Slobodna zona: Angažovane teme koje pokreću emocije

Šest dana, tri grada, 10 bioskopa, 62 igrana i dokumentarna celovečernja i više od 20 kratkometražnih filmova, uz dve domaće premijere, raspoređeni u 12 filmskih selekcija... To nas, u brojkama, očekuje na 17. Slobodnoj zoni od 4. do 9. novembra u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, sumirao je direktor festivala Rajko Petrović na današnjoj konferenciji za medije održanoj u Beogradu. Od 10 do 20. novembra veći deo ovogodišnjeg programa biće dostupan svima u Srbiji putem onlajn platforme KinoKauch. 

Osvrnuvši se na biografske filmove otvaranja i zatvaranja, dokumentarac o Entoniju Bordejnu, odnosno igrani film Spenser o princezi Dajani, Petrović je rekao: „Odluku smo doneli jer se radi o jednoj vrsti ekskluziviteta. Film Drumski trkač: Entoni Bordejn publika će moći da vidi samo na svečanom otvaranju i on ne ide u bioskopsku distribuciju, niti će biti u onlajn ponudi, a film kojim zatvaramo ima svetsku bioskospsku premijeru 5. novembra, dok će publika u Nišu, Novom Sadu i Beogradu moći da ga pogleda već 9. novembra.”

Odabir ovih filmova, prema njegovim rečima, odlično detektuje ono u kakvom svetu živimo a to je svet bez heroja ili sa malo heroja, svet u kojem imamo jaku potrebu za njima. Selektorka Međunarodnog takmičarskog programa, Ženske linije i selekcije 14+ Branka Pavlović osvrnula se na ovaj takmičarski program.

„Film koji je ključan za čitavu selekciju tj. za moj izbor je film Hrabrost Alekseja Palujana, beloruskog reditelja koji je završio režiju u Nemačkoj. Film govori o protestima prošlog avgusta u Belorusiji ali i o jednoj bitnijoj stvari: glavni junaci su troje pozorišnih umetnika koji su odlučili da se društveno, politički i lično angažuju. Drugi film koji je važan danas, možda i više nego ikad, iako se bavi stvarima od pre 80 godina, jeste Šper ide u Holivud izraelske rediteljke Vanese Lape, politički triler napravljen od dokumentarnog materijala. Film je nastao iz dokumentarnog materijala koji je Endrju Birkin snimio sa Albertom Šperom 1971. i 1972 .gde je Šper pokušao da opere svoju biografiju. Videćete koliko je tanka linija između istine i poluistine odnosno nečega što se danas zove fake news. Moj lični favorit je 217 minuta dugačak film Profesor Bahman i njegovi časovi Marije Špet, o tome koliko je bitno, od najranijih dana, imati osobe koje ne samo da razumeju vas već i to kako opstati i preživeti u svetu koji nije uvek fin i ljubazan prema nama. Marija Špet je beskompromisno napravila film u trajanju od tri i po sata, ali verujem da nećete trepnuti dok ga budete gledali.

O nagradama u Međunarodnom takmičarskom programu odlučivaće žiri u sastavu: Miroljub Stojanović, Nebojša Slijepšević i Jurica Pavičić.

Ivan Bakrač, selektor regionalnog takmičarskog programa Horizonti Balkana, izdvojio je jednu temu koja se provlači kroz skoro sve filmove: „Ono što Slobodnu zonu čini posebnom u odnosu na druge human rights festivale je baš ta sloboda, ne samo u izboru tema i kvaliteta već i u tome da koju god temu da uzmemo i koliko god važna bila, jako važan faktor su emocije pojedinaca odnosno junaka u filmovima. Tako je i ovaj put.”

U Horizontima Balkana dominantno je pitanje šta je prvo: da li emocije pojedinca pokreću na socijalnu angažovanost, odgovornost i rešavanje problema ili obrnuto, da li problemi koji nas okružuju proizvode neke emocije kod pojedinaca, naveo je Bakrač. „Tu je i pitanje slobode koje je vrlo zastupljeno u međunarodnoj selekciji, a u regionalnom programu izdvaja se u filmovima Slobodnim stilom za Montenegro Ardita Sadikua i Žica Tihe Gudac, dok se na malo drugačiji način tretira i u filmu Između dve zore turskog autora Selmana Nadžara. Hrvatski film Murina Antoanete Alamat Kusijanović super zaokružuje priču o tome koliko su nam emocije važne, koliko često na njih zaboravljamo i koliko, šta god da gledamo uvek možemo naći nešto angažovano, važno, što je bitno za ovaj trenutak i shvatiti da su emocije ono što pokreće te teme.”

Žiri ove selekcije čine Hana Selimović, Dušan Kasalica i Aliriza Arneliju.

Kompas, debatni program Slobodne zone, osim u Beogradu ove godine će prvi put biti organizovan i u Novom Sadu, a o njemu je govorio urednik programa Ivan Milenković.

„Ove godine usredredili smo se na nasilje, odnosno na različite vrste nasilja. Tu je vojno nasilje, predstavljeno u filmu Prve 54 godine: Skraćeni priručnik za okupaciju, zatim nasilje nad prirodom, a samim tim i ljudima u filmu Ja sam Greta, nad nemoćnima ili makar nemoćnijima u filmu Zabavi je došao kraj, i najzad u serijalu Kolaži o laži imamo nasilje u javnom prostoru, nasilje laži”, naveo je Milenković. Nakon projekcije pomenutih ostvarenja biće organizovani razgovori o temama kojima se bave, sa ciljem da se o temama koje pokreću dodatno i temeljnije govori, kao i da im se da lokalni kontekst.

Studentkinje Tamara Milošević (FMK) i Anja Kovačević (FDU) predstavile su novinu ovogodišnjeg festivala, programsku celinu Sonar, koja će se narednih godina snažnije razvijati kao integralni deo festivala.

„Ideja Sonara je da se fokusira na dokumentarni format danas, koji je nastao pojavom društvenih mreža, kao i da se osvrne na razliku između dokumentarizma nekad i danas”, objasnila je Kovačević. U fokusu ovog programa tako će biti sadržaji koji se stvaraju i gledaju na platformama kao što su YouTube, Instagram, Facebook ili TikTok.

„Ovo je prvo izdanje Sonara i selekcija je zasnovana na pet različitih kategorija sadržaja koji možemo probaći na veb platformama. To su poezija, putovanje, storiteling, dokuveb i vlog”, dodala je Milošević. Prema njenim rečima, često mislimo da je sav taj sadržaj nedovoljno kvalitetan, a ovim programom žele da skrenu pažnju na to kako da se u moru sadržaja orjentišemo i pronađemo kvalitet.

Gosti festivala, koji će biti dostupni za pitanja gledalaca nakon projekcija svojih filmova, biće Roberto Salinas (Plesač sa Kube), Firuzeh Hosrovani (Radiograf jedne prodavnice), Ardit Sadiku (Slobodnim stilom za Montenegro), Frederik Gerten (Zlato Johanesburga), Svetlana Rodina i Loran Stup (Izgubljeno ostrvo), Tiha Gudac (Žica), Damir Markovina (Čekaj me), Gracija Filipović (Murina), Senka Domanović (Mi nismo pokrenuli vatru) i Lusi Voker kao virtuelna gošća koja će održati master klas preko Zuma posle projekcije filma Dovedite svoju brigadu, u okviru Zelene zone. Nebojša Slijepčević biće host Kompasa dok će Sonar ugostiti autorski dvojac emisije Marka žvaka. 

Ulaznice za festival već su puštene u prodaju, a sve informacije o programu, rasporedu projekcija i lokacijama dostupne su na zvaničnom sajtu festivala. 

Ovogodišnji festival su podržali: Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Rekonstrukcija Ženski fond, Sekretarijat za kulturu Grada Beograda, Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada, Filmski centar Srbije i Francuski institut.