Ovo je TAJNA testamenta Pavla Vuisića - svojoj udovici Mirjani dao samo JEDAN ZAHTEV

Rođen je 10. jula 1926. godine u Beogradu, gde je proveo veći deo svog života i karijere. Iako je najpoznatiji po svojim ulogama u jugoslovenskoj kinematografiji, Vuisić je isprva studirao pravo, ali je ubrzo shvatio da je njegova prava strast gluma.

Veliki svetski glumac Orson Vels je čak tvrdio je Pavle Vuisić talentovaniji glumac od njega.

Šest godina pre smrti Pavle Vuisić je napisao svoj testament, a o njegovoj smrti znali su samo lekar i udovica Mirjana. 

Pavle je u testamentu tražio da se za to ne sazna, jer je hteo da napusti ovaj svet bez velike pompe.

- Molim da se smrt objavi tri dana posle pogreba.

Na sahrani nije bilo nikog, samo njegova Mirjana. Nije bilo umrlice, ni slike. I jedan pop kog je dovela. I nije mu rekla ko je pokojnik.

- Samo sam rekla da se zove Pavle... - navela je njegova udovica.

Testament Pavla Vuisića

“Testament Pavla Vuisića, rođenog od majke Radmile i oca Miša, koji dana prvog novembra 1982. godine, pri čistoj svesti i zdravoga uma sastavlja ovu poruku. Mirjani, ženi mi, sve što imam za slučaj da odapnem, ostavljam, s tim da razumno rasproda ili otuđi imovinu moju, odnosno svoju, a ako ne bude u stanju da imovinom raspolaže, da to samo sud može uraditi. Mirjana, ako posle mene ostane, ima da me sahrani sa svim adetima i čestima crkve pravoslavne, sa šest popova da se pred mojim telom vide i čuju.

Sahraniti me ima u grobnicu našu, govor posmrtni ili slično da se čuo nije. Ovih šest popova, koje za inat hoću, da se ono što se oko groba radi, rade i ćute.

Neka u sebi pevaju. Pošto mislim mreti, što bih i onako sve ovo pisao, još da vas zamolim da mi niko nikakav govora, niti jedne reči ne progovori, jer ću se u grobu prevrnuti i ne samo prevrnuti, već i ustati iz groba da ga noću morim i da mu, njemu i svima, koliko ih je na svetu, je*em mater”, navodi se u testamentu Pavla Vuisića.

Ko je bio Pavle Vuisić?

Njegova karijera započela je u pozorištu, ali je slavu stekao na filmu, naročito tumačeći likove običnih ljudi, često namrštene i grube spolja, ali sa velikom unutrašnjom toplinom i duhovitošću. Vuisić je bio poznat po autentičnoj glumi i prirodnom talentu da kroz mimiku i gestove izrazi emocije bez mnogo reči.

Jedna od njegovih najpoznatijih uloga je uloga Jovana Čokorila u kultnom filmu "Ko to tamo peva" (1980), gde je briljirao kao brbljivi kondukter. Takođe je ostavio neizbrisiv trag u filmovima kao što su "Marš na Drinu" (1964), "Bitka na Neretvi" (1969) i seriji "Kamiondžije" (1972–1973), gde je igrao uz Miodraga Petrovića Čkalju.

Pored toga što je bio sjajan glumac, Pavle Vuisić bio je i poznat po svom povučenom karakteru i ljubavi prema mirnom, samotnom životu. Često je govorio da ne voli glamur i pažnju, a vreme je radije provodio u prirodi, pored Save, gde je imao čamac i gde je uživao u pecanju.

Umro je 1. oktobra 1988. godine u Beogradu, ostavivši za sobom bogat glumački opus i likove koje publika i danas pamti. Mnogima će zauvek ostati u sećanju kao neponovljiva ikona jugoslovenskog filma i kulture.