Ево како најлакше да одредите цену аутомобила који продајете...

Одређивање продајне цене половног возила много је тежи задатак него што многи мисле. Стога дајемо неколико савета како да уз што мање стреса прођете процедуру продаје аутомобила, а да се касније не покајете због прениске цене или да чекате месецима да први потенцијални купац позове.

Одлучили сте да продате свој аутомобил и купите новији или вам је једноставно потребан новац. Први корак је, наравно, сређивање - прање, усисавање, полирање, „шминкање“... Други је одређивање продајне цене. На први поглед, не делује да је овај задатак нарочито захтеван.

Ту су ауто огласи на интернету; прелистаћете их, наћи неколико сличних возила, извући просек и одредити цену. Све делује врло лако док не почнете заиста тиме да се бавите – тада почињу Танталове муке.

Уочили сте да су цене неусаглашене – многи старији аутомобили, са слабијим моторима, имају вишу цену од новијих, са снажнијим моторима и у (наводно) бољем стању. Затим, неке цене су фиксне, неке нису. Поједини продавци пристају на замену. Почињете да упоређујете и опрему. Уколико већ нисте узели папир и оловку, сада их узимате, пошто вам је глава препуна информација.

Након што „изанализирате“ сву конкуренцију, вероватно и даље нећете знати где да позиционирате свој аутомобил. Тражићете и мишљење пријатеља, родбине и комшија, од којих ћете добити обиље савета, после којих вам, нажалост, неће бити ништа лакше.

Предлажемо стога да овом проблему приђете студиозно, корак по корак. Ако ништа друго, тако бар на крају нећете пребацивати себи уколико све не испадне како треба.

Дефинишите предности и мане

Оригинална километража – уколико можете уз помоћ сервисне књижице да докажете да километража није мењана, требало би да имате велику предност у односу на конкуренцију. Подразумева се да говорите истину и да потенцијални купац то може да провери у неком од овлашћених сервиса.

Имајте у виду да се сервисне књижице данас увелико фалсификују, као и да купци то знају. Нажалост, возачи у нашој земљи углавном више воле лажних 120.000 него правих 220.000 пређених километара.

Очуван ентеријер – процените реално стање ентеријера. Уколико је прљав, урадите дубинско прање, али ако има разних оштећења, не очекујте да купац буде одушевљен. Очуван ентеријер често одигра пресудну улогу код одлуке о куповини, пошто многи на основу њега процењују колико је аутомобил заиста вожен, да ли је коришћен као службени или као такси, да ли је вођена одговарајућа прига о њему.

Лаки лим – у зависности од вредности аутомобила, углавном се исплати урадити полирање пре продаје. Уколико постоје озбиљније огреботине или оштећења, било би добро да приликом фотографисања направите неколико крупних кадрова и у опису у оквиру огласа детаљно објасните о чему је реч – колико је озбиљно и колико може да кошта поправка. Тако ћете стећи поверење код потенцијалних купаца, иако на први поглед делује да их управо то може одбити.

Атрактивност – колико год банално деловало, атрактивни аутомобили се лакше продају и то по, наравно, вишим ценама. Дефиниција атрактивности се разликује од особе до особе, али ако ваш аутомобил има металик боју, веће и шире точкове од уобичајених за тај модел, тонирана стакла и слично, будите свесни да на основу њих можете да добијете више новца.

Опрема – или смо ми постали сувише размажени или су лета заиста постала неподношљиво врела – углавном, нико више не жели аутомобил без клима уређаја. „Сваки новији ауто данас има климу“, често ћете чути, али то није тачно. Стога направите списак комплетне опреме, укључујући и ону која се код возила више класе сматра баналном и истакните све у огласу. Пракса је показала да се новац уложен у додатну опрему код новог аутомобила само делимично може вратити приликом продаје, али то не значи да треба одустати од хваљења свог возила по том питању и инсистирању на вишој цени.

Корак по корак

Отворите, на пример, сајт www.polovniautomobili.com, изаберите марку, модел и временски распон у којем се производио модел вашег аутомобила (ако не знате, укуцајте марку и модел у Google и међу резултатима на првој страници биће Wikipedia – на њој ћете наћи све релевантне информације).

Необавезно прегледајте читаву понуду тог модела, без обзира на врсту горива, радну запремину мотора, каросеријску верзију (хечбек, седан, кабриолет, караван...), годину производње, снагу, итд. Тако ћете стећи оквирну слику о понуди и ценама.

Почните да сужавате претрагу, бележећи притом параметре претраге и распон цена. Упоредо бележите своје коментаре везане за стање возила и опрему. Не оптерећујте се тачношћу или прецизношћу.

Уколико је ваш аутомобил дизелаш - бензинце и оне са ТНГ уређајем избаците из претраге, а ако је бензинац или има ТНГ уређај оставите обе опције отворене како бисте истовремено могли да поредите њихове цене.

У случају да продајете кабриолет, игноришите све остале каросеријске верзије, пошто су кабриолети свет за себе – њих људи купују срцем (или зато што знају да су привлачнији супротном полу). На домаћем тржишту их нема много, па слободно упоређујте и кабриолете других марки.

Ако је ваш љубимац хечбек, пратите и цене седана и каравана и обрнуто. Тек се касније фокусирајте искључиво на каросеријску верзију вашег аутомобила.

Након што сузите претрагу, почните да се бавите стањем возила (тј. оним што се може закључити из самог огласа) и списком опреме. Имајте у виду да је све релативно – продавчев израз „унутрашњост у фабричком стању“ често је претеривање.

У зависности од понуде, наставите да сужавате претрагу у складу са стањем возила и нивоом опреме.

На основу свих прикупљених информација, одредите оквирну цену.

Одлучите да ли желите да цена буде фиксна или пристајете на ценкање. Обе опције имају своје негативне стране. Фиксна цена ће у старту да одбије неке потенцијалне купце, а ценкање може да буде веома заморно. Имајте на уму да се готово сви аутомобили на крају продају по (осетно) нижој цени од оне истакнуте у огласу.Дефинишите у којем временском периоду желите да продате аутомобил. Уколико журите, а заинтересованих је мало, мораћете да коригујете цену или у самом огласу или приликом ценкања.

Наравно, сви наведени кораци важе само ако има довољно аутомобила у понуди. Уколико ваш спада у „егзотику“, те на тржишту могу да се нађу само два или три комада (нпр. Хонда ФР-В, Киа Схума, Субару Трибеца, итд.) најбоље је да погледате цене у иностранству, позовете неку од шпедитерских кућа, питате колике су оквирно увозне дажбине за такав аутомобил, и на основу тога одредите своју цену.

Уосталом, потенцијални купци ће вероватно исто то урадити, како би видели исплати ли им се више да купе од вас или да увезу из иностранства.

Каталошка цена

За каталошку цену аутомобила у Србији задужен је Ауто-мото савез Србије, али њоме се нећете водити приликом одређивања продајне цене вашег аутомобила. Каталошка цена је ту како би се успоставио ред приликом плаћања разних дажбина.

Закључак

На крају, све се своди на закон понуде и потражње. Роба вреди онолико колико је неко спреман да плати за њу. Зато немојте да се чудите што неки модели, углавном немачких марки, држе веома високу цену иако су старији од две и по деценије.

Ако не журите, слободно ставите нешто већу цену и чекајте купца. Уколико се нико не јавља или се јављају без резултата, очигледно је време за спуштање цене. Када ћете да је спустите и за колико, зависи искључиво од тога колико сте спремни да чекате.