"Moj otac se zvao Murat, ali je pre svega bio Srbin" Preci Emira Kusturice 250 godina bili muslimani, a praktikovali pravoslavlje

Bosanskohercegovački pesnik, pisac i scenarista Abdulah Sidran preminuo je u subotu, 23. marta, u 80. godini života. U književnosti se javio šezdesetih godina, pesmama i prozom, a dobitnik je i Šestoaprilske nagrade grada Sarajeva, potom Godišnje nagrade Udruženja književnika BiH, Godišnje nagrade Izdavačkog preduzeća “Svetlost”, kao i Zmajeve nagrade.

Oproštajna poruka koja je privukla najveću pažnju javnosti, bilo je oproštajno pismo Emira Kusturice. 

- Mislim da će mnogo potoka poteći sa Bjelava, bujičnih voda sa Vratnika, mnogo će bara u Hrasnom nastati i nestati, mnogo će vode proteći, mnogo kiša pasti, i mnogo zima i leta proći dok se ne pojavi takav talenat kao što je bio Abudalah Sidran - navodi se u poruci Kusturice povodom smrti Sidrana.

Poruka Kusturice se istakla budući da nije nikakva tajna da su njih dvojica bili u sukobu.

Oko 80-tih godina, Kusturica i Sidran su bili vrlo uspešan filmski tandem, a nakon dobijanja Zlatne palme u Kanesu za film “Otac na službenom putu”, bili su upisani zlatnim slovima u jugoslovensku kinematografiju.

“Kada smo radili scenario za film "Otac na službenom putu", zaključavao me je u hotelu”

Sidran je tokom intervjua, između ostalog, govorio o saradnji sa Kusturicom, te zamerkama koje je režiser imao na njegov račun.

- Njemu je sigurno dosta tog belaja da me kupi iz kafane, da mi ne da da popijem, da me vodi za ruku u hotel. Sećam se kada smo radili scenario Oca da me je zaključavao u jednom dubrovačkom hotelu da ne bih slučajno kliznuo i našao se u ambijentu lokala - kazao je Sidran.

Kusturica je još pre početka rata izabrao svoju stranu. Prema pričama, 1990. godine, kroz jedan intervju, javno je podržao Slobodana Miloševića, što je tada među sarajevskom javnošću izazvalo bes. Emir je obrazloženje o podršci, tada zadržao za sebe.

U intervjuu za Vreme iz 2011. godine progovorio je, ne direktno, ali je ipak otkrio da je u jednom trenutku verovao da je Slobodan Milošević imao viziju, a sve to zahvaljujući ocu sarajevskog režisera. 

- Poverovao sam, između ostalog, i što je moj otac Murat, koji je bio stub moje životne arhitektonike govorio: da nema Miloševića, nas partizane bi zapišavali po ulicama. Ne zaboravite da je to bilo vreme kada je Vuk Drašković, kao vodeći opozicionar, poručivao da će svako ko Raškom zemljom bude nosio turski, ili bilo čiji drugi barjak osim srpskog, ostati i bez ruke i bez barjaka. Hteo sam čak i da istetoviram Miloševićev lik na ramenu. Voleo sam da mogu tako nekome intenzivno da pripadam, ali on nije do kraja ispunio tu moju želju da vodi zemlju koju volim i kojoj pripadam, i koja me do kraja stavlja pod nečiji autoritet. On nije bio taj - rekao je Kusturica tada.

Sidran je, inače, za Murata Kusturicu, sa kojim se družio, tvrdio da je član neke obaveštajne službe (UDBA ili KOS), te da mu je posao novinara zapravo bio fiktivan.

Nakon okončanja rata, Abdulah i Emir su se susreli 2010. godine u Goraždu.

“Moj otac se zvao Murat, ali je pre svega bio Srbin”

Ono što je našoj javnosti poznato je da je Kusturica 2015. godine promenio veru. Krstio se u pravoslavnom manastiru Savina, nedaleko od Herceg-Novog.

Tvrdio je da je njegov otac Murat bio ateista, a da se izjašnjavao kao Srbin.

- Oca pre svega, koji je bio zagledan u ideale. To je izvor mog identiteta. Moj otac se zvao Murat, ali on je pre svega bio Srbin, čak i više od onoga što moj ukus može da primi. Drugi aspekt, kulturološki, je mnogo značajniji, jer se i Andrić, koji je moj literarni i filozofski ideal, vezao za ovu stranu, ona stradava najviše i kada čovek bira gde će, logično je da je uz one kojima je najteže. To je bila moja odluka. Tu odluku sam doneo kada sam shvatio da je nemoguće biti Jugoslaven. Moja ideja krštenja je bila više socijalnog porekla, jer je moje shvatanje religije bilo uspostavljeno više na nivou kulture religioznosti, tako da mi pripadanje tradiciji nije teško palo”, kazao je Kusturica jednom prilikom.

Govoreći o svojoj porodici, govorio je da je njegova porodica delimično preobraćena u islam, “ali su i dalje praktikovali pravoslavlje”.

 - Niko u mojoj porodici nije propovedao islam. Ja nisam preobraćen, ja sam samo kršten - kazao je svojevremeno Kusturica, priznavši da su mu preci 250 godina bili muslimani, ali da su pre toga bili pravoslavni hrišćani.