"Измалтретирана сам пристала на то" Сведочење Ружице Сокић, Милене Дравић и Раде Ђуричин о захтевима да се скину на филму - Где је повучена граница?
Данашња филмска индустрија све више приказује и мушке и женске сцене свлачења, отварајући питање уметничког израза и граница прихватљивости. Искуства глумица попут Милене Дравић, Ружице Сокић и Раде Ђуричин из 1970. и даље изазивају расправе о улози и очекивањима од глумаца у уметничким процесима.
Емисија "Међутим", као део документарног серијала "Необавезно", често је публици приказивала теме актуелне у друштву.
Аналитичким приступом дешавањима, установила се као меродавна, осигуравши тако важно место у историји телевизијских остварења.
Наше преминуле глумице - Милена Дравић, Ружица Сокић и Рада Ђуричин из своје перспективе су причале о проблему свлачења у оквиру уметничких процеса, давне 1970. године.
Правила сам компликације на снимањима
Милена Дравић, била је највећа југословенска филмска дива. Глумила је у преко 100 филмских остварења, заједно са највећим домаћим и холивудским глумцима, а упоредо је играла и у позоришту, где је остварила око 70 улога.
У поменутој емисији говорила је о сценама у којима је морала да се свлачи, те истакла да је редитељима одувек правила проблеме због њихових захтева.
- Имала сам ја неке филмове у којима сам имала еротске сцене. Наравно, од толико великог броја филмова, имала сам само таквих четири или пет. Могу рећи да сам приликом снимања таквих сцена, еротских сцена, у тим филмовима, имала сам отпор, то је нешто у мени тако. Увек сам чак и правила компликације на снимањима редитељима, због тога што нисам пристајала да урадим све оно што су захтевали од мене. Мислим да уопште тај мој став, према таквим сценама, у филмовима нећу ни променити, што се тиче мене саме - истакла је тада чувена Милена Дравић.
Измалтретирана сам пристала
Ружица Сокић је током своје каријере глумила у око 40 филмова. Највеће успехе остварила је филмовима "Кад будем мртав и бео" (1967) и "Жута" (1973).
У првом поменутом остварењу, Сокићева се сувкла пред камерама, а признаје да ју је та одлука коштала психичке стабилности.
- По природи сам врло стидљива. Уопште, мој највећи проблем као глумице је да савладам ту стидљивост. Снимала сам један филм са Жиком Павловићем "Кад будем мртав и бео". По сценарију је требало да се скинем потпуно гола и да будем у кревету са Драганом Николићем, и да га учим да пева. Међутим, ја кад сам то прочитала није ми на памет пало да то урадим. Потписала сам уговор, а са собом сам се договорила да то никада не урадим и да наговорим редитеља да промени сценарио и да то преиначи. Тако сам снимила пола улоге и кад је дошао моменат да се сними та сцена, наравно, ја нисам пристајала. Тако да смо се убеђивали једно пола дана и на крају на наваљивање свих, ја сам пристала до пола да се скинем, али то је било у једном тренутку. Стварно сам била изгњвљена и измалтретирана, тако да сам то преживела. После тога седам дана сам била у некој врсти депресије због тога и заклела сам се да никада више нећу да направим такав компромис - јасна је била Ружица.
Немогуће је заузети категоричан став
Рада Ђуричин, која нас је недавно напустила, проблематизовала је у свом излагању став да уметник нешто "хоће" или "неће" у стваралачком процесу.
- Данас смо сви суочени са чињеницом скидања велова са питања с**са са људског тела. И то је данас постало у великом делу света део живота, део нашег трајања. И пошто је тако, ја мислим да то онда мора да има своје место у уметности. Уосталом, мислим да је немогуће заузети категоричан став и категорично речи "да" или "не", бити против или за. Барем ја то тако не могу. Уосталом, као и за све друге ствари. Како, зашто, чему? Од тога зависи - истакла је давне 1970. године Рада Ђуричин.
