Katolkinja, đakuzi, garnišla... Ovo su reči koje POGREŠNO pišemo i izgovaramo, a evo šta je PRAVILNO
Koja jezička greška vas najviše nervira?
Pretpostavljamo da većina ljudi u Srbiji zna da se "sa mnom" i "ne znam" pišu odvojeno, kao i to da reč "sumljam" u našem jeziku ne znači apsolutno ništa. Međutim, postoje u našem jeziku i reči na kojima se čak i nastavnici srpskog jezika sapletu.
Naš jezik pun je raznih nedoumica, pa čak i reči koje svakodnevno koristimo mogu da nas iznenade. A verovali ili ne, skoro svakog dana se rešavaju jezičke nedoumice koje ponekad pokrenu veliku raspravu, a reči koje ćete pročitati u nastavku najčešće izgovaramo pogrešno. Uglavnom su u pitanju reči koje su došle iz drugog jezika, a mi smo ih, u skladu sa našom normom, uskladištili u svakodnevni govor upravo onako kako smo ih čuli, ili kako nam je lakše da ih izgovorimo.
Delo od neprocenjive vrednosti STIGLO U SRBIJU: Dugo očekivana slika Paje Jovanovića biće izložena za javnost
Zašto je muškarac u haljini Srbima problem? Filarri učinio isto što "jači pol" čini već vekovima
Reč "brushalter" ćemo pravilno zapisati i izgovoriti kao "brusthalter" (nem. der Büstenhalter - držač za grudi). Ista situacija je i sa dobro poznatom reči rajfešlus, koju je lako izgovoriti ali nažalost ne postoji u tom obliku. Jedino pravilno je reći rajsferšlus, od nemačkog "Reisverschlus", što znači "patent zatvarač".
Nepravilno je reći "rošule", a pravilno je "rolšue". Reč je takođe stigla iz nemačkog jezika, gde se transkribuje kao "rollschuh", a doslovan prevod je kotrljajuće cipele, te je oblik "koturaljke" sasvim legitiman. Takođe, često možemo čuti reč kabal, koja prilagođena fonetici našeg jezika jedino može glasiti kabl i kabel.
Nije "natkasna", već "nahtkasna". To je još jedan germanizam nastao od "nacht", što znači noć i "kasten" - orman. U Rečniku SANU postoje odrednice nahtkasna (sa primerom iz Nušićevog dela) i natkas, kao varvarizmi iz nemačkog. Međutim, kada je ova reč u pitanju, jezički oci su zagovornici toga da bi najpravilnije bilo reći noćni ormančić.
Oni što će mnoge šokirati je i činjenica da nije "đakuzi", nego "džakuzi". Ako ste mislili da su pravilna oba oblika ili "da i Italijani to izgovaraju kao đakuzi", treba da znate da se prema srpskom pravopisu pravilno se piše džakuzi zbog toga što naziv je poreklom od od američke fabričke marke "Jacuzzi". Međutim, upravo zbog toga što se iz neopravdanog razloga pripisuje Italijanima, u srpskom jeziku se vrlo odomaćila reč đakuzi.
Kad smo već kod brendova koji su uticali na reči u govoru, nije "kaladont", već "kalodont". Reč je o složenici grčkog porekla koja, prevedena na naš jezik, znači lep zub. Dakle, poreklo reči je grčko, a mi smo pogrešno upotreblajvanu reč preuzeli iz naziva firme koji je proizvodio poznatu pastu za zube. Dakle, u pitanju je naziv brenda. Ime Nika potiče od grčke boginje pobede i izgovara se najki, ako ste se pitali kako stvari stoje s atim brendom.
Ako je neko počinio neki zločin, on nije "delikvent", već "delinkvent". Razlog leži u tome što reč potiče od latinskog "delinquere" i zato je ne treba pisati onako kako se često izgovara - delikvent (bez n). Često se među ljudima provlači i pitanje "gde piše da moramo stranu reč da pišemo i izgovaramo kako je ona u originalu napisana". A piše. Piše u rečniku. U našem jeziku je mnogo reči koje ne izgovaramo tačno onako kako se pišu, ali se obično držimo etimologije i onoga kako je propisano. Tako ćemo, po istom principu, pisati i predsednik, predstava iako ove imenice izgovaramo kao precednik, pretstava.
Još jedan često korišćeni germanizam koji često izgovaramo kao "šlauf", zapravo je "šlauh". Prihvaćena je od nemačkog "schlauch" što znači gumeno crevo ili unutrašnji, gumeni deo točka.
Ne piše se "garnišla", već "karniša". Iako u Srbiji postoje prodavnice na kojima je jasno naznačeno da prodaju zavese i garnišle, ili garnišne, pa i pored činjenice da će vas svako razumeti o kom predmetu je reč, rečnik Matice srpske, Rečnik SANU kao i Pravopisni rečnik Milana Šipke poznaje samo reč karniša karniša u značenju šipka, prečaga nad prozorom na koju se veša zastor, odnosno zavesa. Jednotomni rečnik Matice srpske garnišna upućuje na bolji oblik karniša. Ivan Klajn i Milan Šipka u Velikom rečniku stranih reči i izraza prihvataju i karnišna.
Nije ni "maršuta", već je "maršruta", nastala je od francuskog "marche-route" što znači put koji treba preći, pravac, odnosno plan putovanja.
Srbi su veliki ljubitelji kafe, a svoj omiljeni napitak će naručiti kao "kapućino", što je čest oblik koji će pisati i u meniju. Postoji i velika verovatnoća da vas ugostitelj čudno pogleda ako budete naručuvali šoljicu "kapučina", što je ispravan oblik. Nije, dakle, kapućino, nego "kapučino". Za razliku od džakuzija, ova reč jeste stigla iz Italijanskog jezika.
Reč koju najčešće u pogrešnom obliku upotrebljavamo, a koja je verovatno najšokantnija na celom spisku, jeste s*ksepil. Reč s*ksepil dobili smo od engleskog izraza "s*x appeal", što znači s*ksualna privlačnost, dok definicija u šestotomnom Rečniku Matice srpske glasi: er*tsko-s*ksualna draž, privlačnost neke osobe. Odatle nam i pridev izveden od ove reči glasi - se*ksepilan!
Razumej me kad ti govorim!
Postoje i reči koje deo našeg jezika, ali ih i pored toga pišemo i izgovaramo pogrešno. Glagol "razumeti" nastao je od glagola umeti (raz-umeti), čiji bi imperativ bio umej, umejmo. Stoga, nije "razumi", već "razumej me kad ti govorim". Ovakvim glagolima retko kad izražavamo zapovest, a takvi su još i smeti, hteti, morati, uspeti, koji u gramatikama nemaju oblike imperativa.
Potom, iako se kod nas neretko čuje oblik katolkinja, jedini ispravan oblik glasi katolikinja. Reč je izvedena rečju katolik i sufiksom za ž.rod - kinja, pri čemu je došlo do pojave dva ista suglasnika u poziciji jedan pored drugog, a potom i gubljenja suglasnika k.
Takođe, stanovnik Kosova nije "Kosovar", već "Kosovac", i nije "Kosovarka" nego "Kosovka". Stanovnik Tunisa je "Tunšanin", a ne "Tunižanin".
Potom, nije "oftamolog", nego "oftalmolog", nije "šesto", već "šeststo" i nije ni "milicioner", nego je "milicionar".
Srbija Danas/M.Đ.
