НИШТА БЕЗ НАШИХ
Овај СРПСКИ НАУЧНИК је први указао на проблем КЛИМАТСКИХ ПРОМЕНА
Милутин Миланковић је први научник који је у свету указао на проблем климатских промена и његова теорија је сада актуелнија него икада пре, речено је данас на отварању дводневне међународне конференције поводом обележавања 100 година од објављивања Миланковићеве теорије климатских промена, као и Међународног дана климатских промена, на Грађевинском факултету у Београду.
Конференција, у организацији Удружења Милутин Миланковић, окупила је више од 40 учесника из 10 земаља, међу којима су водећи светски и домаћи стручњаци из области климатских промена, геофизике и других научних области, са циљем анализе и даљег развоја Миланковићеве теорије у контексту савремених климатских изазова.
Председник Удружења Милутин Миланковић Славко Максимовић на отварању је указао на велику улогу једног од највећих научника у историји.
''Миланковићев рад је драгоцен, јер нам помаже да дубље разумемо процесе који обликују климу, што је данас важније него икад пре'', рекао је Максимовић.
Максимовић је истакао да је Милутин Миланковић први научник који је светској јавности указао на проблем климатских промена и први упозорио да би претераном употребом фосилних горива могло доћи до промена у саставу атмосфере, а самим тим и до негативних климатских промена.
Присутнима се обратио и декан Грађевинског факултета Бранислав Бајат који је истакао улогу нашег великог научника у грађевинским иновацијама и подсетио да је Милутин Миланковић први Србин доктор техничких наука.
''Миланковић је поред многих достигнућа први увео математичко моделовање у грађевинарство, истакао се у иновативним решењима за грађење и реконструкцију објеката, а иза себе је оставио и велики број патената'', рекао је Бајат.
Директор Фонда за науку Ненад Филиповић говорио је о великом броју научних пројеката које спроводи Фонд за науку и средствима која се издвајају у овој области како би се, како је рекао, наставио научни развој наше државе.
''Наша организација има за циљ обезбеђивање пројеката нашој научној заједници, што она успешно и чини, а чак 33 пројекта имало је додира са темом климатских промена'', рекао је Филиповић.
Председник Српске академије наука и уметности Зоран Кнежевић је нагласио да је Миланковићева теорија актуелнија него икад и да никада не смемо заборавити колику је заоставштину Миланковић оставио научној заједници и целом свету.
''Поносни сам члан Удружења Милутин Миланковић, од њеног самог оснивања и веома сам радостан што се чува лик и дело нашег великог научника'', истакао је Кнежевић.
Научна конференција ''Миланковићева теорија климатских промена - сто година после'' организована је у сарадњи са Министарством науке, технолошког развоја и иновација, Министарством просвете, САНУ, Астрономском опсерваторијом Београд, СПЦ и четири факултета у Београду.
Милутин Миланковић био је српски математичар, астроном, климатолог, грађевински инжењер, физичар и академик, а иза себе оставио је немерљив траг у светској науци, својим достигнућима, теоријама и иновацијама, а цео свој живот посветио је и бризи за властите корене и отаџбину.