DUŠAN VASILJEVIĆ
Ekspert za životnu sredinu: Zagađenje vazduha globalni problem, solarni paneli rešenje za grejanje kuća
Međunarodni ekspert za životnu sredinu Dušan Vasiljević izjavio je da u svetu od zagađenja vazduha godišnje umire devet miliona ljudi, od kojih su 10 odsto deca mlađa od pet godina, i naglasio da je zagađenje vazduha globalni problem sa ozbiljnim posledicama i da je važno preventivno reagovati, a ne tek onda kada se manifestuju posledice zagađenja.
Vasiljević je rekao da ljudski rod ima izuzetno negativan uticaj na životnu sredinu i svoje okruženje i da otpad svih vrsta i različiti oblici zagađenja spadaju među najveće probleme današnjice.
"Sve što ostavljamo za sobom kao rezultat naših aktivnosti predstavlja pretnju prirodi, a posledično ugrožava i nas same", rekao je Vasiljević za K1 televiziju.
Govoreći o zagađenju vazduha, Vasiljević je rekao da je ključ u sprečavanju.
"Nemojte spaljivati otpad, plastiku ili gume“, naglasio je Vasiljević koji smatra da je glavni uzrok problema u Srbiji to što, kako kaže, ljudi lože šta im dođe pod ruku i što se koristi najlošiji lignit.
Vasiljević je rekao da prema procenama u Beogradu 180.000 domaćinstava loži nekvalitetne materijale, ali da nema preciznih podataka jer, kako kaže, ne postoji katastar tih objekata.
Naveo je da su problem čestice PM10 i PM2.5 koje su, kako je objasnio, toliko male da prolaze kroz pluća i ulaze u krvotok i da u Srbiji svake godine od posledica zagađenog vazduha umre oko 15.000 ljudi.
On smatra da velika postrojenja, poput termoelektrana u Kostolcu i Obrenovcu, mogu rešiti problem zagađenja isključivo postavljanjem filtera, a kada je reč o individualnim potrošačima da građane treba podsticati da instaliraju solarne panele.
"Zašto ne bismo vlasnicima kuća koje koriste neadekvatna goriva ponudili subvencionisane ili dugoročne kredite za postavljanje solarnih panela i toplotnih pumpi? Za jednu kuću ova investicija iznosi do šest hiljada evra. Recimo, da im država ponudi subvenciju ili opciju otplate kroz mesečne račune za struju u periodu od deset godina. Na taj način mogli bi da greju i hlade svoj dom, bez spaljivanja različitih štetnih materijala“, objasnio je Vasiljević.
Naveo je da se godišnje generiše oko 12 miliona tona otpada, od čega tri miliona tona čini komunalni otpad, a da svaki čovek u Srbiji dnevno generiše oko 1.300 grama komunalnog otpada.
"Imamo samo 12 sanitarno uređenih deponija, preko 150 smetlišta i čak 3.500 divljih deponija. Osnovni problem je nedostatak odgovornosti prema zajedničkom interesu“, rekao je Vasiljević.
Dodao je i da se godišnje generiše oko devet miliona tona industrijskog otpada, a da je rudarskog otpada 175 miliona tona što su, kako kaže, alarmantni podaci.
"Što se tiče građevinskog otpada, njegova tačna količina nije poznata jer je izuzet iz zakonske regulative“, objasnio je Vasiljević i istakao značaj preventivnog delovanja umesto saniranja posledica zagađenja.
Naglasio je da je otpad stalni izazov, a da najveći problem leži u ličnom odnosu prema životnoj sredini.
"Dokle god budemo smatrali da nije strašno baciti kesu kroz prozor, spaljivati gume ili zanemariti industrijski otpad, promene neće biti. Imamo dobre zakone, ali oni moraju biti primenjeni", rekao je Vasiljević naglasivši da napredak nije moguć bez sistemskih rešenja i zainteresovanosti industrije.
