Како проверити да ли ради АБС и зашто уопште проверавати?
Без АБС-а неће моћи да раде ни разни други безбедносни системи, којих на савременим аутомобилима може да буде заиста много, упозорава сајт Половни аутомобили.
Можда делује да нема сврхе проверавати да ли АБС ради уколико не светли никаква лампица на инструмент табли, пошто би у случају квара требало одмах да се упали лампица која упозорава да АБС не ради.
Међутим, ситуација у пракси показује да се та лампица не пали увек када би требало да се упали, тако да провера у вожњи и те како има смисла.
Када и зашто долази до таквих ситуација?
Постоји више „сценарија“. На пример, поквари се АБС и власник сматра да је поправка сувише скупа, тако да само „угаси“ лампицу која указује на квар и након неког времена прода ауто.
Купац сматра да је све у реду и да му АБС нормално ради, све док не открије да у ствари не ради...
„Гашење“ лампица на инструмент табли се код неких аутомобила обавља релативно лако, а код других то може да буде врло компликовано или једноставно немогуће. Зависи од старости, генерације, модела, произвођача... Ту нема правила, али неретко је могуће. Дакле, може да буде реч о намерној превари.
Са друге стране, можда продавац аутомобила ни сам не зна да АБС не ради, при чему се лампица АБС-а на инструмент табли регуларно пали приликом стартовања мотора и одмах затим гаси, управо онако како је и предвиђено.
Дакле, лампица није „угашена“, али АБС не функционише и то без упозорења од стране лампице која није „угашена“, како смо се уверили.
Ово је већ много компликованији проблем... Притом, постоје примери да када се у оваквим случајевима скине кабл са сензора, одмах се упали лампица АБС-а на инструмент табли.
То нам говори да проблем није у сензору, већ у неком другом делу система. У оваквим ситуацијама, због сопствене безбедности, што пре идите у сервис.
Провера АБС-а пре куповине аутомобила
Многи продавци вероватно сигурно неће бити одушевљени ако им кажете да ћете оштрим кочењем да проверите хоће ли АБС да се активира када би требало да се активира. Ствар је у томе што се велики број возача и даље плаши АБС-а, односно плаше се да ће нешто да се поквари, пукне, сломи и слично уколико снажно „закуцате“ папучицу кочнице, нарочито на сувом асфалту.
Зато АБС можете да тестирате и на много блажи начин. Једноставно нађите било коју површину на којој ће гуме имати слабо пријањање. Не морају чак ни све гуме да имају слабо пријањање, већ само гуме са једне стране или само једна гума. Не мора то да буде снег, лед или мокар асфалт. Одлично може да послужи асфалт покривен песком, пут насут шљунком или било која друга површина на којој би блокирали (проклизавали) точкови без АБС-а.
Може да послужи и трава на некој ливади, нарочито ако је иоле мокра. Због безбедности, односно да не бисте слетели с пута у неку њиву или ударили ауто на паркингу, проверу АБС-а обављајте у безбедним условима и при малој брзини. Брзина ипак не сме да буде сувише мала – бар преко 20 км/х ће бити сасвим довољно, мада је „идеално“ 30 км/х - првенствено због безбедности. Нема потребе да идете 50 км/х или више.
Није обавезно да сва 4 точка буду на клизавој површини да би сте проверили да ли ће АБС да се активира. Довољно је да само један точак приликом оштрог кочења налети на клизаву површину да би се АБС активирао.
То ћете лако закључити по трешењу папучице гаса и звуку као да се нешто ломи. Зато је веома важно да пре тога знате како АБС реагује када се активира, да бисте умели да препознате да ли ради или не ради.
АБС код неких аутомобила може да буде изузетно бучан - толико да вас уплаши, а многи помисле како се нешто ломи, нарочито када осете и пулсирање папучице кочнице. Будите без бриге. Колико год буке да се јавља, све је у реду.
Исправан АБС је много важнији него што многи мисле
Уколико не ради АБС, то значи да не ради ни ел. контрола стабилности, најпознатија као ЕСП, али се у зависности од произвођача назива и ЕСЦ, ВДЦ, ДСЦ, ВСА...
Без АБС-а неће моћи да раде ни разни други безбедносни системи, којих на савременим аутомобилима може да буде заиста много.
Један од њих је ЕБД или систем за електронску расподелу кочионе силе, а који је изузетно важан за понашање возила на путу.