Ekstremne VREMENSKE PRILIKE utiču na migraciju: Šta se ovo dešava na GRANICI Meksika i SAD?!

Istraživanje objavljeno ove nedelje u časopisu Prosidings, koji izdaje američka Nacionalna akademija nauka, pokazalo je da je veća verovatnoća da će ljudi iz poljoprivrednih područja u Meksiku ilegalno preći granicu posle suše i da je manje verovatno da će se vratiti u zajednice iz kojih potiču u slučaju produženja ekstremnih vremenskih uslova.

Širom sveta, klimatske promene - izazvane sagorevanjem fosilnih goriva kao što su ugalj i prirodni gas - pogoršavaju ekstremne vremenske prilike. Suše su duže i teže, vrućina je smrtonosnija, a oluje se ubrzano pojačavaju i donose rekordne količine kiše.

U Meksiku, zemlji sa gotovo 130 miliona ljudi, suša je isušila rezervoare, izazvala teške nestašice vode i drastično smanjila proizvodnju kukuruza, ugrožavajući živote ljudi.

Istraživači su naveli da je Meksiko značajna zemlja za proučavanje veza između migracije, povratka i vremenskih stresora. Predviđa se da će se srednja godišnja temperatura u Meksiku povećati do tri stepena Celzijusa do 2060. godine, i da će ekstremne vremenske prilike verovatno ekonomski uništiti ruralne zajednice zavisne od poljoprivrede, kojoj je potrebna kiša. SAD i Meksiko takođe imaju najveći međunarodni migracioni tok na svetu.

Naučnici predviđaju da će se migracija povećavati kako planeta postaje toplija. Tokom narednih 30 godina, 143 miliona ljudi širom sveta verovatno će promeniti prebivalište zbog rasta nivoa mora, suše, visokih temperatura i drugih klimatskih katastrofa, navodi se u izveštaju Međuvladine komisije UN za klimatske promene.

Otkrića novog istraživanja o migracijama objavljena su u trenutku kada je republikanac Donald Tramp ponovo izabran za predsednika SAD. Tramp klimatske promene naziva "prevarom", a obećao je masovne deportacije oko 11 miliona ljudi koji ilegalno borave u SAD.

Istraživači su rekli da njihova okrića pokazuju kako ekstremne vremenske prilike podstiču migraciju.

Filiz Garip, istraživač i profesor sociologije i međunarodnih odnosa na Univerzitetu Prinston, rekao je da su razvijene zemlje doprinele klimatskim promenama daleko više od zemalja u razvoju koje podnose najveći teret.

Istraživači su analizirali dnevne podatke o vremenu zajedno sa odgovorima 48.313 ispitanika između 1992. i 2018. godine, fokusirajući se na oko 3.700 pojedinaca koji su prvi put prešli granicu bez dokumenata.

Oni su pregledali 84 poljoprivredne zajednice u Meksiku u kojima je uzgoj kukuruza zavisio od vremenskih prilika. Povezivali su odluku osobe da migrira i potom se vrati sa abnormalnim promenama temperature i padavina u zajednicama njihovog porekla, tokom sezone uzgoja kukuruza od maja do avgusta.

Studija je pokazala da zajednice suočene sa sušom imaju više stope migracije u poređenju sa zajednicama sa normalnom količinom padavina, i da je manje verovatno da će se ljudi vratiti u Meksiko iz SAD kada su njihove zajednice previše suve ili mokre.

Kod ljudi koji su bili u boljem materijalnom položaju takođe je bila veća verovatnoća da će migrirati. Kao i ljudi iz zajednica sa istorijom migracije, gde prijatelji, komšije ili članovi porodice koji su ranije migrirali mogu da ponude informacije i pomoć.