Екстремне ВРЕМЕНСКЕ ПРИЛИКЕ утичу на миграцију: Шта се ово дешава на ГРАНИЦИ Мексика и САД?!

Истраживање објављено ове недеље у часопису Просидингс, који издаје америчка Национална академија наука, показало је да је већа вероватноћа да ће људи из пољопривредних подручја у Мексику илегално прећи границу после суше и да је мање вероватно да ће се вратити у заједнице из којих потичу у случају продужења екстремних временских услова.

Широм света, климатске промене - изазване сагоревањем фосилних горива као што су угаљ и природни гас - погоршавају екстремне временске прилике. Суше су дуже и теже, врућина је смртоноснија, а олује се убрзано појачавају и доносе рекордне количине кише.

У Мексику, земљи са готово 130 милиона људи, суша је исушила резервоаре, изазвала тешке несташице воде и драстично смањила производњу кукуруза, угрожавајући животе људи.

Истраживачи су навели да је Мексико значајна земља за проучавање веза између миграције, повратка и временских стресора. Предвиђа се да ће се средња годишња температура у Мексику повећати до три степена Целзијуса до 2060. године, и да ће екстремне временске прилике вероватно економски уништити руралне заједнице зависне од пољопривреде, којој је потребна киша. САД и Мексико такође имају највећи међународни миграциони ток на свету.

Научници предвиђају да ће се миграција повећавати како планета постаје топлија. Током наредних 30 година, 143 милиона људи широм света вероватно ће променити пребивалиште због раста нивоа мора, суше, високих температура и других климатских катастрофа, наводи се у извештају Међувладине комисије УН за климатске промене.

Открића новог истраживања о миграцијама објављена су у тренутку када је републиканац Доналд Трамп поново изабран за председника САД. Трамп климатске промене назива "преваром", а обећао је масовне депортације око 11 милиона људи који илегално бораве у САД.

Истраживачи су рекли да њихова окрића показују како екстремне временске прилике подстичу миграцију.

Филиз Гарип, истраживач и професор социологије и међународних односа на Универзитету Принстон, рекао је да су развијене земље допринеле климатским променама далеко више од земаља у развоју које подносе највећи терет.

Истраживачи су анализирали дневне податке о времену заједно са одговорима 48.313 испитаника између 1992. и 2018. године, фокусирајући се на око 3.700 појединаца који су први пут прешли границу без докумената.

Они су прегледали 84 пољопривредне заједнице у Мексику у којима је узгој кукуруза зависио од временских прилика. Повезивали су одлуку особе да мигрира и потом се врати са абнормалним променама температуре и падавина у заједницама њиховог порекла, током сезоне узгоја кукуруза од маја до августа.

Студија је показала да заједнице суочене са сушом имају више стопе миграције у поређењу са заједницама са нормалном количином падавина, и да је мање вероватно да ће се људи вратити у Мексико из САД када су њихове заједнице превише суве или мокре.

Код људи који су били у бољем материјалном положају такође је била већа вероватноћа да ће мигрирати. Као и људи из заједница са историјом миграције, где пријатељи, комшије или чланови породице који су раније мигрирали могу да понуде информације и помоћ.