NIŠTA BEZ NAŠIH
Ovaj SRPSKI NAUČNIK je prvi ukazao na problem KLIMATSKIH PROMENA
Milutin Milanković je prvi naučnik koji je u svetu ukazao na problem klimatskih promena i njegova teorija je sada aktuelnija nego ikada pre, rečeno je danas na otvaranju dvodnevne međunarodne konferencije povodom obeležavanja 100 godina od objavljivanja Milankovićeve teorije klimatskih promena, kao i Međunarodnog dana klimatskih promena, na Građevinskom fakultetu u Beogradu.
Konferencija, u organizaciji Udruženja Milutin Milanković, okupila je više od 40 učesnika iz 10 zemalja, među kojima su vodeći svetski i domaći stručnjaci iz oblasti klimatskih promena, geofizike i drugih naučnih oblasti, sa ciljem analize i daljeg razvoja Milankovićeve teorije u kontekstu savremenih klimatskih izazova.
Predsednik Udruženja Milutin Milanković Slavko Maksimović na otvaranju je ukazao na veliku ulogu jednog od najvećih naučnika u istoriji.
''Milankovićev rad je dragocen, jer nam pomaže da dublje razumemo procese koji oblikuju klimu, što je danas važnije nego ikad pre'', rekao je Maksimović.
Maksimović je istakao da je Milutin Milanković prvi naučnik koji je svetskoj javnosti ukazao na problem klimatskih promena i prvi upozorio da bi preteranom upotrebom fosilnih goriva moglo doći do promena u sastavu atmosfere, a samim tim i do negativnih klimatskih promena.
Prisutnima se obratio i dekan Građevinskog fakulteta Branislav Bajat koji je istakao ulogu našeg velikog naučnika u građevinskim inovacijama i podsetio da je Milutin Milanković prvi Srbin doktor tehničkih nauka.
''Milanković je pored mnogih dostignuća prvi uveo matematičko modelovanje u građevinarstvo, istakao se u inovativnim rešenjima za građenje i rekonstrukciju objekata, a iza sebe je ostavio i veliki broj patenata'', rekao je Bajat.
Direktor Fonda za nauku Nenad Filipović govorio je o velikom broju naučnih projekata koje sprovodi Fond za nauku i sredstvima koja se izdvajaju u ovoj oblasti kako bi se, kako je rekao, nastavio naučni razvoj naše države.
''Naša organizacija ima za cilj obezbeđivanje projekata našoj naučnoj zajednici, što ona uspešno i čini, a čak 33 projekta imalo je dodira sa temom klimatskih promena'', rekao je Filipović.
Predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti Zoran Knežević je naglasio da je Milankovićeva teorija aktuelnija nego ikad i da nikada ne smemo zaboraviti koliku je zaostavštinu Milanković ostavio naučnoj zajednici i celom svetu.
''Ponosni sam član Udruženja Milutin Milanković, od njenog samog osnivanja i veoma sam radostan što se čuva lik i delo našeg velikog naučnika'', istakao je Knežević.
Naučna konferencija ''Milankovićeva teorija klimatskih promena - sto godina posle'' organizovana je u saradnji sa Ministarstvom nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, Ministarstvom prosvete, SANU, Astronomskom opservatorijom Beograd, SPC i četiri fakulteta u Beogradu.
Milutin Milanković bio je srpski matematičar, astronom, klimatolog, građevinski inženjer, fizičar i akademik, a iza sebe ostavio je nemerljiv trag u svetskoj nauci, svojim dostignućima, teorijama i inovacijama, a ceo svoj život posvetio je i brizi za vlastite korene i otadžbinu.