Sevdalinka "Kad ja pođoh na Bembašu" obeležila je trijumf Ive Andrića: Zašto su ovu pesmu izabrali autori serije "Nobelovac"?
U uvodnoj špici, ali i u odjavnoj, kao i u nekim segmentima radnje TV ostvarenja nije slučajno stavljena ova muzička podloga.
Na Provom programu RTS-a, emitovano je već četiri epizode serije "Nobelovac", čiji autorski tim je osam godina prikupljao građu i konsultovao sve raspoložive izvore kako bi što autentičnije predstavili ličnost Ive Andrića.
Ono što je svim gledaocima zasigurno "zapalo za uho" je muzika koja prati ovo TV ostvarenje.
Seriju "Nobelovac" u uvodnoj špici, ali i u odjavnoj, kao i u nekim segmentima radnje, upotpunjuje pesma "Kad ja pođoh na Bembašu".
Muzički izbor nije nimalo slučajan. Reč je o tradicionalnoj sevdalinki, koja se često naziva i nezvaničnom himnom grada Sarajeva.
"Kad ja pođoh na Bembašu" na uručenju Nobelove nagrade
Malo poznata informacija je da je sevdalinka "Kad ja prođoh na Bembašu" obeležila uručenje Nobelove nagrade Ivi Andriću.
Nakon što je kralj Gustav VI našem književniku uručio prestižno priznanje, usledio je glamurozni banket.
Banket u Zlatnoj sali Gradske kuće, praćen je i zvucima sevdalinke iz Andrićeve rodne Bosne "Kad ja pođoh na Bembašu”, dok je hor madrigalista Stokholmskog univerziteta na srpskom otpevao kompoziciju Josipa Slavenskog "Oj, jesenske duge noći".
Muzikom vidno dirnut, nobelovcima se na francuskom jeziku prvi obratio Ivo Andrić, započevši svoj govor metaforom o svojoj domovini kao "maloj zemlji među svetovima", o njenoj "burnoj i teškoj prošlosti", njenim "velikim žrtvama" i, uprkos tome, nastojanjima da na planu književnosti i kulture nadomesti sve ono što joj je istorija uskratila dajući time svoj prilog svetskoj baštini.
Kako je nastala sevdalinka "Kad ja pođoh na Bembašu"?
"Kad ja pođoh na Bembašu" je tradicionalna sevdalinka, poznata kao nezvanična himna Sarajeva.
Tekst ove sevdalinke se peva uz melodiju sefardske pesme "El Dio Alto".
Poznata kao sarajevska sevdah pesma, i najprepoznatljiviji muzički simbol grada Sarajeva, pesma "Kad ja pođoh za Bembašu" ima korene u jevrejskoj tradiciji.
Da ova pesma vodi poreklo od jevrejske melodije potvrđuje i sačuvani pisani dokument iz protokola-zapisnika sarajevskog suda (sidžila) koji zapravo svedoči da Jevreji na tlu grada Sarajeva žive još od 1565. godine.
Tako se tokom praznika Šavuot, Sukot i Pesah, tokom molitve u sinagogama može čuti melodija ove pesme. Tokom poslednja dva dana praznika Roš Hodeš (polupraznik praznika Pesah), na hebrejskom jeziku se čita deo molitve koja ima identičnu melodiju kao pesma "Kad ja pođoh na Bembašu".
Ova poznata sevdah melodija javlja se i u delu molitve još dva jevrejska praznika: Purima i Hanuke. Zanimljivo je da se kod sefardskih Jevreja ova melodija koristi i prilikom čitanja molitve za drugi dana jevrejskog praznika Šabata i to na ladino jeziku kojim su govorili Jevreji poreklom iz Španije.
Ta molitva se zove "Avdala". Kod Jevreja se zbog popularnosti ove melodije ustalila njena upotreba i u svetovnoj muzici pa je tako prema ovoj tradicionalnoj molitvenoj pesmi nastala i ljubavna pesma pod naslovom "Mi kerido, mi amado" (prim. aut. "Moj, voljeni, moja željo").
Češki muzikolog Ljudevit Kuba je 1893. godine putujući Bosnom zapisivao reči i note pesama koje je slušao. Dugo je radio na sređivanju svojih zapisa i potom ih kao stručno-naučni rad objavio u više brojeva "Glasnika zemaljskog muzeja Sarajevo", počevši od jula 1906. godine.
Šta znači reč "Bembaša"?
Bent je turska reč i označava nasip, odnosno branu, ali se u našem jeziku više odnosi na bazen nastao pregrađivanjem reke ili potoka.
Baša je turcizam izveden od turske reči baš (baş) koja označava čelo, glavu, starešinu, a u zavisnosti od konteksta.
Bentbaša je u našem jeziku turcizam koji označava glavni bazen.
Konkretno, kada je reč o gradu Sarajevu, ovaj pojam se odnosi na lokalitet uz reku Miljacku.
Iako se ne zna autor ove pesme, kao fuzija jevrejske molitvene pesme, turskog jezičkog uticaja na tlu Bosne i muzičke tradicije bosanske narodne pesme, pesma "Kad ja pođoh na Bembašu" je spletom istorijskih okolnosti postala zaštitni znak grada Sarajeva, i jedna od najpoznatijih i najpevanijih sevdalinki.
Sevdalinka u seriji "Nobelovac"
U odjavnoj špici serije "Nobelovac" čuvenu sevdalinku peva Danica Krstić.
Zanimljivo je da se ova melodija prati susret nobelovca i Adolfa Hitlera, koji se odvio u snu Iva Andrića, na kraju treće epizode, koja nosi naziv "Telegram".
Upravo će ga to na javi nagnati da se seti pesme koju je želeo da mu preda Gavrilo Princip na procenu. Međutim, delo pripadnika "Mlade Bosne" nikad nije dopalo ruku Andrića.
Sevdalinka u još jednoj domaćoj seriji
Zanimljivo je da je melodija ove čuvene sevdalinke upotrebljena za odjavnu špiscu serije "Miris kiše na Balkanu".
Ova televizijska serija, urađena prema istoimenom romanu Gordane Kuić, prati sudbinu jedne sefardske porodice Jevreja iz Sarajeva u turbulentnim vremenima od 1914. do 1945. godine, od početka Prvog do kraja Drugog svetskog rata.
Tekst sevdalinke "Kad ja pođoh na Bembašu"
Kad ja pođoh na Bembašu,
na Bembašu na vodu.
Ja povedoh belo janje,
belo janje sa sobom.
Sve devojke Bembašanke
na kapiji stajahu,
Samo moja mila draga
na demirli pendžeru.
Ja joj nazvah
Dobro veče, dobro veče devojče.
Ona meni
Dođ` doveče, dođ` doveče dilberče
Ja ne dođoh isto veče
već ja odoh sutradan,
ali moja mila draga za drugog se udala.