Севдалинка "Кад ја пођох на Бембашу" обележила је тријумф Иве Андрића: Зашто су ову песму изабрали аутори серије "Нобеловац"?
У уводној шпици, али и у одјавној, као и у неким сегментима радње ТВ остварења није случајно стављена ова музичка подлога.
На Провом програму РТС-а, емитовано је већ четири епизоде серије "Нобеловац", чији ауторски тим је осам година прикупљао грађу и консултовао све расположиве изворе како би што аутентичније представили личност Иве Андрића.
Оно што је свим гледаоцима засигурно "запало за ухо" је музика која прати ово ТВ остварење.
Серију "Нобеловац" у уводној шпици, али и у одјавној, као и у неким сегментима радње, употпуњује песма "Кад ја пођох на Бембашу".
Музички избор није нимало случајан. Реч је о традиционалној севдалинки, која се често назива и незваничном химном града Сарајева.
"Кад ја пођох на Бембашу" на уручењу Нобелове награде
Мало позната информација је да је севдалинка "Кад ја прођох на Бембашу" обележила уручење Нобелове награде Иви Андрићу.
Након што је краљ Густав ВИ нашем књижевнику уручио престижно признање, уследио је гламурозни банкет.
Банкет у Златној сали Градске куће, праћен је и звуцима севдалинке из Андрићеве родне Босне "Кад ја пођох на Бембашу”, док је хор мадригалиста Стокхолмског универзитета на српском отпевао композицију Јосипа Славенског "Ој, јесенске дуге ноћи".
Музиком видно дирнут, нобеловцима се на француском језику први обратио Иво Андрић, започевши свој говор метафором о својој домовини као "малој земљи међу световима", о њеној "бурној и тешкој прошлости", њеним "великим жртвама" и, упркос томе, настојањима да на плану књижевности и културе надомести све оно што јој је историја ускратила дајући тиме свој прилог светској баштини.
Како је настала севдалинка "Кад ја пођох на Бембашу"?
"Кад ја пођох на Бембашу" је традиционална севдалинка, позната као незванична химна Сарајева.
Текст ове севдалинке се пева уз мелодију сефардске песме "Ел Дио Алто".
Позната као сарајевска севдах песма, и најпрепознатљивији музички симбол града Сарајева, песма "Кад ја пођох за Бембашу" има корене у јеврејској традицији.
Да ова песма води порекло од јеврејске мелодије потврђује и сачувани писани документ из протокола-записника сарајевског суда (сиџила) који заправо сведочи да Јевреји на тлу града Сарајева живе још од 1565. године.
Тако се током празника Шавуот, Сукот и Песах, током молитве у синагогама може чути мелодија ове песме. Током последња два дана празника Рош Ходеш (полупразник празника Песах), на хебрејском језику се чита део молитве која има идентичну мелодију као песма "Кад ја пођох на Бембашу".
Ова позната севдах мелодија јавља се и у делу молитве још два јеврејска празника: Пурима и Хануке. Занимљиво је да се код сефардских Јевреја ова мелодија користи и приликом читања молитве за други дана јеврејског празника Шабата и то на ладино језику којим су говорили Јевреји пореклом из Шпаније.
Та молитва се зове "Авдала". Код Јевреја се због популарности ове мелодије усталила њена употреба и у световној музици па је тако према овој традиционалној молитвеној песми настала и љубавна песма под насловом "Ми керидо, ми амадо" (прим. аут. "Мој, вољени, моја жељо").
Чешки музиколог Људевит Куба је 1893. године путујући Босном записивао речи и ноте песама које је слушао. Дуго је радио на сређивању својих записа и потом их као стручно-научни рад објавио у више бројева "Гласника земаљског музеја Сарајево", почевши од јула 1906. године.
Шта значи реч "Бембаша"?
Бент је турска реч и означава насип, односно брану, али се у нашем језику више односи на базен настао преграђивањем реке или потока.
Баша је турцизам изведен од турске речи баш (баş) која означава чело, главу, старешину, а у зависности од контекста.
Бентбаша је у нашем језику турцизам који означава главни базен.
Конкретно, када је реч о граду Сарајеву, овај појам се односи на локалитет уз реку Миљацку.
Иако се не зна аутор ове песме, као фузија јеврејске молитвене песме, турског језичког утицаја на тлу Босне и музичке традиције босанске народне песме, песма "Кад ја пођох на Бембашу" је сплетом историјских околности постала заштитни знак града Сарајева, и једна од најпознатијих и најпеванијих севдалинки.
Севдалинка у серији "Нобеловац"
У одјавној шпици серије "Нобеловац" чувену севдалинку пева Даница Крстић.
Занимљиво је да се ова мелодија прати сусрет нобеловца и Адолфа Хитлера, који се одвио у сну Ива Андрића, на крају треће епизоде, која носи назив "Телеграм".
Управо ће га то на јави нагнати да се сети песме коју је желео да му преда Гаврило Принцип на процену. Међутим, дело припадника "Младе Босне" никад није допало руку Андрића.
Севдалинка у још једној домаћој серији
Занимљиво је да је мелодија ове чувене севдалинке употребљена за одјавну шписцу серије "Мирис кише на Балкану".
Ова телевизијска серија, урађена према истоименом роману Гордане Куић, прати судбину једне сефардске породице Јевреја из Сарајева у турбулентним временима од 1914. до 1945. године, од почетка Првог до краја Другог светског рата.
Текст севдалинке "Кад ја пођох на Бембашу"
Кад ја пођох на Бембашу,
на Бембашу на воду.
Ја поведох бело јање,
бело јање са собом.
Све девојке Бембашанке
на капији стајаху,
Само моја мила драга
на демирли пенџеру.
Ја јој назвах
Добро вече, добро вече девојче.
Она мени
Дођ` довече, дођ` довече дилберче
Ја не дођох исто вече
већ ја одох сутрадан,
али моја мила драга за другог се удала.