МУКЕ САМО ЗА ЗАКОНОДАВЦЕ: "Џенерал моторс" припрема производњу аутономног аутомобила без педала и волана

Колико законодавство каска за технологијом можемо видети на примеру аутономних возила која би на тржиште по "Генерал Моторсу" да стигну већ догодине, док закони који би то омогућили још нису на снази, пише магазин "Буг".

Што смо старији, време као да брже пролази па нам се чини како је још сасвим недавно прича о аутономним аутомобилима спадала у сферу научне фантастике. Данас не само да су прототипи аутономних аутомобили међу нама, већ смо дошли до тога да велики произвођачи за сасвим блиску будућност најављују почетак серијске производње "самовозећих" аутомобила.

Међу такве произвођаче спада и амерички "Генерал Моторс", а овог јануара представљени "Цруисе АВ" требао би у производњу током 2019. године. Осим што ради на погон батерија и електромотора, будући серијски "Цруисе АВ" је способан за сасвим аутономну вожњу што ће рећи да је кориснику, који више није возач довољно да унесе жељено одредиште и завали се у седиште. Ова потпуна самодостатност по питању управљања наглашена је чињеницом да "Цруисе АВ" није опремљен командном плочом, педалама па ни воланом путем којег би возач, сада уназађен (или унапређен) у корисника имао икаквог утицаја на оно што аутомобил чини.

Своју преданост и одлучност везано за овај пројект у "Генерал Моторсу" су исказали пре неколико дана када су се похвалили улагањем од 100 милиона долара у производне погоне намењене изради аутономног модела "Цруисе АВ". Како је појашњено, циљ улагања и прве серијске производње јесте покретање такси службе која би користила ове аутономне аутомобиле и све то до краја 2019. године.

Колико год се законодавци на федералним и државним нивоима у САД труде да ухвате корак с напретком индустрије аутономних возила, управо би законодавство могло бити камен спотицања за описани пројекат "Генерал Моторса". Према тренутно важећим законима и прописима о сигурности у саобраћају, аутомобил мора бити опремљен воланом и педалама како би учествовао у саобраћају. Ово сврстава "Цруисе АВ" у тренутно илегалну категорију возила која не смеју на пут без посебног одобрења. Памтимо тако да је "Гоогле" првотно желео да тестира своје малене аутономне аутомобиле без управљача, али законодавци су били непопустљиви па су у "Гооглеу" прихватили "унцоол" модификацију и уградили управљаче.

Било како било, сталне вести које говоре о напорима од стране власти САД, као и федералне агенције НХТСА (Натионал Highway Traffic Safety Administration) чији је ово домен, указују на то да воља постоји, али проблеми леже на другом месту.

Док су напредним технологијама опремљени аутомобили као што је "Цруисе АВ" у потпуности подређени сигурном саобраћају, а и "Генерал Моторс" радо описује своју визију будућности у којој аутономна возила отклањају могућност људске грешке, ипак је реч о производима људи. Зато се код законодаваца јављају етичке дилеме па је доношење дефинитивних закона који би регулисали аутономно управљања возила бескрајно сложена тема.

Пример гордијевог чвора за законодавце је питање кривице у случају несреће у којој учествује аутономно управљано возило. Да ли је у том случају крив (неживи) аутомобил, његов корисник који нема никаквог утицаја на вожњу, власник возила или пак произвођач који га је начинио, готово је немогуће одговорити. Ништа мање компликовано није ни питање одабира између сигурности путника у возилу и других особа изван возила, а сценарио у којем систем аутономног управљања треба да направи такву одлуку не можемо прогласити немогућим.

Погледамо ли пример "ГМ Цруисе АВ", који је базиран на њиховом електричном моделу "Chevrolet Болт ЕВ", сигурност није упитна. Уз ЛИДАР, радаре, као и бројне камере помоћу којих систем управљања ствара слику о околини, ту су и два главна рачунара где у случају потешкоћа у раду првог, други преузима управљање возилом. И механичке компоненте скретања и  кочења користе удвојене актуаторе чиме се минимизује могућност несреће услед квара, а сви путеви комуникације између појединих елемената аутономног управљања имају своје алтернативне правце за случај нужде.

Сама механика аутономног управљања чини се савладана док нам остаје да видимо на који начин ће законодавци одговорити на притиске све нестрпљивијих произвођача. Истини за вољу, након војне индустрије, верујемо да ауто индустрија има најјачи строј за лобирање у америчком Конгресу. Како су уз све водеће произвођаче аутомобила за скорашње "легализовање" аутономних возила интерес показали и гиганти као што су "Гоогле", "Убер" и "Lyft", законодавци неминовно имају пуне руке бројањем новца од разних донација, али и проналажењем решења овог питања које ће бити свима прихватљиво.

О овој теми има што да каже и Конгрес САД, а занимљиво је да њихово тренутно решење заправо укључује одобравање уступака када је реч о поштовању сигурносних прописа за аутономна возила с тиме да тренутно у САД може деловати 2.500 возила којима је одобрен уступак, а Конгрес планира да овај број повећа на 100.000. То очигледно није коначно решење, али нам даје да наслутимо колико тежак пут би долазак до њега могао бити.