Umesto prisustva PISMO! Milena Dravić dobitnica nagrade "Branislav Nušić" za životno delo!
Zdravstveni razlozi su je onemogućili.
Glumica Milena Dravić, koja je ovogodišnja dobitnica nagrade "Branislav Nušić" za životno delo, iz zdravstvenih razloga neće moći da prisustvuje uručenju 28. aprila na zatvaranju 34. "Nušićevih dana" u Smederevu.
Milena Dravić zbog BOLESTI propustila promociju Gagine monografije!
OSTAO SAM: Pet godina posle smrti sina, poginula mu i ćerka
Zbog toga je ona napisala pisanu izjavu organizatorima festivala, koju prenosimo u celosti.
EMOTIVNA ISPOVEST MILENE DRAVIĆ: Nema Gage da sa mnom radost podeli... (FOTO)
OPORAVAK PROTIČE SPORO: Milena Dravić progovorila o BORBI protiv opake BOLESTI
- Vest da sam laureat Nušićeve nagrade za životno delo mi je, uz radost i čast, izmamila i osmeh. Jer, moj se životni put s Nušićevim delom ukrstio više puta. I uvek je to bivalo za mene važno. Što bi narod rekao - sudbonosno. Na Akademiji sam polagala prijemni sa monologom iz "Gospođe ministarke". Bilo je to dosta neobično. Jer mladi, daroviti ljudi koji su nastojali da zakorače u svet glumačke umetnosti su za taj prvi ispit - koji se najčešće doživljavao kao pitanje života i smrti - birali tekstove, odnosno monologe drugačijeg tipa. Šekspira, Ibzena, Čehova... A ja eto - Nušića. Teško bi bilo racionalno to razložiti i objasniti. A i zašto bi? Jednostavno, vuklo me je. Ukrstili su nam se putevi i kad sam snimala TV dramu "Gospođa ministarka" u režiji Zdravka Šotre. Divna ekipa, svojski se radilo. I, u jednom trenutku, ja - kako to kažu ova današnja deca koja barataju novim informatičkim tehnologijama - "zabagujem". I to žestoko. Do odustajanja! Kad, šta je bilo? Ministarka me, tj. Nušić, vratila na jedan problem, jedno nerešeno pitanje iz mog inače lepog i radosnog detinjstva. Nehotičan, ali nemio događaj zbio se - gle čuda - u Nušićevoj ulici i urezao u moju dečju podsvest. I ostao bi tamo da nije bilo uloge Ministarke i moje prijateljice, odličnog psihologa, uz čiju pomoć sam sve skupa razrešila. Vratio me, dakle, Nušić da sama u sebi, i sama sa sobom, razrešim šta treba. Jer, drugačije, odakle ti pravo da se obraćaš drugima. Pomogao mi je Nušić onomad na prijemnom, pa tada da postanem bliža sebi samoj… I treće, da ne nabrajam dalje, naš je zajednički imenitelj - komedija. Ozbiljan je to žanr. Žestok i dubok. Uzvišen. Danas se sve i svašta naziva komedijom, ali nije ni mesto ni vreme da se time bavimo. Najlepše u pravoj komediji je pobeda života! Smeh i duhovitost - uvek uzvišena ako jeste duhovitost - koji su u sebe saželi i svu težinu i gorčinu. Blistave i svevremene Nušićeve komedije su i dijagnoza teških, opakih rana naših života. I nekad i sad. Neka mi bude dozvoljeno da kažem da je ovom nagradom, uz mene, priznanje dobio i istinski smeh - sva njegova pamet, lepota i snaga.
