Бизарна животна прича глумице:Први муж је варао са најбољом другарицом, други довео до банкрота, смрт ћерке је дотукла!
Ни у поодмаклим годинама није је напуштала енергија и ентузијазам за животом...
Једна од највећих дива златног доба Холивуда преминула је само дан након што је свет напустила њена ћерка Кери Фишер. Глумица која се прославила филмом Певајмо на киши, преживела је три развода и три банкрота, издају најбоље пријатељице Елизабет Тејлор која јој је преотела мужа, али ни у поодмаклим годинама није је напуштала енергија и ентузијазам за животом
МАЈСТОРИ! Гага Николић УПАО је Радмиловићу у "Радована Трећег", а о СЦЕНИ која је НАСТАЛА и ДАНАС се прича
АДЛИГАТ: Изложба фотографија "Малезија: земља успомена"
Преминуо је један од најбољих индонежанских песника: Члан Адлигата и пријатељ Србије
Рејнолдсова је умрла у болници ’Цедар-Синаи’ где је била смештена пошто је претрпела јак мождани удар, непуних 24 часа пошто је преминула њена кћерка глумица Кери Фишер.
- Желела је да буде са Кери - кратко је рекао њен син Тод Фишер за ’Variety’.
После три развода и три банкрота, ћеркиних душевних проблема и застоја у каријери, Рејнолдсова ни у поодмаклим годинама није напуштала жеља и енергија да ради. Иако је каријеру започела после Другог светског рата, снимила више од шездесет филмова, појавила се у двадесетак телевизијских серијала, наступала на Бродвеју и лондонском Вест Енду, најпознатија је по улози у једном од најпопуларнијих филмских мјузикла свих времена, ‘Певајмо на киши’, 1952, у којем је певала и плесала уз Џина Келија и Доналда О’Конора, и филму ‘The Унсинкабле Molly Brown’ (1964), који јој је донео једину номинацију за Оскара.
Иако златну статуу никада није освојила, добила је низ других престижних признања, од којих су јој најдраже биле ‘Америцан Comedy Award’ за животно дело 1996. и Еми за улогу Боби Адлер у ситкому ‘Вил и Грејс’ (2000)
- Данас не могу да верујем како сам била глупа. Замислите, као девојчица сањала сам да ћу једнога дана постати наставница физичког васпитања! Можда бих тако избегла неке тешке ситуације, као, на пример, три банкрота у које су ме гурнули бивши мужеви, али остала бих закинута и за много тога лепог и узбудљивог - признала је својевремено у шоу-програму Опре Винфри.
За њену судбину добрим делом су заслужни и родитељи: отац Рејмонд Френсис Рејнолдс, који је радио као столар у железничкој компанији ‘Southern Пацифиц Раилроад’, од првог дана је чврсто стајао уз млађу кћерку која се родила као Мери Франсес Рејнолдс 1. априла 1932. у тексашком граду Ел Пасо, а мајка Максин побожно је слушала супруга и никада му се није успротивила. Мала Мери била је миљеница у породици, а већ као предшколско дете обожавала је да имитира комшије и знала да опонаша разне дијалекте.
Кад је напунила шеснаест година, отац ју је пријавио на избор за мис Бербенка, градића двадесетак километара удаљеног од Лос Анђелеса, где се породица преселила пре Другог светског рата. Мотив је био приземан: прва награда били су свилени шал и блуза, одевни раритети ратне 1944, а кад је тако неодољиво привлачну награду и освојила, Мери је имала осећај да јој је цео свет под ногама. И како то обично бива, такмичење је пратио и ловац на таленте из филмске компаније ‘Warner Brothers’, који је младој победници одмах понудио ангажман у Холивуду.
Мери је прихватила понуду, одмах променила ‘превише обично’ име Мери у ‘Деби’, отац је потписао уговор у њено име, јер је још била малолетна, а мајка је бескрајном стрпљивошћу молила Бога за опроштај јер је у њиховој верској заједници позив глумице био само лепши израз за јефтину девојку.
После неколико епизодних улога у мјузиклима, 1952. добила је улогу Кети Селден у ‘Певајмо на киши’, која је – како се показало – била кључна за њену каријеру. Филм јој је отворио сва холивудска врата, иако у почетку није постигао велики успех. Међутим, како је време одмицало, мјузикл је придобијао све више поштовалаца, па је крајем прошлог века увршћен међу сто највећих остварења Холивуда.
Деби је за само неколико година снимила десетак улога, па кад је 1957. добила главну ролу у филму ‘Tammy анд the Bachelor’, гледаоци су већ имали утисак да је одувек на великом платну. Насловна песма из тог филма, ‘Tammy’, постигла је тако велики успех да ју је снимила као сингл који је за неколико месеци достигао златни тираж и статус најпродаваније плоче године.
Дискографске куће обасуле је примамљивим понудама, а она није оклевала и до 1960. снимила је неколико албума који су јој донели, за оно време, астрономске зараде. Уз такву популарност почели су и ангажмани на медију који је постајао све моћнији – телевизији, којој је Деби Рејнолдс остала привржена све до краја живота.
Уз тако интензиван професионални живот Деби Рејнолдс је проживљавала и бурна приватна раздобља. Средином педесетих година заљубила се у четири године старијег певача Едија Фишера, уверена да ће с њим провести остатак живота.
- Из ове перспективе готово да бих могла умрети од смеха, али тада сам мислила да је брак светиња и да се разводи догађају људима који нису нормални. Кад сам се 1955. удала за Едија, мислила сам да ћемо остати заједно до смрти. Не заборавите, мама ме одгајала према црквеним канонима и, премда сам глумица, у неким погледима на живот нисам се одмакла од њених ставова - објаснила је касније.
Млади пар добио је 21. октобра 1956. кћерку Кери, а 1957. сина Тода. Фишер је зарађивао милионе долара у време кад је годишња радничка плата у САД износила тек 2.000 долара, а Деби Рејнолдс је по филму добијала и по 200.000 долара, па су ускоро купили велелепну вилу на обронцима Лос Анђелеса. Међутим, породична идила није дуго трајала.
Деби Рејнолдс била је дугогодишња блиска пријатељица глумице Елизабет Тејлор, а Еди Фишер најбољи пријатељ тадашњег Елизабетиног супруга, продуцента Мајкла Тода, чији је ‘Пут око света за осамдесет дана’ 1956. добио Оскара за најбољи филм. Штавише, Фишер је био венчани кум Мајклу Тоду кад се после два неуспешна брака 2. фебруара 1957. и трећи пут оженио. Елизабет Тејлор тада су биле 34 године и, једнако као и Тод, имала је иза себе два неуспела брака. Два пара су се посећивала и одржавала блиске и врло срдачне односе, нарочито пошто је Елизабет 6. августа 1957. родила кћеркицу Лизу.
Али, ускоро се зла коб надвила над њих четворо, и то на врло бизаран начин. Тод је 22. јуна 1958. кренуо приватним авионом из Лос Анђелеса у Њу Мексико, помало несрећан што и његова прелепа супруга није могла да пође с њим.
Елизабет је, наиме, имала повишену температуру, па је у последњем тренутку одустала од путовање. Како се показало, болест јој је спасла живот. Непун сат након полетања Тод је обавестио контролу лета да је његовом авиону отказао један мотор и летелица је у следећих неколико минута нестала с радара.
У касним поподневним сатима крхотине авиона пронађене су разбацане у кругу од неколико стотина метара, а све троје путника и пилот су погинули.
Потрага за њиховим телима трајала је данима. Тода су идентификовали по остацима вилице, венчаном прстену и пару дугмади за манжете које му је за Божић поклонио Еди Фишер. Уз све то, након што је сахрањен у Форест Парку у Илиноису, на јеврејском гробљу ‘Beth Аарон’, проширила се гласина како је у гроб положен с дијамантским прстеном вредним 100.000 долара, који му је Лиз поклонила за прву годишњицу брака. Убрзо након тога гроб је оскрнављен и оно мало његових остатака полиција је нашла разасуте уз гробницу.
Елизабет Тејлор је морала још једном да се опрости с погинулим супругом, али је он овај пут сахрањен у тајности, на месту које никада није објављено у јавности. Сломљена свим тим трагедијама, Елизабет Тејлор је запала у тешко психичко стање у којем јој је највећу утеху пружао Еди Фишер, најбољи пријатељ покојног супруга. Међутим, очајна супруга и пријатељ брзо су прешли границу између тешења и односа сасвим друге природе.
- У почетку нисам ништа слутила. На неки начин, била сам срећна да Еди може да помогне Елизабет јер сам схватала колико јој је тешко. Међутим, кад сам једне вечери, готово у глуво доба ноћи позвала Елизабет, а с друге стране жице зачула глас свога мужа, све ми је наједном постало јасно. Чула сам и њен шапат кад га је питала ко зове, а онда његов успаничени глас. Рекла сам му: "Еди, склони се и дај слушалицу Елизабет", на шта ми је он енергично одговорио: "Деби, Лиз и ја се волимо, и ја желим развод". Скаменила сам се од ужаса. Те су ми речи још годинама одзвањале у глави - признала је Деби Рејнолдс у интервјуу за ЦБС 2009.
Шок је свакако морао бити велик, али Фишер се није поколебао. Упркос свеопштој осуди јавности, развео се од Деби и недељу дана пошто је развод постао правоснажан, 12. маја 1959, постао је четврти муж прелепе Елизабет Тејлор. Тада није могао ни да слути да ће њихов брак потрајати непуних пет година и да ће се ћудљива Лиз после њега удавати још четири пута. Није ни он заостајао: женио се још трипут, а бракови су му трајали све краће. Свој бурни живот описао је у две аутобиографије: ‘My Лифе, My Ловес’ (1981), и ‘Беен There, Доне That’ (1999), у којој је експлицитно и без икаквих ограда описао све везе и скандале од којих није зазирао ни у зрелијем животном добу.
Након што је друга књига објављена, његова кћерка Кери, која је у то време признала како је имала много проблема с одрастањем уз славне родитеље и како је због дроге и тежег облика биполарног поремећаја дуже време боравила на психијатријском лечењу, изјавила је:
- Сад ми је јасно одакле потиче моја душевна болест. Кад сам била мала, оца нисам готово ни виђала. Он је био опседнут собом, својом величином и важношћу, а ми као да нисмо постојали. Подвргавала сам се електрошоковима, којима су ми лекари ‘разбијали бетон’ у мозгу. С искуством које данас имам, јасно ми је да је мој отац био још тежи пацијент од мене.
Деби Рејнолдс, међутим, није имала право на одмор. С двоје мале деце и бившим мужем, којем је мање-више било свеједно јесу ли она уопште жива, наставила је да ради пуном паром. Утеху је, барем донекле, налазила у наклоности публике и још већој популарности коју је придобила избегавањем сукоба преко медија. Почетком 1960, одмах после развода, издала је албум ‘Ам И That Easy то Форгет’ (Је ли ме заиста тако лако заборавити) и постигла огроман успех.
Приближавајући се четрдесетим годинама очекивала је, како је то у Холивуду и уобичајено, да ће постепено пасти у заборав, али се на време ангажовала у телевизијским продукцијама које су јој донеле нови талас популарности.
После емотивног краха успела је да се поново прибере, па се 1960. удала за девет година старијег богатог индустријалца Харија Карла, који је имао мултимилионске приходе од свог царства ципела – али је био и непоправљиви коцкар.
- Мој други супруг је био богат, то сам добро проверила пре него што сам се удала – објаснила је. – Међутим, ни ја нисам била баш црквени миш, премда од Едијевих милиона нисам видела ни цента. Али нема тог новца који хронични коцкар не може да потроши! Карл је био зависан од рулета и карата. Губио је застрашујуће своте новца и вечито је мислио како ће у следећем бацању коцке све повратити и освојити двоструко више. Наравно, то се догодило једном или два пута, али страст према коцкању трајала је 365 дана у години.
Коцкарски дугови и лоше инвестиције појели су Карлово богатство и уништили и брак с Деби, али невољама ни ту није био крај. Глумица је још неко време отплаћивала његове дугове, све док развод није правоснажно окончан 1973, што је уништило и њен пословни подухват – креирање модне линије.
- Било је заиста врло стресно, ако се пад на дно може тако формулисати", признала је глумица у гостовању код Опре Винфри 2009. – Неколико месеци живела сам у аутомобилу, дословно. И није истина да у таквим случајевима не помишљате на најгоре! Из обиља и лагодног живота у холивудској вили није лако спасти на паркиралиште у забаченом делу града, али човек је понекад јачи од камена и издржи и оно што му се чини немогућим.
Осим тога, душевно стање њене кћерке Кери изразито се погоршало, па је глумица прихватала све филмске улоге које су јој нудили. Али њих је било све мање. Тек кад је Кери, која се крајем седамдесетих прославила улогом принцезе Леје у ‘Ратовима звезда’, досегла релативну психичку стабилност почетком осамдесетих година, те почела да добија адекватну терапију, њена мајка је поново могла да се посвети послу као некад.
Осим ренесансе у професионалном погледу, скупила је снаге и за нови почетак у приватном животу и 25. маја 1984. удала се трећи пут. Њен изабраник био је грађевински предузетник Ричард Хамлет, с којим је ушла у неколико ризичних инвестиција. Једна од њих, куповина хотела и коцкарнице ‘Греек Ислес’ у Лас Вегасу, показала се као бунар без дна, прогутавши милионе долара које никада нису успели да врате. Лоше улагање брзо је створило тако велике напетости између супружника да су оне сахраниле и њихов брак, па је Деби Рејнолдс 1996. поднела трећи захтев за развод, а годину касније поново морала да објави и лични банкрот.
- Знате, Британци имају сјајну пословицу: кад вам неко каже да сте коњ, не обазирите се на будалу, кад вам други пута кажу да сте коњ, добро се замислите над собом, а кад вам трећи пута кажу да сте коњ, купите седло и ћутите. За вашу информацију, моје седло је код куће и не намаревам више никоме да дозволим да ми га натовари на леђа.
Међути, Деби Рејнолдс је доказала да није злопамтило какво би могла да буде. Деценијама ју је мучио прекид односа с Елизабет Тејлор, а онда је схватила да се те силне негативне енергије једноставно мора ослободити. Прилика се указала готово као дар с неба. Кад се 1983. укрцавала на брод којим је из Њујорка путовала у Велику Британију, угледала је гомилу кофера ‘Лоуис Vuitton’ које су радници преносили на брод и упитала неког од особља ко је власник тог луксузног пртљага. ‘Елизабет’, одговорили су јој, на шта је она помислила да припадају британској краљици Елизабети ИИ. Испоставило се, међутим, да су припадали Елизабет Тејлор. Тада јој је синуло да би њих две, после готово три деценије, могле закопати ратну секиру.
- Послала сам јој поруку у исто време кад и она мени, а све се завршило вечером на којој смо се одлично забављале и смејале као луде. Била сам искрено жалосна кад је умрла, много више него кад је, покој му души, умро наш заједнички муж - испричала је Деби 2012.
Упркос респектабилним годинама, Деби није намеравала да стане. Као хронични ‘филмохолик’, како је себе називала, одлучила је да отвори филмски музеј с више од 40.000 меморабилија с разних снимања: од пушке Џона Вејна из филма ‘Рио Браво’, до костима и реквизита из стотинак филмова, плаката и фотографија које је страствено скупљала деценијама и које је желела да остави као свој допринос очувању холивудске традиције чије је важан део и она сама.
На премијери једног од последњих филмова, комедији ‘Оне фор the Money’, одржаној 27. јануара 2012. у којој је глумила уз Кетрин Хајгл, појавила се насмејана, у љубичастој хаљини и с великим минђушама и изјавила: "Још сам ту и не намеравам тако брзо да одем."
Али, упркос свим успонима и падовима које је преживела, смрт детета био је прејак и за неуништиву Деби Рејнолдс.