ЕЛЕКТРИЧНА ВОЗИЛА ПОД ЛУПОМ: Пред Европом изазовна времена, у Србији ЕВ "статистичка грешка"
Руку на срце, статистику би могли да изваде хибридна возила.
У Србији је регистровано око 2,9 милиона возила, од чега највећи део чине "дизелаши". Са друге стране, електрична возила чине мање од један одсто возног парка у Србији.
НЕВЕРОВАТНО: Ево како је аутомобил успео да победи авион у трци кроз Немачку
ОПРЕЗ: Ово су најопасније земље за вожњу у читавој Европи
НОВИТЕТ: Ниво количине алкохола у организму моћи ћете да проверите на паметном телефону
Аутомобила који иду на дизел у Србији је, према подацима закључно са 2022. годином, било је око 1,76 милиона, рекао је Милан Лончар из AMSS-a на 10. симпозијуму "Emobility", у организацији словеначког "Emobility-ja", и српског "Возим на струју".
Иза дизелаша, иду бензинци - њих је регистровано нешто више од 906.000, док је возила која иду на течни природни гас (ЛПГ) око 190.000. Далеко иза, налазе се возила која покреће компримовани природни гас - њих је свега око 14.400.
Оно што је издвојено као посебна категорија, међутим, и што показује да Србија (још) изгледа није у потпуности спремна за електрична возила, јесте то што је, према подацима до 1. новембра ове године, регистровано само 2.136 ЕВ.
Руку на срце, статистику би могли да изваде хибридна возила, којих је до 1. новембра ове године регистровано око 17.800, што не звучи толико лоше.
Када говоримо о "половњацима", у 2023. години је из увоза стигло око 1.750 половних хибрида, као и свега 443 половна ЕВ.
Какво је стање у Европи?
Када погледамо нешто ширу слику, производња и читав екосистем који прати електрична возила у Европи иду набоље, али европски произвођачи ЕВ мораће озбиљно да засучу рукаве како би задржали своје место под сунцем и изборили се са изазовима који су све бројнији. На овај начин, најбоље би се могла сумирати запажања говорника након првог дана симпозијума.
Проблеми означени у овом сектору као кључни, могу се издвојити у неколико категорија. Прво, ту су прописи ЕУ који су подложни честим променама и не пружају довољну стабилност ради планирања (нпр. ублажавање Еуро 7 норме).
Затим, ту су (не)предузимљивост самих произвођача, и на крају, али не и најмање битно - неопходно је порадити на развоју инфраструктуре. Притом се не мисли само на пуњаче, већ, на пример, и на добро припремљене електричне мреже које могу да издрже све већа оптерећења.
Да се на овоме у Европи ипак озбиљно ради, и да постоји мотив за то, потврђује и једна занимљивост: Пољска је друга земља на свету по производњи литијом-јонских батерија, које су "срце и душа" електричних возила, али и многих електронских уређаја.
Истина, Кина заузима 77% глобалног тржишта, али Пољска је следећа. Затим следе САД, Мађарска и Топ 5 закључује Немачка.
Маћеј Мазур је председник АВЕРЕ, кровне организације која окупља стручњаке за електромобилност из читаве Европе, и директор Пољске асоцијације за алтернативна горива (ПСПА).
Мазур упозорава да би ова ласкава титула највећих у Европи ускоро могла да исклизне из руку Пољака и пређе у Немачку, али да је то свеједно велики успех за ову централноевропску земљу.
