Да ли је touchscreen у аутомобилу ОПАСНОСТ на путу које нисмо ни свесни?

Увођење нових технологија и садржаја у аутомобиле довело је до тога да је потребно све више дугмића и других команди који ће да контролишу све те системе и опрему.

Тако смо добили аутомобиле са правом џунглом дугмића распоређених тако да је било прилично тешко „похватати“ где се шта подешава.

Наравно да нису сви били исти - код неких се ишло на практичност и лакоћу руковања, а код других на стил, елеганцију и слично по сваку цену...

И аутомобилски новинари су нове моделе често критиковали по овом питању. Међутим, како су смартфон уређаји постајали све заступљенији, таква технологија све поузданија и приступачнија, тако су и произвођачи аутомобила одлучили да почну да их убацују у своје моделе.

Уосталом, сећате ли се првих аутомобила са "великим2 екранима - као свемирски бродови... Била је то, наравно, и ствар престижа и масног наплаћивања додатне опреме (зашто да не).

Стога већ дуго траје тренд избацивања класичних команди (дугмића и ротационих команди) и постављање екрана у аутомобиле преко којих се управља разним функцијама или на којима се виде разне информације.

Са једне стране, овај тренд има своје предности, а са друге стране има једну велику ману - негативно утиче на безбедност.

Чињеница је да велики екрани у аутомобилу одвлаче пажњу возача знатно више у односу на класичне команде. Ово су показала и доказала бројна истраживања.

Тај проблем је реалан и смртоносан. Као да није довољно што већ сви гледају у мобилне телефоне. Некада је проблем био то што возач разговара телефоном, а данас на телефону прати читав низ друштвених мрежа, гледа видео клипове...

Углавном, више од деценије се зна за тај проблем, траже се решења, али технологија напредује, аутомобили добијају све више напредних функција и самим тим потребу за додатним контролама, могућностима подешавања, бирањем опција...

Зар је "џунгла" дугмића боља од екрана?

На то питање није могуће одговорити, пошто није свака "шума2 дугмића иста, као што није исти ни сваки екран, био он класичан или touchscreen.

У бројним аутомобилима дугмићи, прекидачи и друге команде сувише су мали, сувише слични обликом и величином и толико густо постављени да је права агонија било шта подешавати током вожње.

То је оно када је на првом месту изглед ентеријера, а лакоћа руковања и безбедност су на неком далеком 20. или 30. месту.

Нажалост, лепота и имиџ су оно што продаје аутомобиле, тако да су сами возачи у огромној мери криви за ту појаву.

Наравно, у неким аутомобилима то је решено фантастично - команде изгледају и лепо, а притом су довољно велике, ергономично постављене и не изгледају као прекидачи и полуге у неком војном возилу. Исто важи и за екране и то независно да ли је реч о обичним или touchscreen екранима.

Нагласимо да постоје верзије са више могућности контроле - имате touchscreen (као мобилни телефон), али можете да користите и неку врсту џојстика или ротационог контролера са или без додатних дугмића да контролишете функције на том истом тач-скрину, а постоје и верзије код којих можете и командама на волану да радите исто.

Дакле - незахвално је било шта генерализовати, пошто произвођачи у разним моделима, у различитим пакетима опреме, користе различите начине управљања разним функцијама.

У сваком случају, на положај дугмића и сличних команди се кад-тад навикнете и временом можете без гледања да их дохватите и обавите шта треба буквално без скретања погледа с пута. Ако и погрешите, лако исправите грешку.

Touchscreen није главни кривац, али убедљиво води

Није у питању само touchscreen, односно то што је возач принуђен да скрене поглед с пута, нађе на екрану оно што жели, а затим да притисне виртуелно дугме или команду.

Исти проблем се јавља и код система са класичним екраном који приказује обиље информација и који једноставно морате да користите да бисте нешто подесили, без обзира које врсте команде користили - нпр. већ поменути "џојстик" са или без помоћних дугмића поред њега.

То је, уосталом, често била "прелазна" фаза код многих аутомобила код којих се накнадно прешло искључиво на touchscreen. Једноставно морате да склоните поглед с пута и да гледате у екран док бирате одговарајућу команду или функцију.

Међутим, код touchscreen екрана, то може да буде много компликованије. О томе ћемо још у наставку.

И произвођачи су свесни проблема

Произвођачи аутомобила су веома добро упознати са овим проблемом и покушавају на разне начине да га реше – неки имају више успеха, неки мање.

Неки готово сензационално најављују како ће код нових модела вратити већи број класичних команди за основне функције, уместо да се њима управља преко екрана.

Међутим, неки други не виде никакав проблем - напротив, екрани заузимају све већу површину испред возача и преко њих мора да се обави све више подешавања или команди.

Шта све може да се подешава преко екрана у савременим аутомобилима?

Ако говоримо о премијум аутомобилу више класе са фул опремом, списак је "бесконачан", односно зависи од екстремно богате опреме.

Стога нема сврхе наводити примере. Истина, многи имају двоструку могућност подешавања - и физичким командама и преко екрана.

Али чињеница је да се физичке команде полако избацују.

Нисмо против технолошког напретка - зато што ово није технолошки напредак

Узети већ постојећу технологију и уградити је у аутомобил, уништавајући притом практичност и ергономичност не представља технолошки напредак.

Да, произвођачи могу слободно да уграде колико год желе екрана, тач-скрин или класичних, али да не пребацују на њих најосновније команде, пошто се на тај начин возачима одвлачи пажња с пута и директно угрожава безбедност.

Такве ствари би требало да буду законски регулисане. Међутим, надлежни као и увек каскају за произвођачима аутомобила, а на примеру екологије и издувних гасова смо добро видели какво је стварно стање ствари.

Бирократска машинерија која пише мртво слово на папиру, произвођачи који нађу мноштво рупа у прописима, надлежни који немају никакву идеју шта да раде када се открије да произвођачи масовно заобилазе прописе...

Није сваки екран исти

Не смемо да заборавимо да постоје огромне разлике код екрана, без обзира да ли су touchscreen или обични.

• величина - истраживања су показала да су већи екрани генерално безбеднији од мањих, пошто омогућавају приказивање већих слова и бројева, већих иконица, "виртуелних" дугмића и других команди, па возач може брже и лакше да види шта се налази на екрану и да кликне шта треба да кликне

• положај – није реткост да је екран постављен сувише ниско, што знатно више одвлачи пажњу с пута

• начин управљања командама – класичан екран чијим приказом се управља на разне начине, touchscreen без могућности контроле осим додиром, touchscreen са могућношћу додатне контроле ротационим "џојстиком" и додатним дугмићима на централној конзоли и/или командама на волану (неки имају све три опције)... Постоје и друге врсте контроле, али их нећемо наводити.

• брзина одзива и прецизност

• јасноћа приказа на екрану

• итд.

Мултифункционални волан - у великој мери је решио проблем, али…
Мултифункционални волан - одлично решење, готово савршено. Међутим, многи произвођачи ни овде нису имали мере, па су волане напунили правом шумом дугмића, при чему су неки имали и вишеструке функције, па је читава идеја буквално обесмишљена.

Наравно, када су вам команде на волану, бар не морате да скидате руке с волана док подешавате разноразне системе и функције, али ако дугмића има превише и притом нису довољно "јасно" физички раздвојени, поново се јавља проблем коришћења у вожњи.

Неки произвођачи су мултифункционалне волане решили сјајно, док су други направили тотални хаос.

Такође и даље остаје питање да ли за одређено подешавање морате да гледате у велики централно смештени дисплеј?

Да ли су гласовне команде решење?

Једно истраживање показало је да је возачима мање одвлачена пажња с пута уколико би користили touchscreen или физичке команде за контролу функција на екрану у односу на гласовне команде.

Делује нелогично, али тако је. Такође, читав процес дуже траје.

Да, гласовне команде у теорији делују савршено. Међутим, у пракси то није увек тако.

Без обзира на језик и на ниво напретка гласовне контроле, тај систем не може да чита мисли, а увек ће бити возача који имају проблематичан нагласак, причају сувише тихо, неразговетно, пребрзо или преспоро, праве непотребне паузе између речи код компликованијих команди…

Код таквих возача, већу фрустрацију од неразумевања команде од стране система изазива само извршавање погрешне команде.

Они углавном стога одустају од гласовних команди и враћају се на оно што је доступно. Званична истраживања су такође показала да гласовне команде захтевају знатно већу менталну ангажованост од коришћења класичних команди, а то исто утиче на одвлачење пажње током вожње.

На основу података више студија закључило се да возачи иако у почетку користе гласовне команде, временом одустају од њих.

Аутоматско кочење и други системи за аутономну вожњу

Савремени аутомобили, чак и у најнижим класама, могу да буду опремљени системима који нпр. задржавају ауто у својој траци, дакле не само да упозоравају на ненамерно напуштање траке, већ активно раде на томе да ауто остане у траци.

Ту су и разни системи против налетања на друго возило, против налетања на пешака или бициклисту, активни темпомати који прате брзину других возила и прилагођавају удаљеност у односу на возило испред у зависности од брзине, заустављају возило када се колона заустави и поново покрећу ауто када колона креће…

Сви ови системи су ту да унапреде безбедност и произвођачи аутомобила их користе као контрааргумент када се поведе прича о томе како touchscreen и друга мултимедија одвлачи пажњу возача.

Међутим, поставља се питање - хоће ли ови системи учинити возаче још опуштенијим и охрабрити их да још мање обраћају пажњу на пут?

Шта ако сте већ купили такав ауто?

Врло једноставно - рецепт је познат више од пола века.

Седите у паркиран ауто. Проведите неко време у њему док је угашен и навикавајте се на распоред команди, екрана, итд.

Затим га упалите, па се у месту играјте са свим могућим опцијама. Узмите упутство за коришћење аутомобила. Крените да читате од почетка, колико год досадно и напорно било.

Изненадићете се количином истовремено баналних али и врло корисних информација које ћете да откријете, а за чије бисте тражење и "схватање" иначе потрошили сате и сате.

Такође можете да нађете мноштво функција које ће вам се свидети, које ћете подесити онако како вам одговара и више их никада нећете дирати, нарочито не у току вожње.

Зашто је ВАЖНО да послушате горњи савет?

Зато што ћете у неком тренутку, нпр. у вожњи, а обично када негде журите, да пореметите неку функцију која ће вас ометати у вожњи и нећете знати ни шта сте у ствари урадили, ни како да се вратите на основна подешавања.

Затим ћете да проклињете модерну технологију, и оне који су се сетили да "глупости" из мобилног ставе у ауто!

Навигација доводи возаче до лудила

Да, најбаналнија ствар - сателитска навигација, која је присутна већ "вековима" и на мобилним телефонима, и на посебним преносним уређајима и у оквиру интегрисане мултимедије, и даље небројеним возачима свакодневно кида нерве.

Истина - далеко од тога да су све навигације савршене. Али у великој мери крив је људски фактор: возач не скрене на време или скрене у погрешну улицу (својом кривицом или због кашњења навигације), а затим креће пакао у зависности од тога каква је навигација, колико је прецизна или апдејтована мапа, у којем делу града/земље се уопште налазите...

Зато понављамо - када имате времена, односно када идете на неку вожњу рутом коју сте прошли већ милион пута, користите навигацију.

Намерно промашите неко скретање - тако ћете на време уочити слабости навигације по питању "прерачунавања“ руте, да схватите шта се десило, увежбати се да брзо одреагујете или евентуално измените подешавања...

Нелогичност - мобилни у вожњи је забрањен, а touchscreen није
Ова нелогичност примећена је широм света, али за сада нико не зна како да се носи с њом из простог разлога - ствари се на пољу технологије у аутомобилима сувише брзо мењају, разне институције не знају како да "уведу у законске токове" разне системе за помоћ у вожњи, односно полу-аутономну или аутономну вожњу у зависности од система које ауто има...

Закључак - једно од решења

Можда би требало законски увести обавезу да сваки аутомобил има класичне команде за најосновније функције које треба јасно дефинисати.

Са друге стране, touchscreen би требало да буде закључан у току вожње, осим за нпр. сателитску навигацију.

Ово је на први поглед врло лако и логично решење, које неки произвођачи већ дуго и примењују, али уколико се не уведу прецизна законска ограничења, тешко да ће сви произвођачи прихватити да ограниче својим муштеријама могућности које муштерија жели.

Да ли је touchscreen у аутомобилу заиста велике опасност у саобраћају и колико смо је уопште свесни?