GOSPODSKI, BEZ GRANICA: Završen 34. Beogradski džez festival

Posle pet dana i više od 20 koncerata u tri sale, sinoć je završen 34. Beogradski džez festival. Zapažene nastupe održali su južnokorejska pevačica Jun Sun Na, izraelski basista Omer Avital, predstavnici avangardne skandinavske scene iz bendova "Korteks" i "The Thing", ali i domaći sastav Fish in Oil potpomognut gitarskim herojem Markom Riboom.

Duel srpskog i američkog kauboja na otvaranju 34. Beogradskog džez festivala

Beogradska publika je i na sinoćnjem zatvaranju imala priliku da sluša velike zvezde džeza. U "Kombank dvoranu" stigli su "povratnici na mesto zločina" – muzičari koji često gostuju na ovoj manifestaciji i u Srbiji uopšte. Jedan od njih je vođa kvinteta, slavni italijanski trubač Enriko Rava, a pored njega tu su i dvojica starih znanaca prestoničke publike – legendarni američki saksofonista Džo Lovano i predstavnik mlađe generacije, pijanista iz Italije Đovani Gvidi. 

DRUGO VEČE BEOGRADSKOG DŽEZ FESTIVALA: Od džeza sa izraelskih pustinja, do ekstaze u plemenskoj svetkovini

U Ravinoj i Lovanovoj svirci se osećaju duhovi istorije džeza, ali stvaralačka svežina i činjenica da neumorno rade bez prestanka. Pogotovo u salvama virtuoznih improvizacija u koje su ih gurali i odlični mladi kontrabasista Dezron Daglas i as za bubnjevima Džerald Klaver.

Gvidi je u emotivnoj solo deonici pokazao koliko topline stanuje u njegovim dirkama, kada se italijanski trubač naslonio na klavir da uživa i sačeka momenat da zajedno sa bendom upečatljivo poentira na osnovama koje je postavio pijanista.

Posle njih nastupio je pevač iz SAD Kurt Eling – otmeno i gospodski. Strogo doteran, u elegantnom odelu sa maramicom na grudima. Posle devet godina vratio se u srpsku prestonicu i proćaskao sa publikom. O politici, ali i o ljubavi.

– Drago mi je što sam tu. Svet se promenio od kada smo se poslednji put videli. Kod nas će uskoro izbori i u to ime, simbolično, jedna od Boba Dilana – poručio je Eling.

Savršena dikcija i njegov moćan i pitak glas, kao da prizivaju miris starih filmova. Još ako na to dodamo tipičan američki akcenat, jasno je da njegove pesme nose publiku u romantičan svet crno-belih holivudskih klasika. Nakon ozbiljnih priča, prešao je na nežnije, o ljubavi.

– Kada izađete u grad imate šanse da pronađete ljubav. Možda baš večeras. Ali šta mislite kako je kada ste "Sami u noći" – najavio je pevač istoimenu pesmu.

Baš kao što je to bio slučaj na koncertu kvinteta Enrika Rave, beogradska publika ga je snažnim aplauzom ispratila sa scene - kao dokaz da se dobro provela.

Kao i svake godine, organizatori su poslednje večeri ostavili prostor za domaće umetnike, a u sali Amerikana Doma omladine svirali su bendovi pevačice Irine Karamarković, saksofoniste Uglješe Novakovića i basiste Uroša Spasojevića.

Treće večeri muzičke manifestacije, Big bend RTS-a proslavio je sedamdeseti rođendan na sceni Velike sale Doma omladine, a za tu priliku je ugostio iskusnog američkog trubača Bobija Šua, svedoka pojedinih momenata koji su važni u istoriji džeza.

– Drago mi je da sam ovde i velika mi je čast da sam deo festivala – obratio se Šu malo na srpskom, a malo na engleskom i potom se našalio – Pedesetdevet godina lutam i sviram širom sveta, a tek sada sam prvi put u Beogradu. Zašto ste čekali toliko dugo?

Trubač i Big bend su potom poveli publiku na putovanje kroz istoriju latino džeza. Od kubanskih kompozicija pisanih za orkestar Dizija Gilespija, koga je umetnik naveo kao svog muzičkog oca i za koga je ispričao da je kum njegove ćerke. Preko, kako je najavio Šu, tužnog argentinskog tanga Astora Pjacole pod nazivom "Zaborav".

Pre toga je pred publiku izašla osmočlana ženska ekipa predvođena nemačkom pijanistkinjom Julijom Hulsman. Prvi od nekoliko koncerata vokalno-instrumentalnog džeza koji je na ovogodišnjoj manifestaciji poprilično zastupljen.

Neobična formacija koju pored Hulsmanove na klaviru čine i muzičarke na violini, violi, kontrabasu, bubnju i tri pevačice. One su izvele verziju kamerne muzike u pop i džez ruhu.

Dame su predstavile autorske numere Hulsmanove, ali i hitove drugih izvođača poput Bitlsa i Alanis Moriset. Ipak, bio je to jedan od blažih nastupa na ovogodišnjem festivalu.

Sveukupno posmatrano, pretposlednje veče Beogradskog džez festivala je bilo najuzbudljivije. Otvorila ga je južnokorejska pevačica Jun Sun Na koncertom u Kombank dvorani.

– Hvala vam što ste došli – tiho i azijski stidljivo se na srpskom obratila Jun pre nastupa, dodavši jednako simpatično na engleskom – Nadam se da ćete uživati!

Potom je zapevala i u nešto više od sat vremena dočarala koliko zapravo ima samopouzdanja i da je uvodna skrušenost bila samo izraz učtivosti.

Snažno i upečatljivo je izvela repertoar sastavljen od svojih autorskih kompozicija, preko obrada Džimija Hžendriksa, do tradicionalne južnokorejske pesme.

Upravo je izvođenje numere iz njene otadžbine bio jedan od najupečatljivijih momenata na koncertu. U njenom punom i moćnom glasu su se osećale snažne emocije i ogromna doza empatije jer je, kako je sama Jun najavila, reč bila o „veoma tužnoj pesmi o tragičnoj ljubavi zbog viševekovnog rata između Severne i Južne Koreje”.

Melanholičnu i setnu atmosferu koja oživljava slike sa ruba Azije upotpunio je kontrabasista Bred Kristofer Džouns koji je nežno prevlačio gudalo preko žica, podražavajući mistične zvuke žičanih instrumenata iz domovine pevačice.

Pored basiste, u pratećem bendu Sun Na svirali su i pijanista Frenk Voste, bubnjar Den Rajzer i gitarista Tomek Mirnovski koji se posebno istakao u dijalogu sa pevačicom u pesmi „Aleluja” Leonarda Koena. Niljangovski je improvizovao, jednostavno i uz pregršt sirovih elektronskih efekata, prateći Jun koja je blago i toplo pevala „ljubav nije pobednički marš, hladna je i slomljena – aleluja…”.

Uz sviranje u pop maniru, orkestar je imao i dosta prostora da džezira u savremenom stilu, tako da je ukupna umetnička ocena koncerta veoma visoka.

Jun je za kraj ostavila numeru Toma Vejtsa „Jockey full of bourbon” da još jednom pokaže kako se igra glasom, uzdasima, spremna da podvrisne, zapeva poput operske pevačice, ili grubo i oporo nalik Vejtsovom glasu iz koga govori viski i paklica cigareta. I više nego dovoljno za ogroman, dug i uporan aplauz publike koja ju je potom vratila na bis.

Sun Na se obradovala kada je na samom kraju videla da joj jedna sunarodnica prilazi sa buketom cveća u rukama. Kao dokaz da je svet mali.

Posle nje je na scenu izašla kubanska ekipa predvođena slavnim Čučo Valdesom. Pijanista je u pratnji kontrabasiste, bubnjara i dvojice perkusionista koji su spremni da zapevaju u kubanskom stilu, predstavio svoju verziju latino-džeza – vrelu i uzbudljivu.

Prava poslastica za kraj odličnog dana bila su dva koncerta u okviru ponoćnog programa - pogotovo za ljubitelje savremenijeg i avangardnijeg pristupa džezu kakav gaje i predstavnici skandinavske škole koji su nastupili u sali Amerikana Doma omladine. Neobuzdana energija, jurišne rolerkoster improvizacije, fri džez ludilo - isto su pokazali i norvežani iz sastava "Korteks", kao i norveško/švedski trio "The Thing".

Kvartet "Korteks" koji čine trubač Tomas Johanson, saksofonista Kristofer Ber Alberts, kontrabasista Ola Hejer i bubnjar Gard Nilsen, izveli su svoje savremeno "čitanje" zaostavštine Orneta Kolmena. Spremni da teatarski karikiraju i frazerski naprave štos, ali i da odsviraju setnu baladu. Naravno, sve se na kraju završava salvom improvizacija.

Džez-pankeri iz benda "The Thing" počeli su baš pankerski - uz psovku i poruku "da nemaju granice", igrajući se sa sloganom festivala. Psovka je bila samo šala, ali zato njihove solaže u stilu besnog garažnog pank-rok-džez benda nisu bile nimalo za šalu. Saksofonista Mats Gustafson, basista Ingebrit Hoker Flaten i bubnjar Pol Nilsen-Lav su se dobro oznojali, baš kao i publika.