"Izmaltretirana sam pristala na to" Svedočenje Ružice Sokić, Milene Dravić i Rade Đuričin o zahtevima da se skinu na filmu - Gde je povučena granica?
Današnja filmska industrija sve više prikazuje i muške i ženske scene svlačenja, otvarajući pitanje umetničkog izraza i granica prihvatljivosti. Iskustva glumica poput Milene Dravić, Ružice Sokić i Rade Đuričin iz 1970. i dalje izazivaju rasprave o ulozi i očekivanjima od glumaca u umetničkim procesima.
Emisija "Međutim", kao deo dokumentarnog serijala "Neobavezno", često je publici prikazivala teme aktuelne u društvu.
Analitičkim pristupom dešavanjima, ustanovila se kao merodavna, osiguravši tako važno mesto u istoriji televizijskih ostvarenja.
Naše preminule glumice - Milena Dravić, Ružica Sokić i Rada Đuričin iz svoje perspektive su pričale o problemu svlačenja u okviru umetničkih procesa, davne 1970. godine.
Pravila sam komplikacije na snimanjima
Milena Dravić, bila je najveća jugoslovenska filmska diva. Glumila je u preko 100 filmskih ostvarenja, zajedno sa najvećim domaćim i holivudskim glumcima, a uporedo je igrala i u pozorištu, gde je ostvarila oko 70 uloga.
U pomenutoj emisiji govorila je o scenama u kojima je morala da se svlači, te istakla da je rediteljima oduvek pravila probleme zbog njihovih zahteva.
- Imala sam ja neke filmove u kojima sam imala erotske scene. Naravno, od toliko velikog broja filmova, imala sam samo takvih četiri ili pet. Mogu reći da sam prilikom snimanja takvih scena, erotskih scena, u tim filmovima, imala sam otpor, to je nešto u meni tako. Uvek sam čak i pravila komplikacije na snimanjima rediteljima, zbog toga što nisam pristajala da uradim sve ono što su zahtevali od mene. Mislim da uopšte taj moj stav, prema takvim scenama, u filmovima neću ni promeniti, što se tiče mene same - istakla je tada čuvena Milena Dravić.
Izmaltretirana sam pristala
Ružica Sokić je tokom svoje karijere glumila u oko 40 filmova. Najveće uspehe ostvarila je filmovima "Kad budem mrtav i beo" (1967) i "Žuta" (1973).
U prvom pomenutom ostvarenju, Sokićeva se suvkla pred kamerama, a priznaje da ju je ta odluka koštala psihičke stabilnosti.
- Po prirodi sam vrlo stidljiva. Uopšte, moj najveći problem kao glumice je da savladam tu stidljivost. Snimala sam jedan film sa Žikom Pavlovićem "Kad budem mrtav i beo". Po scenariju je trebalo da se skinem potpuno gola i da budem u krevetu sa Draganom Nikolićem, i da ga učim da peva. Međutim, ja kad sam to pročitala nije mi na pamet palo da to uradim. Potpisala sam ugovor, a sa sobom sam se dogovorila da to nikada ne uradim i da nagovorim reditelja da promeni scenario i da to preinači. Tako sam snimila pola uloge i kad je došao momenat da se snimi ta scena, naravno, ja nisam pristajala. Tako da smo se ubeđivali jedno pola dana i na kraju na navaljivanje svih, ja sam pristala do pola da se skinem, ali to je bilo u jednom trenutku. Stvarno sam bila izgnjvljena i izmaltretirana, tako da sam to preživela. Posle toga sedam dana sam bila u nekoj vrsti depresije zbog toga i zaklela sam se da nikada više neću da napravim takav kompromis - jasna je bila Ružica.
Nemoguće je zauzeti kategoričan stav
Rada Đuričin, koja nas je nedavno napustila, problematizovala je u svom izlaganju stav da umetnik nešto "hoće" ili "neće" u stvaralačkom procesu.
- Danas smo svi suočeni sa činjenicom skidanja velova sa pitanja s**sa sa ljudskog tela. I to je danas postalo u velikom delu sveta deo života, deo našeg trajanja. I pošto je tako, ja mislim da to onda mora da ima svoje mesto u umetnosti. Uostalom, mislim da je nemoguće zauzeti kategoričan stav i kategorično reči "da" ili "ne", biti protiv ili za. Barem ja to tako ne mogu. Uostalom, kao i za sve druge stvari. Kako, zašto, čemu? Od toga zavisi - istakla je davne 1970. godine Rada Đuričin.