Мате Зец (ТНЦ): Изазов са којим се суочавамо је и озбиљан и сложен

Ви сте део пројекта израде мапе 100 најпогоднијих локација за развој соларних фотонапонских електрана у Србији. Можете ли детаљније да објасните како сте радили на овом пројекту и који су основни критеријуми приликом израде овакве мапе?

- Након успеха пилот студије у оближњој Хрватској, која је у једној жупанији одредила земљиште са ниским утицајем за остваривање половине укупног националног циља за соларном енергијом и енергијом ветра до 2030. године, спровели смо сличну процену соларног потенцијала широм Србије. Студију је покренула организација the Натуре Conservancy (Очување природе) блиско сарађујући са заинтересованим странама на терену. Радимо са стручњацима из Србије који познају локалне прилике, укључујући енергетски систем, приоритете очувања, културне вредности и доступне изворе података. Главни део анализе урадили су стручњаци Српске академије наука и уметности (Бата Бјелић, Институт техничких наука, Дејан Дољак, Географски институт), уз подршку тима за југоисточну Европу и тима за глобалну заштиту окена, земљишта и вода (Глобал Протецт Оцеанс, Ландс анд Waters) организације the Натуре Conservancy.
Приступ који промовишемо је да утврдимо области са високим потенцијалом за развој обновљиве енергије за које постоји најмања вероватноћа да ће бити у сукобу са биодиверзитетом и друштвеним вредностима. Важно је нагласити да развојни потенцијал укључује доступност ресурса, као што је сунчево зрачење, и друга разматрања која утичу на изводљивост пројекта, као што је близина путева и електричних мрежа. Што се тиче сукоба, трудимо се да умањимо све утицаје на вредне врсте и станишта, као и на природне ресурсе, као што су шумарство и пољопривреда.   Такође желимо да избегнемо било какве сукобе са друштвеним и културним вредностима – као што су верски локалитети, рекреативна подручја или вредни предели. Ефикасно балансирање свих ових фактора представља прави изазов.   То решавамо укључивањем заинтересованих националних и регионалних страна и њиховим активним доприносом.

Да ли сте посетили локације наведене на мапи?

- Са становишта просторне анализе и мапирања, пројекат у Србији је углавном био „десктоп“ студија која није подразумевала директно прикупљање било каквих улазних података на терену. Дакле, жао ми је што морам да кажем да за сада нисмо посетили прелепа и биодиверзитетом богата места у Србији. Оно што смо прикупили на терену било је локално знање: у оквиру студије, организовали смо серију радионица са заинтересованим странама, укључујући општинска одељења, агенције и невладине организације из северне, западне и југоисточне Србије.

Како би се реализовала изградња соларних електрана, о чему би требало највише водити рачуна, и који су највећи изазови када су овакви пројекти у питању?

- Фотонапонске соларне ћелије представљају фантастичну технологију због своје исплативости у различитим размерама, од појединачних кровова до пространих површина које покривају стотине хектара. Иако је давање приоритета соларној интеграцији унутар изграђеног окружења од суштинског значаја, такође морамо признати да постизање неопходне соларне експанзије за борбу против климатских промена захтева развој великих соларних фарми.  Упркос неизбежном утицају на животну средину у вези са соларним инсталацијама, наш изазов лежи у смањивању њиховог утицаја, уз поштовање природе и прилагођавање разноврсног коришћења земљишта око њих.  Један приступ који обећава велики соларни развој су такозване браунфилд локације као што су бивши отворени копови и подручја која су већ на неки начин деградирана. Поред тога, оптимизација соларног развоја значи да иде у тандему са другим коришћењем, на пример у пољопривреди. Али само у случајевима када права двострука употреба има смисла – на пример, у неким случајевима делимично сенчење од соларних панела може заправо повећати принос или квалитет усева, или их заштитити од екстремних временских услова.

Могу ли пројекти попут ових имати негативан утицај на локални биодиверзитет, заштићене врсте и друге специфичне карактеристике локалног региона?

- Чак и уз најбољу технологију, постоје недостаци и негативни утицаји. Као општи принцип, фотонапонска (ПВ) соларна енергија има мањи утицај на животну средину у поређењу са многим другим начинима производње електричне енергије. Међутим, не можемо занемарити чињеницу да фотонапонске соларне инсталације имају значајан директан утицај, што значи мењање станишта или постављање сјајних црних предмета у природи. У зависности од тога колико је неки предео важан за људе и колико је станиште важно за локалне врсте, њихово постављање на погрешно место може бити заиста лоше. Зато морамо да будемо паметни у вези са стратешким пласманом и размислимо како да смањимо негативне утицаје на нивоу природе.

Како оцењујете потенцијал Србије у погледу одрживе енергије у поређењу са европским и светским трендовима?

- Србија, као и друге земље у региону, има обиље ресурса, али се суочава са изазовима због неразвијене мрежне инфраструктуре и застарелог регулаторног оквира. Када је реч о енергетским дозволама и еколошким проценама, ови фактори играју кључну улогу. Дакле, док је потенцијал за енергетске пројекте огроман, чак и ако посматрате чисто из угла инвеститора и градитеља, прави изазов није у проналажењу подручја са довољним бројем сунчаних дана, већ у проналажењу места где пројекти могу да се без проблема повежу на мрежу. Поред тога, процес издавања дозвола и ублажавање еколошких сукоба су од суштинског значаја да би се избегла кашњења пројекта током каснијих фаза развоја.
У овој студији смо мапирали целу територију Србије. Међутим, намерно смо ограничили укупан потенцијал на 1 GW инсталираног капацитета, што одговара 100 оптималних локација представљених у резултатима.  Наш циљ је био да побољшамо разумевање и релевантност на националном нивоу. Иако је укупан соларни потенцијал знатно већи, чак и само у областима са ниским нивоом сукоба  идентификованим у овој студији, важно је за нас као организацију да не заговарамо развој сваког дела изводљивог земљишта са ниским нивоом сукоба. Уместо тога, дајемо приоритет паметном коришћењу нашег ограниченог простора, балансирајући између потреба људи и регионалних приоритета очувања.

Многи су скептични када је у питању идеја да би одржива енергија могла значајно да замени фосилне изворе – какве су ваше процене и шта је потребно да би „зелени” извори енергије постали распрострањенији и ефикаснији?

- Прелазак на зелену енергију је сложен и представља неке тешке изазове који превазилазе само замену фосилних горива обновљивим изворима енергије мегават за мегават. Свакако морамо да надоградимо наше електричне мреже и интерконекције, да развијемо боља решења за складиштење енергије која се мање ослањају на критичне минерале, да створимо јача и флексибилнија тржишта енергије  и да поједноставимо процесе издавања дозвола. И имамо врло мало времена да све ово остваримо. Ово ће захтевати преиспитивање начина на који размишљамо о енергији.  Транзиција ће донекле утицати на наше животе, средства за живот и окружење око нас. Имајући то у виду, потпуно сам уверен да можемо да превазиђемо ове изазове и да ипак изађемо из, искрено речено, прилично ужасног статуса кво стања, а то је да загревамо планету до нивоа који није погодан за живот док се полако трујемо. Енергетска транзиција може бити фер, правична и да укључује природу. Бројни постојећи пројекти то већ доказују ван сваке сумње.

Дуго сте укључени у пројекте заштите животне средине. Поред рада на побољшању енергетске инфраструктуре, водили сте програм анализе података и залагали се за бољу примену закона против нелегалног лова и трговине дивљим птицама, укључујући заштићене врсте. Можете ли нам рећи нешто о том делу вашег ангажмана?

- Моја претходна позиција била је у Биому, националној партнерској организацији БирдЛифе у Хрватској. Биом је био испред многих националних организација за заштиту природе препознавши да чак и у тако малој земљи као што је Хрватска, ефикасна заштита захтева обраду огромних количина података и експлицитно стављање тога у њихов програм рада. Такође сам радио на питањима летних путева птица на националном нивоу, укључујући илегално убијање птица. Ово је изненађујуће распрострањено питање на Медитерану и представља значајне изазове. Ефикасно решавање захтева усаглашене напоре на целом летном путу – заштита птица на њиховом месту зимовања неће помоћи популацији ако су њихова места за размножавање уништена, и обрнуто. Слично томе, утицај енергетске инфраструктуре на птице треба размотрити на нивоу летног пута, пошто су оне посебно подложне сударима или струјним ударима на инфраструктури током миграције.

Посвећени сте пројектима који се односе на очување животне средине, па морам да вас питам: како оцењујете будућност планете у смислу климатских промена и укупног загађења – има ли наде за нас?

- Слажем се са Кетрин Хејхоу (Katharine Hayhoe), нашим главним научником у ТНЦ (the Натуре Conservancy). Према њеној оцени, поразни ставови „прекасно је“ и „то се не може поправити“ само су различити изрази климатског порицања. Изазов са којим се суочавамо је и озбиљан и сложен. Иако је понекад тешко не подлећи дефетизму, верујем да је наша одговорност као еколога да останемо оптимисти. Колико год то звучало као клише, не бих се бавио овим послом да не мислим да је вредно труда. Технологија и пословни модел за решавање наших проблема већ постоје, а ми имамо доказ да их можемо применити на правичан начин. Као што не можемо дозволити да нас застарела технологија и неправедне структуре моћи спутавају, не можемо дозволити и да дефетизам учини исто. Од нас зависи кретање овим незгодним путем, али уверен сам да можемо то да урадимо ако се удружимо у проналажењу решења.