Експерт за животну средину: Загађење ваздуха глобални проблем, соларни панели решење за грејање кућа

Васиљевић је рекао да људски род има изузетно негативан утицај на животну средину и своје окружење и да отпад свих врста и различити облици загађења спадају међу највеће проблеме данашњице.

"Све што остављамо за собом као резултат наших активности представља претњу природи, а последично угрожава и нас саме", рекао је Васиљевић за К1 телевизију.

Говорећи о загађењу ваздуха, Васиљевић је рекао да је кључ у спречавању.

"Немојте спаљивати отпад, пластику или гуме“, нагласио је Васиљевић који сматра да је главни узрок проблема у Србији то што, како каже, људи ложе шта им дође под руку и што се користи најлошији лигнит.

Васиљевић је рекао да према проценама у Београду 180.000 домаћинстава ложи неквалитетне материјале, али да нема прецизних података јер, како каже, не постоји катастар тих објеката.

Навео је да су проблем честице ПМ10 и ПМ2.5 које су, како је објаснио, толико мале да пролазе кроз плућа и улазе у крвоток и да у Србији сваке године од последица загађеног ваздуха умре око 15.000 људи.  

Он сматра да велика постројења, попут термоелектрана у Костолцу и Обреновцу, могу решити проблем загађења искључиво постављањем филтера, а када је реч о индивидуалним потрошачима да грађане треба подстицати да инсталирају соларне панеле. 

"Зашто не бисмо власницима кућа које користе неадекватна горива понудили субвенционисане или дугорочне кредите за постављање соларних панела и топлотних пумпи? За једну кућу ова инвестиција износи до шест хиљада евра. Рецимо, да им држава понуди субвенцију или опцију отплате кроз месечне рачуне за струју у периоду од десет година. На тај начин могли би да греју и хладе свој дом, без спаљивања различитих штетних материјала“, објаснио је Васиљевић.

Навео је да се годишње генерише око 12 милиона тона отпада, од чега три милиона тона чини комунални отпад, а да сваки човек у Србији дневно генерише око 1.300 грама комуналног отпада.
"Имамо само 12 санитарно уређених депонија, преко 150 сметлишта и чак 3.500 дивљих депонија. Основни проблем је недостатак одговорности према заједничком интересу“, рекао је Васиљевић.

Додао је и да се годишње генерише око девет милиона тона индустријског отпада, а да је рударског отпада 175 милиона тона што су, како каже, алармантни подаци.

"Што се тиче грађевинског отпада, његова тачна количина није позната јер је изузет из законске регулативе“, објаснио је Васиљевић и истакао значај превентивног деловања уместо санирања последица загађења.

Нагласио је да је отпад стални изазов, а да највећи проблем лежи у личном односу према животној средини.

"Докле год будемо сматрали да није страшно бацити кесу кроз прозор, спаљивати гуме или занемарити индустријски отпад, промене неће бити. Имамо добре законе, али они морају бити примењени", рекао је Васиљевић нагласивши да напредак није могућ без системских решења и заинтересованости индустрије.