Srpske glumice u ulogama vladarki dinastija Nemanjić, Lazarević, Obrenović, Karađorđević i Petrović: Koja je najbolje iznela rolu?

Mnoge srpske vladarke su imale ogroman uticaj na dvoru, u vođenju unutrašnje, pa čak i spoljne politike Srbije, a neke od njih su i otvoreno upravljale državom nakon smrti svojih muževa. 

Životi i dela supruga moćnika domaće istorije oživljavani su u više navrata na filsmkom platnu.

Ana Nemanjić (Dubravka Mijatović)

Velika srpska županica Ana Nemanjić, supruga župana Stefana Nemanje, pred televizijskom publikom, dobila je novi život u ostvarenju "Nemanjići - rađanje kraljevine", prikazivanom 2018. godine.

Uloga majke Stefana Prvovenčanog, Vukana Nemanjića i Svetog Save pripala je glumici Dubravki Mijatović.

- Igram Anu, ženu velikog župana Stefana Nemanje, majku svetog Save, Stefana Prvovenčanog i Vukana... Ženu koja nam je rodila prvog kralja i podarila Svetog Savu. I da ništa drugo nije uradila, po tome je veoma važna - ispričala je Dubravka prilikom snimanja serije o najznačajnijoj srpskoj dinastiji.

Evdokija Anđel (Jelena Gavrilović)

U pomenutoj seriji dve vladarke su takođe dobile novi život pred televizijskom publikom. Jedna od njih je Evdokija Anđel, prva supruga Stefana Nemanjića, kasnije Prvovenčanog. 

Poznato je da su se u to vreme brakovi vladara sklapali u skladu s političkim ciljevima zemlje. Tako je i brak mladog Stefana sa princezom Evdokijom trebalo da učvrsti poziciju države, a ona je došla upravo iz moćne Vizantije - bila je bratanica aktuelnog cara Isaka Drugog Anđela i ćerka potonjeg cara Aleksija Trećeg.

Pojedini izvori ukazuju da je Stefan Evdokiju uhvatio u neverstvu, pa naredio da joj se skinu haljine, i maltene golu je oterao iz Srbije. Drugi navode da ju je oterao jer je obolela od šuge, pa se bojao da se i sam ne zarazi.

Epilog je svakako isti - bila je Evdokija prva žena Nemanjića koja je proterana iz Srbije, i njihov brak dug deset godina razrešila je carigradska crkva, a zanimljivo je da ohridski arhiepiskop Homatijan zabeležio da je Stefan danima duboko patio zbog sramote koju mu je Evdokija nanela (detaljnije OVDE).

Suprugu Stefana Prvovenčanog u seriji "Nemanjići - rađanje kraljevine" tumačila je Jelena Gavrilović.

- Ona je kao žena dosta bila obrazovana za svoje vreme. Znala je da jaše, išla je u lov. Porodica ju je edukovala više kao muškarca nego kao ženu. Nisam sigurna koliko je to prijalo tadašnjem srpskom princu. Balkanci teško podnose kada je žena u nečemu bolja od njih - istakla je Golubovićeva o svojoj ulozi.

Ana Dandolo (Sloboda Mićalović)

Treća po redu žena Stefana Prvovenčanog i prva žena koja je ponela titulu srpske kraljice bila je Ana Dandolo, unuka moćnog mletačkog dužda Enrika Dandola i kasnije majka srpskog kralja Uroša I.

Kraljica Ana Dandolo nadživela je svog supruga skoro pune četiri decenije. Na takav zaključak jasno upućuje čuvena freska Smrt kraljice Ane Dandolo, koja je naslikana na severnom zidu priprate crkve Svete Trojice u manastiru Sopoćani. Više podataka o ovoj vladarki možete saznati klikom OVDE.

Anu na filmskom platnu oživela je glumica Sloboda Mićalović koja je svojevremeno govorila o ovoj roli.

- Kao i u svetskoj književnosti ili kinematografiji, uvek je nekako lakše pronaći o muškim likovima nego o ženama. Što se tiče Ane Dandolo znamo gde je sahranjena. Mi smo obišli taj grob, to je u manastiru Sopoćani, to je isto bilo veoma uzbudljivo snimati na mestu gde su ti isti ljudi sahranjeni, ostali su u Studenici i sada se to dešava na istom mestu, ista scena. To je bilo veoma inspirativno i uzbudljivo celoj ekipi - istakla je glumica o svojoj ulozi.

Milica Hrebeljanović (Gorica Popović/Tanja Bošković)

Kneginja Milica Hrebeljanović, supruga jednog od najvoljenijih vladara srpske istorije, kneza Lazara, ujedno je bila i potomak čuvene dinastije Nemanjić.

Njen značaj bio je ogroman još za života kneza Lazara, koji je brakom sa njom uspostavio neposrednu vezu sa blagorodnom carskom dinastijom i tako uzvisio svoj položaj u odnosu na ostale srpske oblasne gospodare.

Nakon što je vlast predala svom sinu Stefanu, budućem despotu Srbije, Milica se zamonašila, ali je i u narednom periodu, zajedno sa rođakom Jefimijom, obavljala izvesnu diplomatsku delatnost, pregovarajući, između ostalog i sa svojim zetom, turskim sultanom Bajazitom. Još u vreme svoje vladavine, Milica je započela izgradnju velelepnog manastira Ljubostinje, u kojoj je i sahranjena nakon smrti, 1405. godine.

U kultnom ostvarenju "Boj na Kosovu" iz 1989. godine uloga kneginje Milice pripala je glumici Gorici Popović.

- To je zaista posebna uloga u mom životu. Ali ima tu još mnogo rola koje su ostavile pečat. Ljudi me prepoznaju i po drugim ulogama - rekla je Gorica o ulozi kneginje Milice.

Olivera Lazarević (Aleksandra Manasijević/Vesna Stanojević)

Olivera Lazarević je bila najmlađa kći kneza Lazara Hrebeljanovića i kneginje Milice. U svojoj mladosti ona je provela dvanaest godina u haremu osmanskog sultana Bajazita I, kao zalog miru između porodice Lazarevića i Osmanskog carstva, a jedno vreme i u zarobljeništvu mongolskog emira Tamerlana, kao zatočenica nesrećnih okolnosti nakon Angorske bitke 1402. godine.

Posle Kosovske bitke Srbijom je, u ime maloletnog kneza Stefana Lazarevića, vladala kneginja Milica. Ona je ovaj teški vladarski i majčinski teret odluke o vazalstvu Turcima i davanju Olivere u harem podelila sa preživelim plemstvom i crkvenom jerarhijom. Tako je konačnu odluku o slanju Olivere u sultanov harem doneo Državni sabor, krajem 1389. godine.

Među stotinama žena u haremu Olivera je postala jedna od četiri sultanove zakonite žene — kadune. Prema postojećim izvorima Olivera je bila vanredno lepa i imala je veliki uticaj na strastima odanog Bajazita i uspela da i u sultanskome haremu održi prvo mesto, i da zadobije i održi ljubav besnog Bajazita.

Posle bitke kod Angore (Ankare) 1402. godine gde je tatarski emir Tamerlan naneo težak poraz Osmanlijama i zarobio sultana Bajazita, zarobljeništva je dopala i Olivera.

Prema osmanskoj tradiciji, Bajazit je 8. marta 1403. u tatarskom ropstvu na kraju izvršio samoubistvo zbog sramote koja je bila nanesena Oliveri. Ona je oslobođena iz zatočeništva tokom 1403. zahvaljujući poslanstvu koje je njen brat Stefan Lazarević, sada već despot, poslao Tamerlanu. Vratila se u Srbiju 1403. godine i nešto kasnije se trajno nastanila na dvoru svoga brata despota Stefana u tadašnjoj prestonici Beogradu. Sve do njegove smrti, bila mu je verni pratilac, drug i savetnik, podstrekač i tešitelj.

U filmu "Put ružama postu" iz 2013. godine knjeginju Milicu je glumila Tanja Bošković. Dok Oliveru Lazarević u mladim danima tumači Aleksandra Manasijević, a u zrelom dobu glumica Vesna Stanojević.

- Ovaj žanr je bio veoma redak na našem jeziku. Mislim da je princeza Olivera u interpretaciji tri glumice izvanredan lik. Smatram da je kneginja Milica verna i požrtvovana, a da su Stefan, kao i narator Caci Mihailović veoma posebni. Muzika je tako uzvišena - istakla je Boškovićeva svojevremeno o ulozi u filmu "Put ružama posut". 

Ljubica Obrenović (Gorica Popović)

Ljubica Obrenović bila je prva kneginja obnovljene Srbije, supruga Miloša Velikog, žena koja preljubu nije mogla da oprosti, te ju je kaznila najgorom osvetom. U narodu je bila poštovana "velika gospođa". 

Mnogo je događaja prošlo od kada je Miloš Obrenović na putu za Brusnicu, dok je išao kod polubrata Milana, video na reci Dičini Ljubicu Vukomanović iz Srezojevaca, "najviđeniju među devojkama iz sve okoline". Postala je njegova supruga, čemu je kumovao Karađorđe lično. Ispunilo se proročanstvo jednog Turčina, koji je rekao, videvši je još kao bebu: "Čuvajte je dobro. Ona će nekad za glavara od zemlje znati".

Izgled vladarke, kako ju je narod znao "velike gospođe", bio je jednostavan - kao kod drugih žena iz uglednijih kuća. U vreme ustanaka njen pojas su krasila dva mala pištolja. Kada je postala kneginja, nosila je srpsku građansku uniformu. 

Praznici ili posebne posete podrazumevali su Ljubičino raskošnije odevanje. Od nakita je nosila samo burmu i sat sa tankim lančićem, a nakon pogibije brata Jove kod Požarevca 1815. godine više nikada nije stavila minđuše. Od osmoro dece, četvoro je rano umrlo, a kada je sahranila i sina Milana, samo 26 dana nakon što je došao na vlast, crninu više nije skidala.

Miloša je volela je do kraja života. Obraćala mu se sa "Vi" i "Gospodaru." Bez odmora je noću jahala od Požarevca do Kragujevca kada je čula da joj je bolestan. Zbog njega je mogla sve, ali od njega preljubu nije mogla da podnese. Ostala je poznata kao vladarka koja je ljubavnicu svoga muža, Petriju Pljakić, upucala pištoljem sa klina iznad kneževog uzglavlja, uz reči: "Pištolj jes' Milošev, ali je ruka Ljubičina, da vidimo hoće li slagati!"

Zanimljivo je da je kneginju Ljubicu Obrenović u dva televizijska ostvarenja, "Karađorđeva smrt" iz 1983. godine i seriji "Vuk Karadžić" 1987, tumači ista glumica - Gorica Popović.

Julija Hunjadi Obrenović (Marija Nikolić)

Julija Hunjadi Obrenović rođena je 1831. godine u Beču. Njen otac bio je mađarski grof Ferenc Hunjadi de Ketelji, dok je majka Ilonka Ziči de Zič et Vasonka, bila slovačkog porekla. Od rane mladosti slovila je za lepuškastu devojku, uglađenih dvorskih manira, iako su joj često prebacivali razmaženost koja se graničila sa ohološću.

Istorija kaže da se sudbonosni susret sanjivog kneza Mihaila i zavodljive Julije odigrao upravo na carevom bečkom dvoru.

Lakozaljubljivi knez još brže je zaboravio Mariju Berghaus sa kojom je imao sina i pao na Julijine čari. Ispostaviće se da ni Julija nije bila imuna na visokog, uglađenog kneza. Malobrojni svedoci kažu da je bila iskreno i beskrajno zaljubljena u njega. Bar u tim prvim godinama njihovog braka.

Brak između kneza Mihaila Obrenovića i kneginje Julije Hunjadi, sklopljen je 1853. godine u ruskoj kapeli u Beču, uprkos protivljenju kneza Miloša. Prve godine zajedničkog života provešće između Mihailovog bečkog stana i imanja "Ivanka" koje se nalazilo u blizini Bratislave, na samoj obali Dunava. Godine su prolazile, a poroda nije bilo. Nešto iz nezadovoljstva starog kneza Miloša, nešto iz dvorskih priča, počinje da se raspreda o uzrocima kneginjine neplodnosti. Svi su, ovako ili onako, vodili ka njenom navodnom raskalašenom životu na bečkom dvoru.

U međuvremenu, kolo dinastijske sreće se okreće i posle 20 godina izgnanstva, Obrenovići se vraćaju u Srbiju. Prvo knez Miloš, a potom i Mihailo. Kneginja će u Beograd stići nekih šest meseci posle povratka muža, 4. jula 1859. godine. Hroničari su zabeležili da je u njenu čast bio priređen veliki doček, a turski topovi sa Kalemegdana ispalili su počasni plotun.

Mihailovim stupanjem na presto, Julija postaje nevoljni suvladar. Treba reći da srpski zapisi iz kasnijih vremena grade jako nevopoljnu sliku o kneginji. Zamerali su joj razmaženost, visoke zahteve, oholost, činjenicu da nikada nije naučila dobro da govori srpski jezik. Zamerali su je što udajom nije prešla u pravoslavlje, već je ostala verna katoličanstvu. Sa svoje strane, ona je preuzela ulogu neformalnog diplomate putujući po evropskim dvorovima gde je iznosila sasvim drugačiju priču od onih koje su se provlačile po novinama i slikale Srbiju u izuzetno negativnom svetlu.

Prihvatila je i brinula se o kneževom vanbračnom sinu, Velimiru, neki tvrde čak i više od Mihaila. Bavila se prevođenjem i pisanjem, kao i humanitarnim radom. Pored niza dobrovoljnih organizacija i škola koje je pomagala, sa knezom je organizovala i čuveni bal u Srpskoj kruni na kome su prikupljena sredstva za izgradnju Varoške bolnice.

Kneginju Juliju u seriji "Vuk Karadžić" tumači glumica Marija Nikolić.

Natalija Obrenović (Vesna Čipčić)

Natalija Obrenović, kraljica Srbije od 1882. do 1888. godine, bila je jedna od najvoljenijih plemkinja u istoriji naše zemlje i jedna od retkih koje su se razvele od kralja.

Rođena je 1859. u Firenci kao Natalija Keško, u porodici ruskog pukovnika Petra Keška i majke princeze Pulherije Strudze od Moldavije. Bez oca je ostala sa šest godina, a sa 15 i bez majke, posle čega je brigu o njoj preuzela njena tetka princeza Ekaterina Muruzi.

Školavala se u jednom ženskoj institutu u Parizu i bila jedna od mladih žena čuvenih po lepoti, kada je na jednom bečkom balu upoznala Milana Obrenovića, koji je tada imao titulu kneza Srbije. Ubrzo su se verili i venčali 5. oktobra 1875. godine, a već sledeće dobili sina Aleksandra. Ona je, navodno, jedva preživela porođaj, a nešto kasnije dobili su i sina Sergeja, koji je poživeo tek pet dana.

Dolaskom u Srbiju ona je unela duh slobodoumne žene, a zanimljivo je da je bila prva žena u našoj zemlji koja se oprobala u aforizmima i objavila knjigu nazvanu "Aforizmi". Posthumno su objavljeni i njeni rukopisi "Ruže i trnje", "Moje uspomene" i "Pisma kraljice Natalije Obrenović", a iza sebe je ostavila testament kojim je Beogradskom univerzitetu i manastirima i crkvama koje su zadužbine Obrenovića zaveštala mnoga imanja.

Brak kneza i kneginje, a kasnije kralja i kraljice nije bio idiličan, već ispunjen sukobima i Milanovim neverstvima. Mnogo puta Natalija je napuštala Srbiju bežeći od nesrećnog braka, uvek vodeći naslednika Aleksandra sa sobom, a konačno su se razveli 1888. godine, ali je razvod proglašen nelegalnim i kasnije poništen. Posle godinu dana, kralj Milan je abdicirao u korist maloletnog Aleksandra, a Natalija je proterana iz zemlje.

Kraljica Natalija je godinu dana živela kao časna sesta, budući da je 1902. prešla u katoličanstvo i zamonašila se, kada je saznala za ubistvo svog sina Aleksandra. U svom srcu, međutim, nije našla snage da ode na njegovu sahranu. Preminula je u manastiru Sen Deni u blizini Pariza 8. maja 1841. godine, a sahranjena je na groblju Lardi.

Kraljicu Nataliju Obrenović glumila je u Vesna Čipčić u ostvarenju "Timočka buna" iz 1983. godine.

Draga Obrenović (Ljiljana Blagojević)

Kraljica Draga Obrenović, ne samo što je bila starija od kralja Aleksandra, već je i imala jedan brak iza sebe sa uglednim inženjerom, Svetozarem Mašinom. Ovo je, uz glasine o njenoj nemoralnosti značajno uticalo na narastanje nezadovoljstva u Srbiji nakon kraljevskog venčanja.

Kraljev otac, Milan Obrenović Dragu je čak smatrao ruskim špijunom koja je za cilj imala da Aleksandra okrene ka Rusiji. Ova mogućnost, ozbiljno razmatrana, kako među tadašnjim političkim činiocima, tako i među istoričarima mogla bi da posvedoči i o velikom političkom uticaju koji je Draga eventualno mogla imati.

Međutim, nemogućnost da kralju podari naslednika i mreža raznih nepovoljnih glasina koja je obavila kraljevski par, doveli su do zavere oficira koja je rezultirala "Majskim prevratom", 1903. godine, u kome je vladarski par ubijen, a srpska država krenula novim putem, predvođena novom dinastijom, Karađorđević.

Intrigantnu Dragu Mašin tumačila je glumica Ljiljana Blagojević u seriji "Kraj dinastije Obrenović" iz 1995. godine.

Milena Petrović Njegoš (Vesna Čipčić)

Milena Petrović bila je kneginja i jedina i poslednja kraljica Crne Gore do 1918. godine.

Udala se za mladog kneza Nikolu 1860. godine i bila je kneginja do 1910. godine, a od te godine kraljica, sve do 1918. Krajem 1918. stvorena je Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, pa je odlukom skupštine Kraljevina Crna Gora prestala da postoji.

U egzilu posle smrti Kralja Nikole 2. marta 1921. i abdikacije najstarijeg sina Danila na mesto kralja Crne Gore 7. marta maloletni Mihailo je postavljen za kralja Crne Gore pod namesništvom kraljice Milene.

Kraljicu Milenu u seriji "Aleksandar od Jugoslavije" tumači Vesna Čipčić.

Marija Karađorđević (Tamara Aleksić)

Marija Karađorđević, kćerka rumunskog kralja Ferdinanda Hoencolerna i praunuka engleske kraljice Viktorije, udala se za jugoslovenskog kralja Aleksandra Karađorđevića 1922. godine. Svojim rodbinskim vezama, obezbedila je Kraljevini Jugoslaviji i dinastiji Karađorđević ogroman ugled u međunarodnim odnosima.

Posle kraljevog ubistva u Marselju, 1934. godine, postala je jedini oslonac i podrška sinovima i pripremala je prestolonaslednika Petra da jednoga dana preuzme vlast u državi.

Nakon rata i promene vlasti u Jugoslaviji, nije bila u mogućnosti da se vrati u zemlju, pa je život nastavila na jednom imanju u Kentu gde se, zajedno sa svojim sinovima, bavila poljoprivredom. Umrla je 1961. godine i sahranjena na Kraljevskom groblju u Vindzoru. Njeni posmrtni ostaci, preneti su u Srbiju, u porodičnu grobnicu na Oplencu, 2013. godine.

Ulogu kraljice Marije Karađorđević pripala je glumici Tamari Aleksić u ostvarenju "Aleksandar od Jugoslavije".

- Najinteresantniji i najzanimljiviji su mi bili časovi vožnje jer je kraljica Marija jedna od prvih žena koja je vozila na našoj teritoriji, časovi rumunskog i ono što je bio najveći izazov - časovi srpskog sa lektorkom. Moja draga profesorka mi je neizmerno pomogla tako što smo prolazile kroz svaku scenu hronološki i pravile nijanse poboljšanja Marijinog govora na srpskom. Znate, Marija Karađorđević je rumunska princeza rođena u Nemačkoj, školovana u Engleskoj, a kada je upoznala Aleksandra pričali su na francuskom. Čim su se verili, počela je da uči srpski jer je verovala da srpska kraljica mora da zna srpski - otkrila je mlada glumica svojevremeno.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta bez navođenja i linkovanja izvora i autora, u skladu sa Zakonom o javnom informisanju i medijima.