pojavila se u dvadesetak televizijskih serijala, nastupala na Brodveju i londonskom Vest Endu, najpoznatija je po ulozi u jednom od najpopularnijih filmskih mjuzikla svih vremena, ‘Pevajmo na kiši’, 1952, u kojem je pevala i plesala uz Džina Kelija i Donalda O’Konora, i filmu ‘The Unsinkable Molly Brown’ (1964), koji joj je doneo jedinu nominaciju za Oskara.
Iako zlatnu statuu nikada nije osvojila, dobila je niz drugih prestižnih priznanja, od kojih su joj najdraže bile ‘American Comedy Award’ za životno delo 1996. i Emi za ulogu Bobi Adler u sitkomu ‘Vil i Grejs’ (2000)
- Danas ne mogu da verujem kako sam bila glupa. Zamislite, kao devojčica sanjala sam da ću jednoga dana postati nastavnica fizičkog vaspitanja! Možda bih tako izbegla neke teške situacije, kao, na primer, tri bankrota u koje su me gurnuli bivši muževi, ali ostala bih zakinuta i za mnogo toga lepog i uzbudljivog - priznala je svojevremeno u šou-programu Opre Vinfri.
Za njenu sudbinu dobrim delom su zaslužni i roditelji: otac Rejmond Frensis Rejnolds, koji je radio kao stolar u železničkoj kompaniji ‘Southern Pacific Railroad’, od prvog dana je čvrsto stajao uz mlađu kćerku koja se rodila kao Meri Franses Rejnolds 1. aprila 1932. u teksaškom gradu El Paso, a majka Maksin pobožno je slušala supruga i nikada mu se nije usprotivila. Mala Meri bila je miljenica u porodici, a već kao predškolsko dete obožavala je da imitira komšije i znala da oponaša razne dijalekte.
Kad je napunila šesnaest godina, otac ju je prijavio na izbor za mis Berbenka, gradića dvadesetak kilometara udaljenog od Los Anđelesa, gde se porodica preselila pre Drugog svetskog rata. Motiv je bio prizeman: prva nagrada bili su svileni šal i bluza, odevni rariteti ratne 1944, a kad je tako neodoljivo privlačnu nagradu i osvojila, Meri je imala osećaj da joj je ceo svet pod nogama. I kako to obično biva, takmičenje je pratio i lovac na talente iz filmske kompanije ‘Warner Brothers’, koji je mladoj pobednici odmah ponudio angažman u Holivudu.
Meri je prihvatila ponudu, odmah promenila ‘previše obično’ ime Meri u ‘Debi’, otac je potpisao ugovor u njeno ime, jer je još bila maloletna, a majka je beskrajnom strpljivošću molila Boga za oproštaj jer je u njihovoj verskoj zajednici poziv glumice bio samo lepši izraz za jeftinu devojku.
Posle nekoliko epizodnih uloga u mjuziklima, 1952. dobila je ulogu Keti Selden u ‘Pevajmo na kiši’, koja je – kako se pokazalo – bila ključna za njenu karijeru. Film joj je otvorio sva holivudska vrata, iako u početku nije postigao veliki uspeh. Međutim, kako je vreme odmicalo, mjuzikl je pridobijao sve više poštovalaca, pa je krajem prošlog veka uvršćen među sto najvećih ostvarenja Holivuda.
Debi je za samo nekoliko godina snimila desetak uloga, pa kad je 1957. dobila glavnu rolu u filmu ‘Tammy and the Bachelor’, gledaoci su već imali utisak da je oduvek na velikom platnu. Naslovna pesma iz tog filma, ‘Tammy’, postigla je tako veliki uspeh da ju je snimila kao singl koji je za nekoliko meseci dostigao zlatni tiraž i status najprodavanije ploče godine.
Diskografske kuće obasule je primamljivim ponudama, a ona nije oklevala i do 1960. snimila je nekoliko albuma koji su joj doneli, za ono vreme, astronomske zarade. Uz takvu popularnost počeli su i angažmani na mediju koji je postajao sve moćniji – televiziji, kojoj je Debi Rejnolds ostala privržena sve do kraja života.
Uz tako intenzivan profesionalni život Debi Rejnolds je proživljavala i burna privatna razdoblja. Sredinom pedesetih godina zaljubila se u četiri godine starijeg pevača Edija Fišera, uverena da će s njim provesti ostatak života.
- Iz ove perspektive gotovo da bih mogla umreti od smeha, ali tada sam mislila da je brak svetinja i da se razvodi događaju ljudima koji nisu normalni. Kad sam se 1955. udala za Edija, mislila sam da ćemo ostati zajedno do smrti. Ne zaboravite, mama me odgajala prema crkvenim kanonima i, premda sam glumica, u nekim pogledima na život nisam se odmakla od njenih stavova - objasnila je kasnije.
Mladi par dobio je 21. oktobra 1956. kćerku Keri, a 1957. sina Toda. Fišer je zarađivao milione dolara u vreme kad je godišnja radnička plata u SAD iznosila tek 2.000 dolara, a Debi Rejnolds je po filmu dobijala i po 200.000 dolara, pa su uskoro kupili velelepnu vilu na obroncima Los Anđelesa. Međutim, porodična idila nije dugo trajala.
Debi Rejnolds bila je dugogodišnja bliska prijateljica glumice Elizabet Tejlor, a Edi Fišer najbolji prijatelj tadašnjeg Elizabetinog supruga, producenta Majkla Toda, čiji je ‘Put oko sveta za osamdeset dana’ 1956. dobio Oskara za najbolji film. Štaviše, Fišer je bio venčani kum Majklu Todu kad se posle dva neuspešna braka 2. februara 1957. i treći put oženio. Elizabet Tejlor tada su bile 34 godine i, jednako kao i Tod, imala je iza sebe dva neuspela braka. Dva para su se posećivala i održavala bliske i vrlo srdačne odnose, naročito pošto je Elizabet 6. avgusta 1957. rodila kćerkicu Lizu.
Ali, uskoro se zla kob nadvila nad njih četvoro, i to na vrlo bizaran način. Tod je 22. juna 1958. krenuo privatnim avionom iz Los Anđelesa u Nju Meksiko, pomalo nesrećan što i njegova prelepa supruga nije mogla da pođe s njim.
Elizabet je, naime, imala povišenu temperaturu, pa je u poslednjem trenutku odustala od putovanje. Kako se pokazalo, bolest joj je spasla život. Nepun sat nakon poletanja Tod je obavestio kontrolu leta da je njegovom avionu otkazao jedan motor i letelica je u sledećih nekoliko minuta nestala s radara.
U kasnim popodnevnim satima krhotine aviona pronađene su razbacane u krugu od nekoliko stotina metara, a sve troje putnika i pilot su poginuli.
Potraga za njihovim telima trajala je danima. Toda su identifikovali po ostacima vilice, venčanom prstenu i paru dugmadi za manžete koje mu je za Božić poklonio Edi Fišer. Uz sve to, nakon što je sahranjen u Forest Parku u Ilinoisu, na jevrejskom groblju ‘Beth Aaron’, proširila se glasina kako je u grob položen s dijamantskim prstenom vrednim 100.000 dolara, koji mu je Liz poklonila za prvu godišnjicu braka. Ubrzo nakon toga grob je oskrnavljen i ono malo njegovih ostataka policija je našla razasute uz grobnicu.
Elizabet Tejlor je morala još jednom da se oprosti s poginulim suprugom, ali je on ovaj put sahranjen u tajnosti, na mestu koje nikada nije objavljeno u javnosti. Slomljena svim tim tragedijama, Elizabet Tejlor je zapala u teško psihičko stanje u kojem joj je najveću utehu pružao Edi Fišer, najbolji prijatelj pokojnog supruga. Međutim, očajna supruga i prijatelj brzo su prešli granicu između tešenja i odnosa sasvim druge prirode.
- U početku nisam ništa slutila. Na neki način, bila sam srećna da Edi može da pomogne Elizabet jer sam shvatala koliko joj je teško. Međutim, kad sam jedne večeri, gotovo u gluvo doba noći pozvala Elizabet, a s druge strane žice začula glas svoga muža, sve mi je najednom postalo jasno. Čula sam i njen šapat kad ga je pitala ko zove, a onda njegov uspaničeni glas. Rekla sam mu: "Edi, skloni se i daj slušalicu Elizabet", na šta mi je on energično odgovorio: "Debi, Liz i ja se volimo, i ja želim razvod". Skamenila sam se od užasa. Te su mi reči još godinama odzvanjale u glavi - priznala je Debi Rejnolds u intervjuu za CBS 2009.
Šok je svakako morao biti velik, ali Fišer se nije pokolebao. Uprkos sveopštoj osudi javnosti, razveo se od Debi i nedelju dana pošto je razvod postao pravosnažan, 12. maja 1959, postao je četvrti muž prelepe Elizabet Tejlor. Tada nije mogao ni da sluti da će njihov brak potrajati nepunih pet godina i da će se ćudljiva Liz posle njega udavati još četiri puta. Nije ni on zaostajao: ženio se još triput, a brakovi su mu trajali sve kraće. Svoj burni život opisao je u dve autobiografije: ‘My Life, My Loves’ (1981), i ‘Been There, Done That’ (1999), u kojoj je eksplicitno i bez ikakvih ograda opisao sve veze i skandale od kojih nije zazirao ni u zrelijem životnom dobu.
Nakon što je druga knjiga objavljena, njegova kćerka Keri, koja je u to vreme priznala kako je imala mnogo problema s odrastanjem uz slavne roditelje i kako je zbog droge i težeg oblika bipolarnog poremećaja duže vreme boravila na psihijatrijskom lečenju, izjavila je:
- Sad mi je jasno odakle potiče moja duševna bolest. Kad sam bila mala, oca nisam gotovo ni viđala. On je bio opsednut sobom, svojom veličinom i važnošću, a mi kao da nismo postojali. Podvrgavala sam se elektrošokovima, kojima su mi lekari ‘razbijali beton’ u mozgu. S iskustvom koje danas imam, jasno mi je da je moj otac bio još teži pacijent od mene.
Debi Rejnolds, međutim, nije imala pravo na odmor. S dvoje male dece i bivšim mužem, kojem je manje-više bilo svejedno jesu li ona uopšte živa, nastavila je da radi punom parom. Utehu je, barem donekle, nalazila u naklonosti publike i još većoj popularnosti koju je pridobila izbegavanjem sukoba preko medija. Početkom 1960, odmah posle razvoda, izdala je album ‘Am I That Easy to Forget’ (Je li me zaista tako lako zaboraviti) i postigla ogroman uspeh.
Približavajući se četrdesetim godinama očekivala je, kako je to u Holivudu i uobičajeno, da će postepeno pasti u zaborav, ali se na vreme angažovala u televizijskim produkcijama koje su joj donele novi talas popularnosti.
Posle emotivnog kraha uspela je da se ponovo pribere, pa se 1960. udala za devet godina starijeg bogatog industrijalca Harija Karla, koji je imao multimilionske prihode od svog carstva cipela – ali je bio i nepopravljivi kockar.
- Moj drugi suprug je bio bogat, to sam dobro proverila pre nego što sam se udala – objasnila je. – Međutim, ni ja nisam bila baš crkveni miš, premda od Edijevih miliona nisam videla ni centa. Ali nema tog novca koji hronični kockar ne može da potroši! Karl je bio zavisan od ruleta i karata. Gubio je zastrašujuće svote novca i večito je mislio kako će u sledećem bacanju kocke sve povratiti i osvojiti dvostruko više. Naravno, to se dogodilo jednom ili dva puta, ali strast prema kockanju trajala je 365 dana u godini.
Kockarski dugovi i loše investicije pojeli su Karlovo bogatstvo i uništili i brak s Debi, ali nevoljama ni tu nije bio kraj. Glumica je još neko vreme otplaćivala njegove dugove, sve dok razvod nije pravosnažno okončan 1973, što je uništilo i njen poslovni poduhvat – kreiranje modne linije.
- Bilo je zaista vrlo stresno, ako se pad na dno može tako formulisati", priznala je glumica u gostovanju kod Opre Vinfri 2009. – Nekoliko meseci živela sam u automobilu, doslovno. I nije istina da u takvim slučajevima ne pomišljate na najgore! Iz obilja i lagodnog života u holivudskoj vili nije lako spasti na parkiralište u zabačenom delu grada, ali čovek je ponekad jači od kamena i izdrži i ono što mu se čini nemogućim.
Osim toga, duševno stanje njene kćerke Keri izrazito se pogoršalo, pa je glumica prihvatala sve filmske uloge koje su joj nudili. Ali njih je bilo sve manje. Tek kad je Keri, koja se krajem sedamdesetih proslavila ulogom princeze Leje u ‘Ratovima zvezda’, dosegla relativnu psihičku stabilnost početkom osamdesetih godina, te počela da dobija adekvatnu terapiju, njena majka je ponovo mogla da se posveti poslu kao nekad.
Osim renesanse u profesionalnom pogledu, skupila je snage i za novi početak u privatnom životu i 25. maja 1984. udala se treći put. Njen izabranik bio je građevinski preduzetnik Ričard Hamlet, s kojim je ušla u nekoliko rizičnih investicija. Jedna od njih, kupovina hotela i kockarnice ‘Greek Isles’ u Las Vegasu, pokazala se kao bunar bez dna, progutavši milione dolara koje nikada nisu uspeli da vrate. Loše ulaganje brzo je stvorilo tako velike napetosti između supružnika da su one sahranile i njihov brak, pa je Debi Rejnolds 1996. podnela treći zahtev za razvod, a godinu kasnije ponovo morala da objavi i lični bankrot.
- Znate, Britanci imaju sjajnu poslovicu: kad vam neko kaže da ste konj, ne obazirite se na budalu, kad vam drugi puta kažu da ste konj, dobro se zamislite nad sobom, a kad vam treći puta kažu da ste konj, kupite sedlo i ćutite. Za vašu informaciju, moje sedlo je kod kuće i ne namarevam više nikome da dozvolim da mi ga natovari na leđa.
Međuti, Debi Rejnolds je dokazala da nije zlopamtilo kakvo bi mogla da bude. Decenijama ju je mučio prekid odnosa s Elizabet Tejlor, a onda je shvatila da se te silne negativne energije jednostavno mora osloboditi. Prilika se ukazala gotovo kao dar s neba. Kad se 1983. ukrcavala na brod kojim je iz Njujorka putovala u Veliku Britaniju, ugledala je gomilu kofera ‘Louis Vuitton’ koje su radnici prenosili na brod i upitala nekog od osoblja ko je vlasnik tog luksuznog prtljaga. ‘Elizabet’, odgovorili su joj, na šta je ona pomislila da pripadaju britanskoj kraljici Elizabeti II. Ispostavilo se, međutim, da su pripadali Elizabet Tejlor. Tada joj je sinulo da bi njih dve, posle gotovo tri decenije, mogle zakopati ratnu sekiru.
- Poslala sam joj poruku u isto vreme kad i ona meni, a sve se završilo večerom na kojoj smo se odlično zabavljale i smejale kao lude. Bila sam iskreno žalosna kad je umrla, mnogo više nego kad je, pokoj mu duši, umro naš zajednički muž - ispričala je Debi 2012.
Uprkos respektabilnim godinama, Debi nije nameravala da stane. Kao hronični ‘filmoholik’, kako je sebe nazivala, odlučila je da otvori filmski muzej s više od 40.000 memorabilija s raznih snimanja: od puške Džona Vejna iz filma ‘Rio Bravo’, do kostima i rekvizita iz stotinak filmova, plakata i fotografija koje je strastveno skupljala decenijama i koje je želela da ostavi kao svoj doprinos očuvanju holivudske tradicije čije je važan deo i ona sama.
Na premijeri jednog od poslednjih filmova, komediji ‘One for the Money’, održanoj 27. januara 2012. u kojoj je glumila uz Ketrin Hajgl, pojavila se nasmejana, u ljubičastoj haljini i s velikim minđušama i izjavila: "Još sam tu i ne nameravam tako brzo da odem."
Ali, uprkos svim usponima i padovima koje je preživela, smrt deteta bio je prejak i za neuništivu Debi Rejnolds.
U PRAVI ČAS OBJAVLJENA: Knjiga Trampove rođake za jedan dan prodana u milion primeraka!
Počelo snimanje filma "KOŠARE": Priča o NAJVEĆIM HEROJIMA naše moderne istorije
Obeležavanje četvrte godišnjice smrti čuvene novinarke Donke Špiček: Adligat ovim povodom dobio njenu riznicu na dar (FOTO)
FINANSIJSKI GA UBI KORONA! Deniro u problemu - zaradiće samo 7, 5 miliona dolara!
