NEŠO BOMBARDER: Kad smo mi počeli da RAZVALJUJEMO, svi metal bendovi zvučali su k’o Crvena Jabuka!

Kultni spid/treš metal bend Bombarder, nekada sarajevski, danas beogradski, opstaje već tridesetak godina kao jedna od najvažnijih pojava na domaćoj andergraund sceni, a najviše zahvaljujući istrajnosti frontmena i pevača Nenada Kovačevića Neša. Prošle godine, Bombarder objavljuje sedmi album, pod nazivom "Okot iz pakla" za izdavačku kuću Grom Records, a bend je i dalje koncertno aktivan.

U subotu, 25. februara, Nešo i ekipa nastupaju na Festivalu srpskog podzemlja III, u Domu omladine Beograda, a upravo tu smo se i našli sa Nešom da popričamo o novim poduhvatima, ali i o istorijatu benda.

Nešo je, kao i obično, vedar i nasmejan, neposredan i šaljiv... Dok ulazmo u hol i sedamo u kafić, priča o novom albumu: "Možda mi je prethodni, 'Ima li života prije smrti' za nijansu draži... Malo je možda staromodniji...

SEĆANJE NA LEGENDU: Kurt Kobejn bi danas napunio 50 godina

A ček', ček', ti si to počeo da snimaš? Na kvarno, a? (smeh) Onda ćemo iz početka! Novi album je najbolji! Ono prošlo je bilo dobro, ali je ovo sad – najbolje! (smeh) Pa, znaš kako, k’o i nove patike, nove pantalone... Pa, evo, i nova konobarica, i ona je bolja!"

Konobarica nam prilazi, te naručujemo po pivo, ali Nešo napominje: "Al’ vidi samo da mi ne bude mnogo 'ladno! U subotu treba da pjevam, ovde gore. Ako budem promuk’o, ti ćeš me liječiti!..." Konobarica se smeje i odlazi, a Nešo nastavlja priču o "Okotu iz pakla".

"Snimali smo ga u Citadeli, kod Luke Matkovića, našeg gitariste, on je bio i snimatelj i producent, a napisao je i nekoliko pjesama. Nekoliko pjesama je radio i drugi gitarista, Makso... Gostovao nam je i Gvozden Radišić, bivši gitarista Bombardera, a jednu pjesmu je radio i bubnjar iz prve, sarajevske postave. Imamo i jednu gošću, mladu pesnikinu Sanju, koja je napisala jedan tekst... Omot je radio Csaba Nemeth. Tu je i jedna obrada Koldbrana, naših drugara iz Norveške. Sve u svemu, zadovoljni smo ovim novim albumom, i reakcije su dobre."

Ja kad pravim muziku, pravim muziku koju bih ja voleo da slušam. Mi od ovoga ne zarađujemo, pa nema potrebe da pratimo modu. Nemam šta da mijenjam... Navika je čudo. (smeh) Verovatno kod nekih bendova dođe i do zasićenja određenim pravcem, pa onda traže nešto drugo. Bombarder nije izdvao albume i po pet-šest godina pa valjda nije ni moglo da dođe do zasićenja. Da smo izdavali svake druge godine, možda bi se to i nama desilo.

BLAM: Zazvonio mu je telefon na SAHRANI, a SVI se zgrozili kad su čuli KOJA je pesma počela! (FOTO)

Kako da ne... To je naša mladost, naša ljubav. Drago mi je što su se vratili i što su napravili par koncerata. Ali ne znam šta se događa sada sa njima. Izgleda da ne mogu da se nađu u ovom vremenu. Inače, nismo u kontaktu.

Družio sam se sa Staćom iz Bloodbath-a, sa momcima iz Anatheme, sa Koletom Polzovićem koji nam je objavio drugi album. Čuli smo se i sa momcima iz Demoniaca, Pergamenta... U poslednje vreme se družim sa momcima iz mlađih bendova, sa Dačom iz Nadimača, sa Bojanom iz Kuge, sa Zoranom iz Infesta, i tako dalje...

Drago mi je što pjevaju na srpskom. Imaju neku svoju čar. Svaki je lijep na svoj način, ima svoju dušu. Ali da bi opstali, treba mnogo truda. Eto, Nadimač i Infest su, recimo, uspeli.

Pa, pre svega, sam početak Bombardera je bio jako težak. Kada smo snimili prvi materijal, to niko nije hteo da objavi, jer je to bilo nešto novo i do tada neviđeno ovde. Posle je nastao taj prokleti rat, ali kasnije sam ipak nekako opet oformio Bombarder i taj novi početak ponovo je bio težak. Nije bilo lako naći ljude koji to vole i razumeju tu muziku. Imao sam sreće da naiđem na Jakšu Vlahovića, koji je svirao gitaru u Abonosu, i počeo da svira i u Bombarderu. Dugujem zahvalnost i mom prijatelju Dejanu Iliću Ilketu iz Svilajnca koji danas živi u Nemačkoj. On me je stalno bodrio: "’Ajde, Nešo, ’ajde, ’ajde!", tako da sam i njega poslušao i nastavio da snimam dalje.

ROKAČINA U SLUŽBI ZDRAVLJA: Hit grupe AC/DC pomaže u lečenju raka! (VIDEO)

Da. Mi smo se družili u Sarajevu, i pošto niko nije hteo da nam objavi prvi album, on nas je preporučio izdavaču iz Novog Sada. On ga je pozvao i rekao: "Slušaj, Džango, ovo moraš da izdaš, kad ti ja kažem, ovo je kvalitetan materijal!" To je bila kuća Panonija Koncert koja je izdavala Lepu Brenu, Čolića, Balaševića... Mi smo bili prvi metal bend koji su objavili.

Ou! Pa, to nemaju ni Stounsi! Čak bi mi i Zdravko Čolić pozavidio. To je nešto najlepše što jednom bendu može da se desi. Da drugi bendovi obrađuju njegove pjesme, pa još među njima ima i stranih bendova, pa još i oni pjevaju na srpskom! Norveški Koldbrann, pa Nifelheim iz Švedske, pa svi naši dobri bendovi... To čoveku dođe kao neki vrhunac. To ti je kao kad čovek umre, pa mu daju orden! Samo što sam ja za života dobio, malo su se za**bali! (smeh) Eto, za života dobih spomen ploču! Najveće zasluge za to ima Milan Rakić i njegov Grom Records, on je sve to organizovao, mnogo se potrudio, skupio bendove i objavio album. U znak zahvalnosti, novi album smo objavili baš za Grom.

(smeh) Svaki ima svoje. "Spid kill" (1989) je mnogo drag jer je prvi. Na "Crnim danima" (1995) su tekstovi 90% istiniti. To se bilo nakupilo, proveo sam četiri godine u ratu, i nakupilo se. "Ko sam ja?" (1997) je sniman u jednoj studentskoj sobi u Studenjaku na Novom Beogradu... Svaki ima nešto svoje, specifično, ne bih mogao nijedan da izvojim. Možda "Ima li života prije smrti" (2010), tu su mi tekstovi nekako najjači.

(smeh) Ma, dovoljno ti je da iziđeš na ulicu, i vidiš sjeb*ne ljude. To ti je dovoljno! Svi nervozni. Ili uzmeš dnevnu štampu, pa pročitaš. Ubio, zakl’o, pretuk’o, iskasapio ženu... Iščupo nokte... (smeh) Pa, ja... Onaj silov’o babu! Šta će, mlad momak mora se negdje istrijesti! Kad su ove današnje djevojke samo na internetu, i na telefonu, sad je red na babe doš’o. Babama svanulo zbog interneta!

Da, okupljali su se muzičari... I tabletomani. (smeh) Loza, rakija, pivo, vino, tablete i ostalo... Šalim se. Bilo nam je fino, družili smo se, nije bilo pokvarenosti. To jeste bilo jedno bezbrižnije vreme. Nama u Bombarderu je bilo najvažnije da nam je fino, da se družimo, a da l’ neko zna da svira, nije ni važno toliko, važno je da se gruva, da se trese. Ali, eto, vremenom nešto ispadne, nešto smo i naučili.

To je bio momenat kada je izašao drugi album, "Bez milosti", 1991. godine. Ja nisam mogao da vjerujem koliko se tada metal slušao širom Jugoslavije i koliko je bio popularan u svetu. Od ’83-’84 pa do ’92, to je bio bum, da nije bilo normalno. Osjetio sam svu lepotu te muzike...

Sećam se našeg prvog koncerta u Novom Sadu, trebalo je da sviramo nekih 40 minuta, ali posle 15 čovjek je rek’o: "Završavaj, ovi će sve da razvale!" Odjednom se 10-15-30 ljudi penje na binu, ludnica bila, čupali, razvaljivali, nosili, krali, počeli daske da odvaljuju, džumbus bio totalni, onaj čovjek iz organizacije se uhvatio za glavu... (smeh) Tako da, kol’ko je uspeo nastup, tol’ko i nije uspeo... Taj festival nemamo na snimku, ali imamo sledeći, kada smo nastupali sa Divljim Jagodama, Pergamentom i drugima... Bio sam k’o Marko Kraljević sa brkovima i buzdovanom. Ali među nogama! (smeh) Tad sam bio mlad! Bio sam pun snage, haos je bio. Posle nas su svi zvučali kao Crvena jabuka... K’o Franjo Lasić... Volim taj metal! Naša muzika je muzika iz duše, i valjda to ljudi i osjete.

Drugi vrhunac možda je bio kada je izašla "Ledena krv" (2003) i kad su mi ljudi javljali iz sveta gde sve može da se kupi. "Evo, Nešo, našli smo u Grčkoj, pa evo u Španiji ima da se kupi, pa, evo u Americi..." I tribjut album je za mene bio neki vrhunac... Uskoro treba da se pojave i reizdanja prvog i drugog albuma, u Americi, i to na ploči. Za evropsko tržište treba da izađu "Okot iz pakla" i reizdanja albuma "Ima li života prije smrti" i "Ledena krv". To su sve već potpisani ugovori. Iskreno, ja u to nisam ni upućen najbolje, za to se angažovao Milan iz Groma, on sve to radi. On sve muti, ja nem' pojma šta se radi! (smeh) Samo muti i zakuvava, ne da mi ni minut odmora. Ja mu kažem, ček’' polako, ja sam stariji čovjek, treba malo i da predahnem...

Nema na čemu. Dobro ti mene ispita, bogami, k'o da smo u 29. novembra!