Ko je bio Alfred Nobel: Kontroverze i nasleđe tvorca najpoznatije svetske nagrade

Alfred Nobel, švedski pronalazač i preduzetnik, ostavio je neizbrisiv trag ustanovljenjem godišnjih nagrada 1901. godine za fiziku, hemiju, medicinu, književnost i mir, dok je Nobelova nagrada za ekonomiju uvedena mnogo kasnije, 1968. godine.

Međutim, život Alfreda Nobela nije uvek bio slavan.

Kako otkriva Ingrid Karlberg u svojoj biografiji o Nobelu, Alfred je imao teško detinjstvo u Stokholmu. Ne samo da je odrastao u siromaštvu, već je dečak, koji će kasnije postati cenjeni naučnik s 355 patenata, bio svrstan u razred za decu sa teškoćama u učenju. Ipak, inovativnost je izgleda bila nasledna osobina u Nobelovoj porodici. Njegov otac, Immanuel Nobel, takođe je bio pronalazač, iako manje uspešan od svog sina.

Među Immanuelovim ranim pronalascima našao se ranac od gume neprijatnog mirisa, koji je mogao služiti vojnicima kao plutajuće sredstvo za prelazak reka, ali i kao jastuk za sedenje. Ipak, Immanuelovi izumi doneli su ogromne dugove, pa je pobegao od poverilaca u Sankt Peterburg u Rusiji – mesto koje će igrati ključnu ulogu u životu njegovog sina Alfreda.

Situacija se poboljšala kada se Nobelova porodica preselila u Rusiju, gde je Alfred započeo rad na razvoju eksploziva. Nažalost, Immanuel je u Rusiji ponovo doživeo bankrot, pa se vratio u Švedsku. Alfred i njegov otac, zajedno s najmlađim članom porodice, Emilom, eksperimentisali su s nitroglicerinom u Stokholmu. Ova otkrića doprinela su industrijalizaciji i medicini, ali tragedije su se događale pre nego što je Alfred pronašao način da nitroglicerin učini sigurnijim izumom dinamita 1867. godine.

Nobelova otkrića doprinela su uspostavljanju nagrada za hemiju i fiziku, ali je, s obzirom na njegov doprinos razvoju ratnog naoružanja, mirovna nagrada iznenadila mnoge.

Jedan od Nobelovih najbližih prijatelja bila je mirovna aktivistkinja Bertha fon Zutner, autorka bestselera Dolje oružje, koja je, kako se veruje, želela da Nobel donira svoj novac mirovnom pokretu. Ipak, Alfred je odlučio da osnuje nagradu. Von Zutnerova je 1905. godine postala prva žena dobitnica Nobelove nagrade za mir i druga žena laureatkinja, nakon Marije Kiri.

Kontroverze oko Nobelovih nagrada

Nekoliko aspekata ovih nagrada izazvalo je kontroverze.

Sama činjenica da žene mogu primiti Nobelove nagrade smatrala se besmislicom, kao i to da se Nobelova nagrada za mir dodeljuje od strane norveškog komiteta. Međutim, za Alfreda je Oslo izgledao kao prirodno mesto za jednu od nagrada, s obzirom na to da su u vreme njegove smrti Švedska i Norveška bile u uniji, a Alfred je provodio mnogo vremena s prijateljima u Švedsko-norveškom udruženju u Parizu.

Šveđani su se bunili što nagrade mogu biti dodeljene bilo kome, a ne samo švedskim građanima. U 19. veku većina nagrada bila je nacionalnog karaktera, ali Alfred je očigledno bio internacionalista. Proveo je detinjstvo u Švedskoj, formativne godine u Rusiji, veći deo života u Francuskoj i imao je vikendicu u San Remu, Italija. Vlasti iz San Rema i dalje šalju cveće na godišnje ceremonije dodele Nobelovih nagrada u Stokholmu.

Najveći napadi na Nobelove nagrade ipak nisu došli od švedskih nacionalista, već od same Nobelove porodice, koja je ostala bez nasledstva nakon Alfredove smrti. Primećeno je da je postojalo nekoliko testamenata – sa svakim novim verzijom, porodica je dobijala sve manje novca, dok je najveći deo imetka na kraju ostavljen za nagrade.

Veliku ulogu u osnivanju Nobelovih nagrada odigrao je Alfredov asistent i izvršilac testamenta, Ragnar Sohlman, koji je intenzivno lobirao za uspostavljanje nagrada.

Na kraju su sudovi iz Francuske i Švedske vodili bitku. Šveđani su napravili ključni potez sugerišući da testament tumači mali sud u Karlskogi, malom gradu u srednjoj Švedskoj, gde je Alfred imao svoj dom na kraju života – i gde su, što je najvažnije, bili smešteni njegovi konji.

Na kraju, odlučeno je da mesto gde čovek drži svoje konje treba biti mesto gde pripada, pa je mali sud u Karlskogi bio zadužen za tumačenje testamenta Alfreda Nobela, i tako su rođene Nobelove nagrade.

Opasna strana Nobelovog posla

Godine 1864, Nobelov mlađi brat Emil poginuo je u eksploziji nitroglicerina u porodičnoj laboratoriji u blizini Stokholma, nakon čega je proizvodnja nitroglicerina zabranjena u gradu. Ova porodična tragedija nije omela Alfreda u njegovim ciljevima. Nastavio je da proizvodi eksplozive u industrijskim razmerama u fabrici u Vintervikenu, Švedska, koja je više puta bila uništena u nesrećama izazvanim nestabilnošću nitroglicerina, pri čemu je poginulo mnogo radnika.

Iako je Nobelova fabrika bila opasno mesto za rad, ona je pomogla otkrivanju korisnih efekata nitroglicerina kao leka za srce. Radnici u fabrici doživljavali su promene u zdravlju usled izloženosti nitroglicerinu, koji deluje kao vazodilatator, opuštajući krvne sudove i povećavajući protok krvi i kiseonika do srca.

Zanimljivo je da je Nobelova nagrada za fiziologiju ili medicinu 1998. godine dodeljena Robertu F. Furchgotu, Luisu J. Ignaru i Feridu Muradu za otkrića u vezi s azotnim oksidom kao signalnom molekulom u kardiovaskularnom sistemu. Ironično je da Alfred Nobel, iako je bio ključan za razvoj nitroglicerina, navodno odbijao da ga uzme kada su mu lekari prepisali nitroglicerin za napade angine.