Ирида Лазић: Драстична промена климе нас очекује већ до 2050.

Који су основни узроци климатских промена и њихов утицај на нашу планету?
 

- Са напретком технологије и индустријском револуцијом, сагоревање фосилних горива постало је широко распрострањено, што је довело до значајног повећања емисија угљен-диоксида и гасова са ефектом стаклене баште. Повећана концентрација угљен-диоксида неоспорно изазива климатске промене које већ данас осећамо. Главни проблем настаје у томе што човек ремети овај природни циклус кружења угљеника који траје хиљадама година где се угљеник присутан у фосилном гориву враћа назад у атмосферу. Човек то време драстично скраћује и на тај начин ремети природни климатски систем. То се огледа у чињеници да се угљен-диоксид за приближно 200 година повећао за 50% и то је условило да се глобална температуре у последњих 150 година повећа за око 1.2 . Ово је велики скок у температури ако поредимо са чињеницом да је температура варирала у последњих 12 000 око пола степена. Наравно, угљен-диоксид је веома користан састојак атмосфере, јер без његовог присуствакроз ефекат стаклене басте планета Земља би стално била у леденом добу са средњом температуром Земље око -18 . Међутим проблем настаје када се систем поремети и изведе из равнотеже кроз прекомерне емисије овог гаса, и ми тај ефекат зовемо антропогени ефекат јер ту промену климе изазива човек својим деловањем. То је слично као када бисмо поредили климу са људским организмом, где на пример недостатак гвожђа изазива велики проблем по организам, а са друге стране ни вишак није добар и изазива негативни ефекат као недостатак. Или попут пробиотика, где свесно уносимо “добре” бактерије по цревну флору, док превелика количина бактерија изазива проблем. Ми тај баланс у клими називамо равнотежом, а поремећај осећамо сада кроз климатске промене.

Који су главни фактори који доприносе све чешћим и интензивнијим таласима високих температура?

- Због климатских промена осећамо чешће и интезивније топлотне таласе. Они се појављују све чешће у току године, чак и зими, па и у деловима света где их раније није било. Примера ради, у Србији је у другој половини 20. века просечан број појављивања топлотних таласа био мањи од 1 годишње, а после 2000. године само у току лета се просечно појави 3-4 топлототна таласа. Чак и без ових података смо сведоци климатских промена и увиђамо да се са климом нешто неуобичајено догађа. Ако погледамо осмотрене податке, после 2000. године неке екстремне године су имале и до 40 дана под топлотним таласима, док је тај број пре 2000. године био углавном до 20 дана у екстремним случајевима. А ако поглемо будуће пројекције климе до 2100. године за Београд на пример, модели показују да нас очекује још 30 или 70 више дана него данас под топлотним таласима, а ове границе указују на избор наших емисија угљен диоксида. Ако на светском нивоу смањимо емисије, бићемо изложени топлотним таласима месец дана више него што смо навикли, у супротном, ако наставимо са емисијама угљен диоксида као до сад, имаћемо више од два месеца додатих на садашњих месец дана под којима смо изложени топлотним таласима. То значи да ће готово једна трећина године бити екстремно топла ако изаберемо гори и песимистичан сценарио. Иако нам се та 2100. година чини далеко, нажалост према пројекцијма климатских модела, најизраженија промена климе у сваког сегменту, од топлотних таласа, суша, поплава, јаких олуја, и осталих екстремних временских прилика, нас очекује већ до 2050. године коју ћемо свакако осетити независно о ком емисионом сценарију причамо, јер се прогнозе за оба сценарија не разликују много до средине 21. века.

Можете ли нам објаснити разлику између глобалног загревања и климатских промена?

- Термин глобално загревање се односи на дугорочни пораст просечне глобалне температуре због емитованих гасова са ефектом стаклене баште. Међутим, климатске промене нажалост не подразумевају само глобално загревање тј. пораст температуре, већ обухватају и промене у осталим метеоролошким величинама попут падавина, ветра, екстремних појава попут јачих олуја, пожара, поплава, суша, итд. Климатски систем је комплексан систем и промена у једној компоненти система, на пример глобално загревање, покреће читав низ других промена због избацивања система из равнотеже као што сам претходно објаснила. Свака компонента у климатском систему која нам презентује климу на коју смо навикли је повезана комплексним везама са остатком система, па као у читавој природи, у ланцу исхране на пример, где чак и мала промена после неког времена мозе направити велику промену на глобалном плану. Ми тај ефекат често називамо ефектом лавине, где од мале грудве снега која се котрља низ планину може настати лавина.

Шта је Ел Нињо и како утиче на глобалне климатске обрасце?

- Прошле године смо били сведоци Ел Ниња који је трајао све до пролећа ове године и утицао на климу широм света. То је један потпуно природан периодичан феномен који се појављује сваких 2 до 7 година а условљен је комплексним деловањима између атмосфере и окена у Тихом океану. Услед загревања воде чак далеко у Тихом океану, циркулација атмосфере се промени широм света што доводи до различитих ефеката, где у неком крају света буду јаче суше и топлотни таласи, а негде пополаве. Прошле године смо имали појачан ефекат климатских промена због овог ефекта па су зато осмотрени температурни рекорди као никада до сада широм света, али је битно напоменути да је главни кривац промена климе услег глобалног загревања, а не ефекат Ел Ниња који на наше подручје не утиче толико значајно као на регионе на пример Јужне Америке, Азије, Аустралије. Примера ради, Ел Нињо који нас је задесио 2023/2024 године је био прилично слабији него Ел Нињо 2015/2016, а опет су температурни екстреми опажени прошле и ове године. У измењеној клими, ефекат Ел Ниња мозе само допринети да та година буде екстремна, што је заправо проблем јер екстреми које смо до сад осећали ће постати ново средње стање климе, док ће нове екстремне године бити велики удар на социо-економске секторе друштва.

Како климатске промене конкретно утичу на нашу регију? Које промене можемо очекивати у наредним деценијама?

- Нажалост, наш регион заједно са земљама Југоисточне Европе и Медитерана, се загрева брже од остатка света. На пример, глобални просек загревања планете у току лета је 0.16  по декади од 1961. године до данас, док се наш регион загрејао брже од овог просека за 0.3   по декади. Климатске промене се не дешавају на исти начин широм света и негде су израженије. Један од разлога овог бржег загревања је тај што се услед промене атмосферске циркулације Азорски антициклон померио северније него што је био и има већи утицај на наше подручје. Управо када смо под дејством антициклона у току лета имамо ведре, сушне дане са топлотним таласима. Климатске промене које нас очекују врло брзо ће довести до тога да ће нам лета све више личити на медитеранска, дуга чак и до 6 месеци, са врло високим температурама и мало падавинама. Прошле године смо били сведоци летњих дана у октобру, где смо имали скоро па 20 летњих дана у деловима Србије. Са друге стране, наша привреда већ сада трпи негативне ефекте климатских промена попут суша или због продуженог вегетационог периода, биљке због високих температура процветају раније па је присутан значајно већи ризик од мраза. Ништа мању штету не изазивају ни јаке олује са градом које су због високих температура све учесталије у периоду мај-јун. Примера ради, за сваки 1  загревања, атмосфера има 7% више водене паре што представља гориво за јаке олује које опажамо.

Да ли примећујемо пораст учесталости и интензитета екстремних временских појава, као што су поплаве и суше?

- У Србији је процењено да се од 2000. године услед серије разорних климатских и временских екстрема акумулирала штета већа од 7 милијарди евра. Велику штету причињавају суше које су све учесталије услед климатских промена. У нашој земљи, суше озбиљно угрожавају приносе кукуруза који можда више него било која друга пољопривредна култура зависи од летње кише које су све мање и ређе. У Србији кукуруз је једна од најважнијих ратарских култура и заузима значајан део пољопривредног земљишта, па је негативан климатски утицај на ову културу веома битан за наше подручје. Примера ради, појава екстремне суше са веома негативним последицама по привреду у Србији се пре 2000. године догодила само једном у педесет година, а после 2000. године чак 4 пута. Са друге стране, климатске промене изазивају појаву учесталијих поплава него што би то био случај да нема климатских промена. Иако се падавине у току године не мењају значајно, нити ће се мењати у будућности, распоред падавина се мења па ће се смењивати периоди суша након којих падне велика количина кише која ће изазивати могуће поплаве. То је опис климатских промена изражен кроз призму екстрема.

Које мере можемо предузети на локалном и глобалном нивоу да бисмо се прилагодили климатским променама и ублажили њихов утицај?

- Управо главна поента причања о климатским променама није да би се јавност уплашила, већ да би се што већи број људи, од појединаца до различитих сектора привреде прилагодили на измењене климатске услове и што брже ублажили негативан ефекат који је неизбежан. Пред крај 2023. године наша земља је усвојила на седници Владе Републике Србије Програм прилагођавања на измењене климатске услове за 2023-2030 са Акционим планом за 2024-2026, који је важан корак за нашу земљу у борби против последица климатских промена. Често се помиње у јавности термин климатска неједнакост где су сиромашне земље извукле дебљи крај ове борбе против климатских промена јер не само да нису били узрочници климатских промена, него немају новца да уложе у мере адаптације и прилагођавања на негативне последице климатских промена. Чак је на последњој светској конференцији Уједињених нација о клими прошле године у Дубаију одвојена већа сума новца за веома угрожене земље које немају новца за адаптацију на измењене услове. На глобалном нивоу свакако се види позитиван корак ка зеленој транзицији, где је на пример прошле године већина струје у ЕУ дошла из обновљивих извора са уделом од 44.7% у укупној производњи. А што се тиче локалног нивоа и наше земље, према Програму адаптације се планира субвенционисање на пример противградних мрежа и мрежа за засену за заседе воћака и винове лозе, јачање метеоролошког осматрачког система, планско деловање у складу са будућим климатским условима у различитим секторима пољопривреде ишумарства, итд. Са друге стране, финансирају се пројекти који за циљ имају практичне смернице за ефикасне стратегије ублажавања и адаптације, па је тако од краја прошле године Фонд за науку Републике Србије финансирао пројекат EXTREMES, где се тим метеоролога са Физичког факултета на челу са професором Владимиром Ђурђевићем бави управо разумевању ових екстремних догађаја.

Како се научно разумевање климатских промена развија и које су најновије спознаје на овом пољу?

- Услед технолошког напредка, метеорологија и разумевање климатских промена се развија енормном брзином и научна достигнућа данашњице су била незамислива пре 20-30 година. То је наравно због све веће доступности метеоролошких података, модернизованих сателитских слика и информација, јачих и бржих суперрачунара при чему је све ово допринело да се развије примена вештачке интелигенције у метеорологији. Иако је ова грана била позната деценијама уназад, услед техничких недостатака није имала услова за развој. Значајан фактор игра и ширење научне заједнице и светске научне колаборације које су допринеле да данас имамо значајна открића на пољу метеорологије, детаљне анализе и предикције будуће климе до 2100. године, разне метеоролошке и климатске сервисе који пружају квалитетне и тачне информације о клими и времену.

Како метеоролози могу помоћи у подизању свести јавности о климатским променама и подстицању акције на заштити животне средине?

- Начини могу бити разни, на пример информисање јавности кроз разне научно-популарне емисије, образовање ђака још у основној и средњој школи о климатским променама, популаризацији метеорологије, и укључивање метеоролошких података у разна друга секторска истраживања како би се сваки привредни сектор припремио и адаптирао на измењене климатске услове.