ГОСПОДСКИ, БЕЗ ГРАНИЦА: Завршен 34. Београдски џез фестивал

После пет дана и више од 20 концерата у три сале, синоћ је завршен 34. Београдски џез фестивал. Запажене наступе одржали су јужнокорејска певачица Јун Сун На, израелски басиста Омер Авитал, представници авангардне скандинавске сцене из бендова "Кортекс" и "The Thing", али и домаћи састав Фисх ин Оил потпомогнут гитарским херојем Марком Рибоом.

Дуел српског и америчког каубоја на отварању 34. Београдског џез фестивала

Београдска публика је и на синоћњем затварању имала прилику да слуша велике звезде џеза. У "Комбанк дворану" стигли су "повратници на место злочина" – музичари који често гостују на овој манифестацији и у Србији уопште. Један од њих је вођа квинтета, славни италијански трубач Енрико Рава, а поред њега ту су и двојица старих знанаца престоничке публике – легендарни амерички саксофониста Џо Ловано и представник млађе генерације, пијаниста из Италије Ђовани Гвиди. 

ДРУГО ВЕЧЕ БЕОГРАДСКОГ ЏЕЗ ФЕСТИВАЛА: Од џеза са израелских пустиња, до екстазе у племенској светковини

У Равиној и Ловановој свирци се осећају духови историје џеза, али стваралачка свежина и чињеница да неуморно раде без престанка. Поготово у салвама виртуозних импровизација у које су их гурали и одлични млади контрабасиста Дезрон Даглас и ас за бубњевима Џералд Клавер.

Гвиди је у емотивној соло деоници показао колико топлине станује у његовим диркама, када се италијански трубач наслонио на клавир да ужива и сачека моменат да заједно са бендом упечатљиво поентира на основама које је поставио пијаниста.

После њих наступио је певач из САД Курт Елинг – отмено и господски. Строго дотеран, у елегантном оделу са марамицом на грудима. После девет година вратио се у српску престоницу и проћаскао са публиком. О политици, али и о љубави.

– Драго ми је што сам ту. Свет се променио од када смо се последњи пут видели. Код нас ће ускоро избори и у то име, симболично, једна од Боба Дилана – поручио је Елинг.

Савршена дикција и његов моћан и питак глас, као да призивају мирис старих филмова. Још ако на то додамо типичан амерички акценат, јасно је да његове песме носе публику у романтичан свет црно-белих холивудских класика. Након озбиљних прича, прешао је на нежније, о љубави.

– Када изађете у град имате шансе да пронађете љубав. Можда баш вечерас. Али шта мислите како је када сте "Сами у ноћи" – најавио је певач истоимену песму.

Баш као што је то био случај на концерту квинтета Енрика Раве, београдска публика га је снажним аплаузом испратила са сцене - као доказ да се добро провела.

Као и сваке године, организатори су последње вечери оставили простор за домаће уметнике, а у сали Американа Дома омладине свирали су бендови певачице Ирине Карамарковић, саксофонисте Угљеше Новаковића и басисте Уроша Спасојевића.

Треће вечери музичке манифестације, Биг бенд РТС-а прославио је седамдесети рођендан на сцени Велике сале Дома омладине, а за ту прилику је угостио искусног америчког трубача Бобија Шуа, сведока појединих момената који су важни у историји џеза.

– Драго ми је да сам овде и велика ми је част да сам део фестивала – обратио се Шу мало на српском, а мало на енглеском и потом се нашалио – Педесетдевет година лутам и свирам широм света, а тек сада сам први пут у Београду. Зашто сте чекали толико дуго?

Трубач и Биг бенд су потом повели публику на путовање кроз историју латино џеза. Од кубанских композиција писаних за оркестар Дизија Гилеспија, кога је уметник навео као свог музичког оца и за кога је испричао да је кум његове ћерке. Преко, како је најавио Шу, тужног аргентинског танга Астора Пјацоле под називом "Заборав".

Пре тога је пред публику изашла осмочлана женска екипа предвођена немачком пијанисткињом Јулијом Хулсман. Први од неколико концерата вокално-инструменталног џеза који је на овогодишњој манифестацији поприлично заступљен.

Необична формација коју поред Хулсманове на клавиру чине и музичарке на виолини, виоли, контрабасу, бубњу и три певачице. Оне су извеле верзију камерне музике у поп и џез руху.

Даме су представиле ауторске нумере Хулсманове, али и хитове других извођача попут Битлса и Аланис Морисет. Ипак, био је то један од блажих наступа на овогодишњем фестивалу.

Свеукупно посматрано, претпоследње вече Београдског џез фестивала је било најузбудљивије. Отворила га је јужнокорејска певачица Јун Сун На концертом у Комбанк дворани.

– Хвала вам што сте дошли – тихо и азијски стидљиво се на српском обратила Јун пре наступа, додавши једнако симпатично на енглеском – Надам се да ћете уживати!

Потом је запевала и у нешто више од сат времена дочарала колико заправо има самопоуздања и да је уводна скрушеност била само израз учтивости.

Снажно и упечатљиво је извела репертоар састављен од својих ауторских композиција, преко обрада Џимија Хжендрикса, до традиционалне јужнокорејске песме.

Управо је извођење нумере из њене отаџбине био један од најупечатљивијих момената на концерту. У њеном пуном и моћном гласу су се осећале снажне емоције и огромна доза емпатије јер је, како је сама Јун најавила, реч била о „веома тужној песми о трагичној љубави због вишевековног рата између Северне и Јужне Кореје”.

Меланхоличну и сетну атмосферу која оживљава слике са руба Азије употпунио је контрабасиста Бред Кристофер Џоунс који је нежно превлачио гудало преко жица, подражавајући мистичне звуке жичаних инструмената из домовине певачице.

Поред басисте, у пратећем бенду Сун На свирали су и пијаниста Френк Восте, бубњар Ден Рајзер и гитариста Томек Мирновски који се посебно истакао у дијалогу са певачицом у песми „Алелуја” Леонарда Коена. Ниљанговски је импровизовао, једноставно и уз прегршт сирових електронских ефеката, пратећи Јун која је благо и топло певала „љубав није победнички марш, хладна је и сломљена – алелуја…”.

Уз свирање у поп маниру, оркестар је имао и доста простора да џезира у савременом стилу, тако да је укупна уметничка оцена концерта веома висока.

Јун је за крај оставила нумеру Тома Вејтса „Jockey full оф боурбон” да још једном покаже како се игра гласом, уздасима, спремна да подврисне, запева попут оперске певачице, или грубо и опоро налик Вејтсовом гласу из кога говори виски и паклица цигарета. И више него довољно за огроман, дуг и упоран аплауз публике која ју је потом вратила на бис.

Сун На се обрадовала када је на самом крају видела да јој једна сународница прилази са букетом цвећа у рукама. Као доказ да је свет мали.

После ње је на сцену изашла кубанска екипа предвођена славним Чучо Валдесом. Пијаниста је у пратњи контрабасисте, бубњара и двојице перкусиониста који су спремни да запевају у кубанском стилу, представио своју верзију латино-џеза – врелу и узбудљиву.

Права посластица за крај одличног дана била су два концерта у оквиру поноћног програма - поготово за љубитеље савременијег и авангарднијег приступа џезу какав гаје и представници скандинавске школе који су наступили у сали Американа Дома омладине. Необуздана енергија, јуришне ролеркостер импровизације, фри џез лудило - исто су показали и норвежани из састава "Кортекс", као и норвешко/шведски трио "The Thing".

Квартет "Кортекс" који чине трубач Томас Јохансон, саксофониста Кристофер Бер Албертс, контрабасиста Ола Хејер и бубњар Гард Нилсен, извели су своје савремено "читање" заоставштине Орнета Колмена. Спремни да театарски карикирају и фразерски направе штос, али и да одсвирају сетну баладу. Наравно, све се на крају завршава салвом импровизација.

Џез-панкери из бенда "The Thing" почели су баш панкерски - уз псовку и поруку "да немају границе", играјући се са слоганом фестивала. Псовка је била само шала, али зато њихове солаже у стилу бесног гаражног панк-рок-џез бенда нису биле нимало за шалу. Саксофониста Матс Густафсон, басиста Ингебрит Хокер Флатен и бубњар Пол Нилсен-Лав су се добро ознојали, баш као и публика.