"Dobroćudni džin" srpskog glumišta bio je diskriminisan zbog fizičkog izgleda, a ostaće upamćen po ovoj čuvenoj ulozi
Njegovo cincarsko poreklo i specifičan izgled, sa visinom od 192 centimetra, često su mu predstavljali izazov prilikom dobijanja određenih uloga.
Legendarni Taško Načić, rođen 1934. godine u Kruševcu, bio je poznati glumac koji je diplomirao glumu na FDU u Beogradu u klasi Mate Miloševića, a najpoznatiji je po svojim ulogama u filmovima "Davitelj protiv davitelja" i "Ko to tamo peva".
Načić je retko davao intervjue, ali je jednom prilikom otkrio kako je doživljavao svoj izgled u glumačkoj karijeri, ističući važnost unutrašnjeg talenta nad spoljašnjim izgledom.
- Svestan sam da, zbog svoje spoljašnjosti, ne mogu da igram ljubavnike niti heroje. Potpuno sam siguran da nikada neću biti Hamlet. Ali smatram da vezivanje za nečiji izgled ide na prvu loptu. Važnije je šta čovek iznutra može da uradi. Dobro, ne kažem da izgled ne može pomoći, ali dobro se sećam kad sam, kao student akademije, gledao Hudožestveni teatar. Davali su fragmente, i Tarasova je glumila Anu Karenjinu. Tarasovoj je tada bilo oko šezdeset i nešto godina, bila je golema, debela. No, posle jednog minuta predstave, to vam nije smetalo i pred sobom ste zaista imali Anu Karenjinu - ispričao je Taško početkom devedesetih.
Maestralne uloge i monodrama "Ne pucaj bre"
Tokom svoje karijere, Načić je ostvario 67 maestralnih uloga u pozorišnim predstavama, a posebno se istakao ulogom u monodrami "Ne pucaj bre" koju je igrao deset godina.
Publika je uvek nagrađivala Načića ovacijama, a njegova harizma osvajala je srca kako pozorišne, tako i televizijske publike.
Debitantski nastup i ostvarenja na velikom platnu
Načić je debitovao 1960. godine u filmu "Bolje je umet", a tokom svoje karijere ostvario je zapažene uloge u ostvarenjima kao što su "Bokseri idu u raj", "Majstor i Margarita", "Čudo neviđeno", "Ćao, inspektore", "Nije lako sa muškarcima", "Sabirni centar" i drugi.
Njegov specifičan izgled nije ga sprečio da ostvari značajne uloge na velikom platnu.
Načić je preminuo 26. marta 1993. godine u Beogradu u 58. godini života, ostavljajući iza sebe neizbrisiv trag u domaćoj glumačkoj sceni.
Sahranjen je na Novom groblju u Beogradu, a njegovo nasleđe i doprinos srpskoj kulturi i umetnosti ostaju neizbrisivi. Taško Načić će zauvek ostati upamćen po svojoj posebnoj glumačkoj darovitosti i neponovljivom prisustvu na sceni.
Načića su smatrali "dobroćudnim džinom" srpskog glumišta i zato što su ga deca posebno volela, najviše zbog uloga u serijama "Hajde da rastemo" i "Vaga za tačno merenje".
Glavni problem je bio u izgledu. S obzirom na to da je bio visok 192 centimetra, često nije mogao ni da se uklopi u likove, pa mu neki reditelji nisu davali uloge ili su za njega nalazili neke druge.
No, on nije padao u depresiju zbog toga već je pronalazio veliku utehu u rolama koje je dobijao i na tom polju uspeo da postane jedan od najboljih.
