Почела дводневна Међународна конференција о зеленој транзицији у Београду

Конференција "Сустаинабле Девелопмент Форум-а 2024" траје 14. и 15. новембра и састоји се од седам панела и неколико "keynote" говора, а како је речено један од кључних панела посвећен је изазовима финансирања зелене транзиције.

Најављено је и да ће се разговарати и о здравственим ефектима еколошке кризе, попут загађења које сваке године узрокује хиљаде превремених смрти.

Посебан панел посвећен и улози науке у зеленој транзицији и одрживом развоју.

Директор Сектора за стратешке анализе, услуге и интернационализацију ПКС Михаило Весовић рекао је да је конференција за српске компаније веома значајна јер им пружа прилику да представе своја иновативна решења пред међународном публиком и допринесу глобалном разговору о зеленој транзицијо.

Он је нагласио да посебан аспект ове конференције је чињеница да је организује група младих стручњака који су се образовали и живели у иностранству, а сада су се вратили у Србију с циљем да своја знања и искуства имплементирају у домовини, задржавајући јаку повезаност са глобалним темама.

Весовић је нагласио и да је овај форум веома значајан за Србију јер се и наша земља суочава са свим проблемима који су присутни на глобалном нивоу када је реч о одрживом развоју.

Према његовим речима нема конкурентности и одрживости без отпорности друштва у свим облицима, али свака земља мора да се фокусира на своје стратешке предности, а при томе да балансира економски и друштвени интерес.

"Отпорност зависи од тога колико имате добру социјалну сигурност у земљи, као и колико имате здравствену сигурност, а то подстиче демографију и тера људе да остану или да се враћају. То је једна од главних тема ако желите да трансформишете економију", рекао је Весовић.

Резидентна координаторка Уједињених нација ( УН) у Србији Матилде Мордт рекла је да је значај ове дводневне конференције која се одржава у Београди веома велик јер је одрживи развој основни нацрт за опстанак човечанства.

Она је подсетила да су УН сада у септембру усвојиле Пакт за будућност као трансформативну обавезу и као начин да се поново оснажи позив за унапређење циљева одрживог развоја.

"Пакт за будућност говори о областима дигитализације вештачке интелигенције које можда нису биле толико присутне када је развијан план одрживог развоја и он је уствари позив за  реафирмацију акције на агенди климатских промена, односно позив за поновно јачање циљева одрживог развоја, али и реформе система управљања у међународном финансијском систему, као и укључивање других или мање развијених земаља у те структуре", рекла је она.

Мордт је нагласила и да сви морамо да се одрживом разву као и његовом еколошком димензијом посветимо на много интегрисанији начин, јер се не могу сложени развојни проблеми решити издвојеним и секторским приступима.

Амбасадор Велике Британије у Србији Едвард Фергусон рекао је да  је тренутно више него потребно да паметни људи из свих земаља раде заједно како би се ухватили у коштац са изазовима који утичу на све нас.

Према његовим речима највећи изазов су климатске промене, животна средина и губитак биодиверзитета, а  то је и за Британску владу највећи међународни приоритет на глобалном нивоу већ дуго времена.

Фергусон је нагласио да се не може помоћи у покретању акција ка циљевима одрживог развоја ако не подржимо најсиромашније земље.

Амбасадорка Шведске у Србији Шарлот Самелин рекла је да су Шведска и Нордијске земље дуго биле лидери у одрживом развоју и да они доследно интегришу еколошку, економску и социјалну димензију у своје политике.

"Шведска тежи да води у зеленој транзицији са амбициозном и ефикасном климатском политиком", рекла је она и додала да је дугорочни циљ те земље постизање нулте емисије гасова стаклене баште до 2045. и негативних емисија након тога.

Према њеним речима, предузећа су кључни актери за одрживи развој и у нордијском региону одрживост се сматра основним фактором за конкурентност, отпорност и раст.
    
"Овде компаније траже обавезна правила јер им то помаже да се понашају одрживо и одговорно. Дакле, законодавство заправо игра кључну улогу", рекла је Самелин.

Она је навела и да се у Шведској око 99 одсто кућног отпада рециклира или користи за енергију, али да је тежња да то буде на нултом нивоу.

"Међународна партнерства су кључна за решавање глобалних климатских изазова и зато морамо да активно сарађујемо и са другим земљама и међународним организацијама на размени знања, технологије и најбољих пракси", рекла је амбасадорка Шведске.

Закључила је и да нордијски холистички приступ одрживости који комбинује принципе циркуларне економије, иновативне политике, међународну сарадњу и најсавременију технологију представља моћан пример за остатак света.

Прву конференцију глобалног дијалога о најважнијим темама зелене транзиције организује ПКС, Сустаинабле Девелопмент Форум (СДФ) уз подршку Универзитета у Кембриџу и агенције УН.