JEDNA OD NAJVEĆIH PRIVATNIH KOLEKCIJA: Izložba remek-dela zapadne umetnosti koja Luvr nije hteo

Izložba "Ikone moderne umetnosti - Ščukinova zbirka" u Fondaciji "Luj Viton" u Parizu, na kojoj je prvi put van Rusije prikazana jedna od najvećih privatnih kolekcija na svetu, toliko je popularna da je njeno trajanje produženo za još dve nedelje, a radno vreme galerije u pojedinim danima biće od sedam ujutru do jedan čas iza ponoći.

ZAVRŠENA KARIJERA: Kusturica rekao "zbogom" filmu

Izložba je otvorena 22. oktobra i trebalo je da traje do 20. februara. Međutim, budući da su posetioci prosto nagrnuli da vide remek-dela koja su stigla iz Rusije - prodato je 60.000 ulaznica za prvih deset nedelja - organizatori su odlučili da njeno trajanje produže do 5. marta.

ŠEST IKONA OTIŠLO U LEGENDU: Naše glumište nakon 2016. nikad neće biti isto (FOTO)

U Fondaciji "Luj Viton" izloženo je 130 remek-dela umetnika impresionizma, postimpresionizma i moderne umetnosti iz privatne kolekcije Sergeja Ščukina koja originalno ima oko 250 dela i danas je raspoređena između Puškinovog muzeja u Moskvi i Ermitaža u Sankt Peterburgu. Neka od njih sada su prvi put napustila Rusiju i zapadni svet je pohrlio da im se divi izbliza.

Pariska galerija je, međutim, relativno skromne veličine i da bi primila sve zainteresovane posetioce produžila je radno vreme do 23h šest dana u nedelji, a u poslednjoj sedmici trajanja izložbe vrata će biti otvorena svakog dana od sedam časova ujutru - kada će posetiocima biti na usluzi i "Ščukinov doručak" - pa sve do jedan sat iza ponoći! To bi moglo da se ispostavi kao poprilično vellika količina kroasana, budući da je poseta već nadmašila drugu "blokbaster" izložbu trenutno otvorenu u Parizu, posvećenu Reneu Magritu u Centru Pompidu, koja privlači 6.000 posetilaca dnevno.

DANI IGRE U KINOTECI:Projekcije višestruko nagrađivanih dokumentarnih i umetničkih filmova (FOTO)

Spektakularna privatna galerija koju je dizajnirao čuveni arhitekta Frenk Geri u vlasništvu je najbogatijeg Francuza, Bernara Arnoa, predsednika konglomerata "LVMH" (Luj Viton Moet Enesi) koji se bavi proizvodnjom luksuzne odeće, šampanjca i konjaka.

Među eksponatima je 29 Pikasovih radova, 22 Anrija Matisa, 12 Pola Gogena i drugi izvanredni primerci iz Sezanovog, Degaovog, Rusoovog i Van Gogovog opusa. Uz to, na izložbi se nalazi i 30 značajnih radova ruske avangarde - suprematizma i konstruktivizma - poput onih Kazimira Maljeviča, Vladimira Tatlina i Natalije Gončarove.

KNJIŽEVNE VREDNOSTI: Nagrada "Ivo Andrić" Kovačeviću i Prilepinu

Sergej Ščukin (1854-1936) bio je izuzetno imućni trgovac tekstilom koji je kupovao slike na svojim putovanjima u Pariz. Između 1898. i 1914. prikupio je izvanrednu kolekciju najradikalnije francuske umetnosti tog vremena i tako se postavio u središte umetničke revolucije.

RIMEJK BANOVIĆ STRAHINJE: Omiljeni domaći film u novom ruhu, a evo šta se JOŠ priprema

On je 1908. otvorio u svom stanu u Moskvi ličnu galeriju za ljubitelje umetnosti, kritičare i studente i samim tim imao dirketnu uogu u oblikovanju ruske avangardne scene (zato su među eksponatima iz Ščukinove kolekcije izložena i dela predstavnika ruske avangarde).

Ščukin je bio naročito blizak sa Klodom Moneom i Anrijem Matisem, koga je 1911. čak i odveo u Moskvu da mu ukrasi velelepni stan. On je od Matisa naručio i dve slike koje se danas smatraju najznačajnijim u opusu ovog umetnika: "Ples" i "Muziku", koji su dobili centralno mesto na izložbi u Parizu. Ta njegova prijateljstva uticala su na formiranje Ščukinovog ukusa i stvaranje jedne od najradikalnijih umetničkih zbirki u to vreme.

NAPISALA JE PISMO MUŽU, A ZATIM SE UBILA: Napunila je džepove kamenjem i ušla u reku (FOTO/VIDEO)

"Doručak na travi" Kloda Monea (1866), bila je prva slika koju je Ščukin kupio, a Pikasov papirni kolaž "Posuda sa voćem" (1914) najmlađe delo u njegovoj kolekciji.

ŽIVI, SRBIJO: Evo kako izgleda film o našoj zemlji iz perspektive jedne Ruskinje (VIDEO)

Međutim, kada se Ščukin nastanio za stalno u Parizu nije zadržao status pionira u podržavanju moderne umetnosti, koji je uživao u Rusiji. Star i umoran (imao je 67 kad je došao u Francusku), presekao je sve svoje ranije poslovno-prijateljske veze sa umetničkim svetom i živeo vrlo povučeno. Preminuo je 1936.

Irina Antonova, direktorka Puškinovog muzeja, jednom je rekla o Ščukinu:

- Počeo je da prikuplja nepopularnu umetnost koju su Luvr i drugi muzeji odbacili. Bio je to odraz njegovog ličnog ukusa. Možda je osetio blage seizmičke promene koje su prethodile zemljotresu koji će promeniti svet.Takav kolekcionar mogao je da se pojavi samo u zemlji u kojoj se spremala revolucija. On je sakupljao umetnost koja je nagovestila svetsku kataklizmu.

5 NAJVEĆIH SRPSKIH ZABLUDA: Evo šta su nas u školi pogrešno učili

U prvoj polovini 20. veka Ščukinova kolekcija je imala skoro legendarni status u Evropi, zbog fizičke udaljenosti i retkih ilustrovanih publikacija, kao i glasina o enormnom bogatstvu mecene. Pričalo se da su slike bespovratno odlazile iz Francuske u Rusiju dok im se još ni boja nije osušila.

Boljševička Rusija, međutim, nije bila naklonjena Ščukinu. Lenjin je već 1918. nacionalizovao njegovu kolekciju i kada je Ščukin izbegao u Pariz 1922. ona je postala jezgro prvog muzeja moderne umetnosti u Moskvi.

Od 1930. borba protiv buržoaske umetnosti je sistematski obezvređivala Ščukinovu zbirku. Staljin je 1948. izdao dekret kojim je ona podeljena između Puškinovog muzeja u Moskvi i Ermitaža u Sankt Peterburgu, ali je istovremeno zabranjeno njeno izlaganje u javnosti. Tek kada su se, posle Staljinove smrti, krajem pedesetih godina otopili odnosi sa svetom, zapadna moderna umetnost opet je bila prihvatljiva u Rusiji. Dela francuskih umetnika iz Ščukinove zbirke polako su "ekshumirana" a Pikaso, koji se priključio Komunističkoj partiji u jesen 1944, odigrao je aktivnu ulogu posrednika tokom tog perioda kada je i njegova zaostavština od pedesetak radova ponovo otkrivena.

OVE ULOGE NISU BILE NAMENJENE NJIMA: Naše kultne serije i filmovi mogli su biti potpuno drugačiji

Marginalizovana skoro pola veka iz ideoloških razloga, kolekcija je čak i danas malo poznata generalnoj publici na Zapadu. Zapravo, od kad je rasturena 1948. nikada nije izlagana kao koherentna celina. Sve do sada.