Andrić opsovao pred Ćopićem: Razgovor Ive i Branka oživljen u seriji "Nobelovac", a evo kakav je zaista bio njihov odnos

U petoj epizodi serije "Nobelovac", pod nazivom "Orden", odigrao se susret dva velika jugoslovenska književnika.

Nakon što je Branko Ćopić, koga u pomenutom ostvarenju tumači glumac Stefan Bundalo, pao u nemilost vlasti zbog svoje "Jeretičke priče", Ivo Andrić (Tihomir Stanić) ćemu prići u Klubu književnika i porazgovarati sa njim.

Razgovor Ćopića i Andrića u seriji "Nobelovac"

Interesantno je da će nobelovac u jednom trenutku razgovora opsovati, što je po svim svedočanstvima o njegovom životu, teško poverovati da se dogodilo. Međutim, jedno Ćopićevo svedočanstvo o Andriću daje ovoj sceni "realan karakter".

- Sigurno si čuo da sam obrao bostan zbog "Jeretičke priče". Sad sedim ovde i čekam da me hapse - govori Branko Ivi u seriji "Nobelovac"

- J*bo ti takve šale, piši romane, njih ionako niko ne čita - govori mu Andrić, na šta Ćopić dodaje:

- Jesam li ja to dobro čuo ili si ti opsovao?

- I meni se učinilo da jesam - mirno će zvaršiti Ivo izlaganje, nakon što oljušti jabuku koji drži u rukama, a komada dodaje prijatelju književniku.

Zanimljivo je da će se prvi susret Ćopića i Andrića u seriji "Nobelovac" odigrati na osnivačkoj skupštini Udruženja književnika, a Ivo će tokom zasedanja primetiti da Branko ljušti jabuku. 

Andrić je voleo da priča viceve

Autori serije "Nobelovac" vrlo moguće da su se poslužili jednim sećanjem Branka Ćopića o razgovoru sa Ivom Andrićem, gde je nobelovac opisan na sasvim drugačiji način od onog kakav je ostao u kolektivnom sećanju.

- Sa Ivom sam se sretao u raznim situacijama i o mnogo čemu smo pričali. Uvek su mi imponovali njegov vedar duh i jedan naročiti način pričanja viceva. Govori mirno i staloženo, pa njegove priče dobijaju posebne dimenzije. Primetio sam da naročito voli da priča istorijske viceve. Međutim, ja se sećam jedne anegdote koju nije on ispričao, ali koja je nastala inspirisana njegovom Nobelovom nagradom. Kažu, krenula grupa Bosanaca na rad u Švedsku. Tamo ih sačeka neki zemljak i on povika: 'Dobro došli, Bosanci!' Ovi ga mrko pogledaše, pa će: 'Nismo mi Bosanci, nego nobelovci…!'

Andrić izuzetno poštovao Ćopića

Ivo Andrić govorio je o Branku Ćopiću s velikim poštovanjem, nazivajući ga "rođenim pripovedačem". 

Isticao je Ćopićevu sposobnost da na autentičan način dočara priče iz svakodnevnog života, što ga je izdvajalo u književnom svetu.

Nobelovac govorio je kako je dovoljno da Branko samo progovori - i to je već književnost. 

Ćopić nakon Andrićeve smrti o prijateljstvu sa nobelovcem

Branko Ćopić je u novinskom tekstu "Parohija tužnog đavola" progovorio o svom prijateljstvu sa Ivom Andrićem, ali nekoliko godina nakon nobelovčeve smrti.

- Meni je Ivo Andrić bio najbliži pisac i njega sam najviše čitao, tako da je on i najviše uticao na mene kao na pisca, na umjetnika. Njegov stav prema životu bio mi je veoma blizak. Ja sam se s njim dosta družio, putovali smo zajedno po književnim večerima, slušao sam ga mnogo, ali nisam nigde posebno pisao o svojim druženjima sa Andrićem. Jer, toliko su ljudi požurili, kad je on umro, da svak kaže šta je on imao sa Andrićem, kako je Andrić na njega uticao i kako je on možda uticao na Andrića. Ja sam čitavo to vrijeme ćutao, nisam ništa pisao o tome - istakao je tada Ćopić, te u jednom delu teksta i priznao šta je cenio kod nobelovca:

 - Sa njim sam se dobro poznavao; on je bio i ostao naš veliki pisac, koji se nije dao zaplesti u nacionalističke vode i rasprave.

Kako je Branko Ćopić pao u nemilost vlasti?

Godine 1950, Duško Kostić, urednik "Književnih novina", završio je avgustovski broj i krenuo ka Ivangradu, nesvestan da će satirični zapis Branka Ćopića "Jeretička priča" uzdrmati vrh nove države. 

Na autobuskoj stanici sačekali su ga partijski drugovi, zatraživši da se vrati u Beograd, gde je Ćopić već bio doveden u redakciju, ne znajući zašto su ih okupili. 

Josip Broz Tito je u priči prepoznao aluziju na rukovodstvo i zabranio je. Jasno je rekao da on lično takvu satiru neće dozvoliti, ali i da pisac neće biti uhapšen. 

I počeo je Ćopić da piše romane. Ali, kada je objavio "Gluvi barut", prošao je kroz isti partijski "topli zec" kao u vreme "Jeretičke priče" i, konačno, 1960. godine je izbačen iz Partije.

Živeće tako Branko dvostruki život između pošalice i dosetke i depresije, između slave najčitanijeg, najtiražnijeg i najprevođenijeg književnika i pritiska državne aparature da slomi u njemu trajne ljudske vrednosti, što je zasigruno i dovelo do kasnije smrti (detaljnije OVDE).