NAJVEĆI GOSPODIN SRPSKE MUZIKE: Bio je muzički nepismen, ali Cunetovi maniri, glas i apsolutni sluh postali su deo večnosti
"Pevao je bez nota ispred sebe, a sa notama u sebi."
Ima ljudi i pevača koje možete da volite ili ne volite, koji vam mogu prijati manje ili više, ali koje prosto morate da poštujete. Jedan od takvih bio je, a i dalje je, mada fizički od prošle godine više nije sa nama, veliki Predrag Cune Gojković.
Rođen 6. novembra 1932, Cune je bio figura bez koje bi bilo koji istorijski udžbenik domaće muzike bio nepotpun. Izvanredno muzikalan, gospodskih manira, plenio je i glasom i pojavom, a mada mu je opus bio izuzetno raznovrstan, i mada je počeo kao zabavnjak, ostaće upamćen pre svega kao interpretator nekih od najlepših narodnih pesama, među kojima je nesumnjivo najpoznatija “Janičar”, moćna numera koja je neponovljivo opevala krvavi turski period srpske istorije. Čuvena sevdalinka “Kafu mi draga ispeci” najradije je slušana baš u Cunetovom izvođenju i vezuje se pre svega za njegovo ime, mada su je pevali i bosanski velikani sevdaha kao što su Zaim Imamović i Nada Mamula. Biseri kao što su “Ljubav mi srce mori”, “Dunave, moje more”, “Donesi mi vina, krčmarice” zauvek su uklesani u “Kafansku lektiru” kao u kamen.
Radijski i TV voditelj i jedan od najvećih poznavalaca narodne muzike u nas, Goran Milošević, posebno ističe, na pitanje o Cunetovom liku i delu, da njega nije omelo da stekne status kakav je stekao čak ni činjenica da je bio “muzički nepismen”.
Kafanska lektira
U kafani se uživa u dobroj kapljici, ali i u čašici razgovora. A reči nas često vode do velikana koji ostaju velikani i posle gašenja poslednjeg svetla u lokalu. Da li pesmom, ili nekim drugim podvigom, upisali su se u „Kafansku lektiru“, i njihovo ime uvek se poteže kada se za stolom pretresu sve dnevne teme i prvih sedam piva, kad se ostane bez cigareta, i počne da se žali za prohujalim vremenima. Dobro došli u rubriku koja je posvećena njima!
- Svojim manirima bio je brana rijaliti Srbiji. Čak i njegove najbliže kolege nisu znale da je muzički nepismen. Mrzelo ga da nauči note! Pevao je, bez nota ispred sebe, a sa notama u sebi, pesme svih ''naših naroda i narodnosti'', meksikanske, španske, grčke, napolitanske, arapske... Kada ga je Tito pozvao da, na Konferenciji nesvrstanih u Beogradu, otpeva nešto na uvce egipatskom predsedniku Naseru, ''skinuo'' je jednu arapsku pesmu već posle prvog slušanja – kaže Milošević za “Srbiju Danas”.
BIO JE ČUVAR, UČITELJ I MAJSTOR SEVDAHA: Na današnji dan rođen je veliki Zaim Imamović
Cune je bio izuzetno cenjen i od strane kolega, među kojima je i još jedan velikan narodne muzike, Predrag Živković Tozovac.
- On je bio moj pobratim, a o njemu kao pevaču imam samo reči hvale. Veliki profesionalac, legenda narodne muzike, koji je divno pevao romanse. Cune je poslednji javni nastup imao baš na mom velikom koncertu. Već tada je polako gubio snagu, ali mi je izašao u susret i otpevao pesmu "Ljubav mi srce mori". Publika je aplaudirala - prisetio se setno Cunetov prijatelj nakon što je Srbiju obišla vest o njegovoj smrti.
Merima Njegomir isticala je da joj je Cune bio pevački uzor, i navodila da su bogovi, kada su delili talente, Cunetu dali – sve.
- Poslednji put smo se sreli u njegovoj kući. Oliver Njego i ja smo mu bili u poseti. Rekao mi je: "Dušo moja, pevaj mi, jer ja više ne mogu". Otpevala sam mu njegovu pesmu "Golubice bela", koju me je molio da snimim – ispričala je Merima.
Majka je umrla, oca su ubile USTAŠE! Kada je već imao RAK GRLA viknuo je konobaru: DAJ JOŠ JEDNO!
Mnogima nije poznato da je Cune, pohađajući Osmu mušku gimnaziju na Crvenom krstu u Beogradu, bio školski drug sa dva velika, možda i najveća glumca srpske kinematografije, Velimirom Batom Živojinovićem i Danilom Batom Stojkovićem. Teško da će takva trojka ikada više ponići na jednom istom mestu!
Nadimak Cune dobio je po majčinom dozivanju, “Odi da te majka cune!” (ljubi).
U novembru 2015. godine izjavio je da više neće pevati i na taj način okončao pevačku karijeru dugu više od pola veka. Nepune dve godine kasnije, 21. jula 2017, preminuo je posle duge bolesti, a sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu, pored Bate Živojinovića, prijatelja iz detinjstva.
Umornom od večne borbe sa Nemcima i ostalim okupatorima u filmovima, Bati, kao i ostalim našim glumcima, nebeska kafana je sada mesto za odmor i okrepljenje duše. Tamo je i Cune, a s njim rajska muzika koja ga je i na zemlji pratila, tamo im on peva kao što je tako veličanstveno činio i dok je bio među smrtnicima. U društvu sebi sličnih besmrtnika Predrag Gojković se ponovo latio mikrofona i donosi sreću kao nekada, a nama ostaje da se u snimcima nastalim na nosačima zvuka neprocenjive vrednosti i sami iznova i iznova prisećamo kakav je pevač i kakav je čovek bio – Cune.
