Deca iz jednog srpskog sela sanjaju o biblioteci: Pomozite da dobiju kutak za učenje i igru

Udruženje za podsticanje dečjeg razvoja "Veliki mali svet" pokreće kampanju za osnivanje školske biblioteke u osnovnoj školi u Saranovu, selu sa oko 1000 stanovnika u opštini Rača, u Centralnoj Srbiji. 

Inicijativu je osmislila i pokrenula lingvistkinja Dušica Božović, koja živi u Finskoj, zemlji gde su biblioteke dostupne svim građanima, bez ikakvih članarina, a udžbenici za školu su besplatni. 

Deca prinuđena da kupuju lektiru

Osmogodišnja osnovna škola u Saranovu, sa oko 70 učenika, trenutno nema školsku biblioteku. Deca su prinuđena da kupuju lektiru, a pristup drugim knjigama, koje bi podstakle njihovu radoznalost, ljubav prema čitanju i istraživanju – praktično ne postoji. 

Kampanja je pokrenuta kako bi se napravio iskorak ka unapređenju uslova za učenje i lični razvoj dece, te osnovala biblioteka koja će biti više od prostora za čitanje obavezne književnosti. 

Cilj akcije

Želja pokretača akcije je da buduća biblioteka ne bude samo prostor za pozajmicu besplatnih knjiga već da postane kutak gde će deca rado provoditi vreme, učiti, odmarati se i osećati se sigurno i ušuškano tokom užurbanih školskih dana. 

Biblioteka će biti njihov prozor u svet – svet znanja, mašte i kreativnosti.

Donirajte klikom OVDE!

Biblioteka je značajna za zajednicu bila ona mala ili velika

Portal Srbija Danas porazgovarao je sa inicijatorkom ove plemenite akcije, Dušicom Božović.

Naša sagovornica preko petnaest godina živi u Finskoj i u njenoj poslovnoj biografiji je dugogodišnji rad u školama. 

Inspirisana finskim modelom besplatnih i pristupačnih biblioteka, Božovićeva je pokrenula inicijativu za otvaranje školske biblioteke u Saranovu. Cilj joj je da deci u malim sredinama pruži prostor za istraživanje, učenje i druženje, slično kao u Finskoj, gde su biblioteke opremljene sadržajima koji nadmašuju samo pozajmljivanje knjiga. 

Dušica veruje da će biblioteka postati kutak za lični razvoj i podsticanje radoznalosti, što bi omogućilo deci iz Saranova jednake šanse za obrazovni napredak kao i vršnjacima u većim gradovima.

Možete li nam reći više o svom iskustvu sa bibliotekama u Finskoj i kako Vas je to inspirisalo da pokrenete ovu inicijativu u Saranovu? 

- U Finskoj su biblioteke besplatne za korišćenje za sve. Cilj je da se u njima provodi vreme, a ne samo pozajmi knjiga. U njima često ima fotelja, radnih stolova, kompjutera za rad, skupih uređaja koje običan čovek ne može da priušti, fotokopir-mašina, a neke bolje opremljene imaju i 3D štampače, štampanje na tekstilu, šivaću mašinu, štampu postera, sobe s muzičkim intrumentima i slično. Najčešće u bibliotekama postoji deo za bebe i mališane, kako bi roditelji tamo mogli da provode vreme s njima. Takođe je moguće iznajmiti prostorije za timski rad, koje se takođe ne naplaćuju. U bibliotekama se mogu pozajmiti filmovi, muzički CD-ovi, audio knjige, novine, časopisi, društvene igre… Sve ovo doprinosi tome da su biblioteke pune ljudi svih profila i uzrasta. Neretko se tamo odlazi kad, zbog lošeg vremena, ne možeš u šetnju, ali bi hteo da izađeš napolje, bez nužnog trošenja novca na kafiće. Sve ovo me je podstaklo na ideju da jednog dana želim da pokrenem inicijativu da biblioteke u Srbiji postanu besplatna usluga. S druge strane, bila sam neprijatno iznenađena kad sam čula da škola u koju idu moji rođaci u Saranovu nema nikakvu biblioteku! Odlučila sam tako da za početak učinim ovaj mali korak, a da za kasnije ostavim razmišljanje o velikim i sveobuhvatnijim akcijama za sve građane. 

Šta smatrate ključnim prednostima postojanja školske biblioteke u malim zajednicama poput Saranova? 

- Biblioteka je značajna za zajednicu bila ona mala ili velika. Ono što je važno jeste da deca iz male sredine moraju imati jednake šanse za lični razvoj kao i ona iz gradova. Ukoliko se u malim sredinama pruže osnovne usluge, koje naravno obuhvataju i kulturu, to je način da se osigura ispunjeni život stanovništva, kao i želja da se u takvoj sredini živi i ubuduće i tamo podižu svoja deca. S druge strane, pruža se prozor u svet za one koji možda žele da ga upoznaju pre nego što mogu da otputuju u njega. Mogućnost da se kulturni i obrazovni sadržaju konzumiraju besplatno posebno je važna u sredinama gde je mogućnost kupovine takvih sadržaja manja, a podsticaj porodice za čitanje skromniji. 

Kako je nastala ideja o osnivanju biblioteke i kakva je bila prva reakcija zajednice? 

- Na ideju me je podstakla nastavnica iz jedne Fejsbuk grupe, koja je rekla da je sama pokrenula biblioteku u svojoj školi. Ja sam u toj grupi izrazila čuđenje što u školi mojih rođaka nema biblioteke. Iako moje čuđenje nije možda imalo razumevanje svih članova grupe, jedan pozitivan komentar bio je dovoljan da me inspiriše da i sama krenem tim putem i udružim ga sa prethodnim idejama o "otvaranju" biblioteka u Srbiji. Poželela sam onda da deci Saranova pružim pravo iskustvo finske biblioteke, koja će biti udobno mesto s puno zanimljivih sadržaja sa svačiji ukus. Direktorka škole i nastavnica srpskog su bile oduševljene idejom, a čujem da se sada i deca raduju biblioteci u školi. 

Sa kojim izazovima ste se susreli prilikom pokretanja kampanje? 

- Ne mogu reći da sam imala neke velike izazove. Cela ova kampanja je veliki izazov, ali tu su stari i novi prijatelji, koji mi ulivaju nadu da ćemo uspeti. Možda najveći izazov bio je tehničke prirode - kao fizičko lice nemam pravo na pokretanje razvojnih kampanja. Ipak, rešenje je ponudilo Udruženje za podsticanje dečijeg razvoja "Veliki mali svet", koje je sad zvanični nosilac projekta i koje se raduje ovom projektu koliko i ja. Ne mogu reći da je bilo drugih izazova, ali moguće je da će ih biti kada krenemo s nabavkom nameštaja i knjiga. Jedan od briga za mene lično je estetski deo uređenja prostora, pa bi bilo lepo kad bi se u akciju uključi i neki dizajner enterijera, budući da za taj deo nisam stručna. 

Kako vidite ulogu biblioteke u obrazovanju i razvoju dece u malim zajednicama? 

- Nekada su male sredine imale problem s nedostatkom informacija i sadržaja, ali korišćenje interneta je učinilo da svi živimo bliže i povezanije, pa ne mogu reći da deca u maloj zajednici nemaju izvore informacija. Ipak, u moru televizijskog i internet sadržaja čiji je kvalitet često upitan, biblioteka može da bude mesto koje pruža pouzdan, probran i preporučen izvor informacije ili zabave. To je ono što bih volela za decu Saranova. Cilj obrazovanja je da što je moguće više ublaži razlike koje deca donose iz svojih porodica. U maloj ruralnoj sredini ta potreba je dodatno naglašena. 

Koji su Vaši dugoročni ciljevi za ovu biblioteku? Šta biste voleli da ona postane za decu i zajednicu? 

- Trenutno sam usredsređena na pokretanje biblioteke, a kasnije želim da pružim slobodu đacima i učiteljima da je usmeravaju u smeru koji oni žele. Nastavnica srpskog Zorica Trifunović planira da pokrene u njoj bibliotečku sekciju. Želja mi je da pronađemo način da se sadržaj biblioteke obogaćuje i prati promene u nastavnom planu, kao i u trendovima među decom i mladima. 

Da li smatrate da bi finski model dostupnosti obrazovnih resursa mogao biti primer za unapređenje obrazovnih uslova u Srbiji? 

- Da! Spremna sam da u prenošenjih tih modela i sama pomognem, ako neko bude želeo da čuje više o tome - zaključuje za naš portal Dušica Božović.

UČESTVUJTE U PLEMENITOJ AKCIJI ZA DECU SARANOVA KLIKOM OVDE!