МИША ПАКЛЕНИ, АУТОЕЛЕКТРИЧАР: Како сам постао "мајстор за жене"

Закорачити у сервис Михајла Савића, аутоелектричара, познатијег као Миша Паклени, значи ући у неко другачије, можда и лепше време. Када је квар на аутомобилу био видљив из авиона, а пријатељ светиња и увек добродошао гост. 

Смештена одмах иза београдског хиподрома, његова "друга кућа" као да је пресликана из серије "Мајсторска радионица" са легендарним Зокијем Радмиловићем. Сваки час неко улази и излази, с тим што Миша сматра да је оно што се дешавало у серији "мала маца" у односу на оно што је он прошао, за готово 40 година рада на колима. И уместо великог Зокијевог носа, има осмех и подшишану седу браду. И још га зову мајстор за жене. 

Погледајте ОВДЕ како изгледа када се у снази надмећу ИМТ-ов трактор и Ауди кватро. 

- Хоћеш коњак? - дочекује нас Миша уз широк осмех, као прави домаћин. Специјална "берба" - 30 година стар, из специјалног бурета. Како одбити Мишу? Никако. 

Могао је Миша да седи у канцеларији, али то би за њега био пакао. Завршио је вишу школу, статистику и информатику и имао је и добар просек оцена. Међутим, није хтео ни да чује. Руке прљаве од уља до лаката се оперу, а мајсторска слобода је непроцењива.  Постао је приправник у 27. години, и запослио се као аутоелектричар на аеродрому. Тамо је радио са четири врхунска мајстора, тројица су још живи. Код њих је пекао занат и захвалан им је на томе. 

Таман смо заустили озбиљну причу, тек, на вратима Мишине радионице појавио се симпатични господин, чисто да га обиђе. 

- Седи. Хоћеш коњак? - као из топа нуди Миша, а гост љубазно одбија. То је његов стари пријатељ, Предраг Матко (68), пензионисани механичар и возач. Радио је годинама у ГСП-у, чак и на чувеним "лејландима", аутобусима који су се појавили на београдским улицама далеке 1962. године. 

- Одлични аутобуси, прелазили су милионе километара. Ноћу смо их палили да се загреју, по два сата, јер иначе неће да упале зими, али су били поуздани и јаки - присећа се Предраг. Радио је и у Јавним гаражама, данашњем Паркинг сервису, пре пензије. 

Миша Паклени је међу муштеријама и пријатељима познат као "мајстор за жене". Не брините, ништа безобразно. Једна пријатељица му је, под тим слоганом, направила и рекламу на интернету. У међувремену је скинута. Каже да жене возачи имају велико поверење у њега, и радо долазе код Мише када им се поквари струја у аутомобилу. 

- Тако ме зову, мајстор за жене, нисам ја то измислио - правда се Паклени. Уосталом, само жени може да се деси да штиклом поквари механизам који се налази испод кочнице, а служи томе да активира штоп светла. И онда Миша мора да залегне...

И док са женама радо сарађује, најгоре муштерије су, по њему, таксисти. 

- Ух, што их не волим. Неке сам и истерао из сервиса. Има међу њима нормалних, али то је реткост. Њима је све скупо и све знају - објашњава Миша. 

Ипак, то га не спречава да другује са "нормалним" таксистом, Радетом Васићем, са којим је ишао у школу. Свратио је и Раде у Мишину радионицу и сад већ имамо лепо друштво за журку. Додуше, без жена. Обојица воле и играју фудбал, а Раде је и донатор пехара за фер плеј. Миша је годинама играо у "Шећеранцу" и данас у 62. години, не пропушта недељу, спортски дан. А преко седмице је у радионици. 

- Имао сам једну девојку којој је сметало што сам стално умазан, па ме слала да радим у канцеларији, јер имам школу. Опет сам побегао и вратио се мом занату. Да радим са 20 жена у четири зида, бела дана да не видим? Нека хвала - објашњаца Миша. 

За њега, посао аутоелектричара значи слободу и креативност. И кад је најслабији дан и има времена за један коњак, доћи ће две, три муштерије, зарадиће за живот. 

На ОВОМ ЛИНКУ можете прочитати како да уштедите док сипате гориво.  

- Млади беже од заната, али то је грешка. Ја им препоручујем да се баве аутоелектриком, ако желе да имају за себе, да купе ауто, да оду на море, да оснују породицу - саветује Миша. 

Има једино проблема кад ради на на новијим моделима, астрама, меганима... каже да мора да растави пола аутомобила да би поправио обични фар. Самим тим су и поправке скупље. И све је више електронике, а мајстор Миша воли да голим оком види где је квар и да га поправи.   

Пијуцкање, с мером, је нормална ствар за Мишу. У радионици у Жаркову је имао шанк и кантицу за уље која 6 месеци није видела уље, него ракију. Ипак, наглашава да никад није радио пијан и да му то не пада на памет. 

Прочитајте ОВДЕ којих 5 грешака многи возачи праве са мењачем. 

Важно му је што је цео живот свој газда и што је на прави пут извео своје две ћерке. А надимак, Паклени? 

- То је по филму "Паклени торањ" (1974. година, улоге Пол Њумен и Стив Меквин). Са једним колегом сам радио кола, па сам кабловима укљученим у струју ударио по шасији. Прштале су варнице, а колега је рекао "бог те мазо, ко у Пакленом торњу". И постадох Паклени - каже Миша. 

У једном ћошку његове радионице, стоји портрет фудбалске екипе његових пријатеља, углавном школских другова. Помажу се кад треба, скупљају новац ако је неком болесно дете... још воле да јуре за лоптом, колико ко може. Сада већ старији људи, из неког, можда, бољег времена.