ОВО НИЈЕ ПРЕКРШАЈ! Стрепели сте да ће вас КАЗНИТИ ПОЛИЦИЈА, а заправо имате право да урадите то

Ово је заблуда због које многи возачи беспотребно плаћају шлеп службу када им се возило поквари на ауто-путу, иако је неко могао да дође другим аутомобилом и да их одвуче до сервиса или кући. Погледајмо шта тачно пише у закону и шта сме да се ради, а шта не сме.

Основни проблем је у томе што је закон написан тако да збуни просечног човека. Зато кренимо редом.

У закону пише (Члан 70) да је "Забрањено вучење неисправног возила на ауто-путу и мотопуту".

Међутим, закон дозвољава да се ауто вуче и на ауто-путу и на мотопуту!

- Уколико је разлог за вучу настао за време кретања моторног возила по ауто-путу, односно мотопуту, вучење је дозвољено до првог искључења са ауто-пута, односно мотопута - Ово пише у закону!

Дакле, возите по ауто-путу/мотопуту и ауто вам се поквари. Закон дозвољава да неко дође својим аутомобилом и да вас одвуче до првог искључења и даље где желите. Забрана се односи на то да не смете нпр. покварен ауто из Ниша да вучете у неки сервис у Београд.

А шта ако ме ухвати полиција и оптужи нас да вучемо ауто више него што је дозвољено?

Ово може да буде врло проблематично. Узмимо као баналан пример да сте кренули из Београда ка Нишу и ауто вам се покварио између Јагодине и Ћуприје. Ви зовете пријатеља који такође креће из Београда, он стиже до вас, качите ауто и крећете.

После пар километара наилази полиција, зауставља вас и оптужи да вучете ауто много дуже него што је то дозвољено, односно да сте прошли већ неколико искључења иако сте на првом искључењу морали да изађете. Како доказујете да нисте прекршили закон?

Тешко - и ви и ваш пријатељ имате картицу са наплатне рампе код Београда и једноставно не постоји начин да се утврди на којем месту се вама ауто покварио, тј. одакле је пријатељ почео да вас вуче.

Требало би покушати следеће. Покажете полицајцима картицу са наплатне рампе на којој се види време када сте прошли кроз наплатну рампу. Затим на свом мобилном телефону покажете позив који сте упутили свом пријатељу који је дошао да вас вуче, а на његовом мобилном телефону покажете да је он примио тај позив и да се поклапа време трајања разговора. Покажете и картицу са наплатне рампе на којој се види време када је он прошао кроз наплатну рампу.

На основу тога полицајац може да склопи оквирну слику шта се дешавало, мада то и даље није доказ да из неког разлога нисте "промашили" неколико излаза са аутопута. Ако имате једноставније или боље решење, слободно га поделите путем коментара.

А ситуација је још компликованија на мотопуту. Ту немамо чак ни наплатне рампе које би колико-толико могле да пруже неку врсту доказа. Али чекајте, овде имамо један важнији проблем...

Шта је уопште тај мотопут?

Знамо шта је аутопут. А шта је то мотопут? Мало возача зна...

Закон нам објашњава да је мотопут „државни пут намењен искључиво за саобраћај мотоцикала, путничких возила, теретних возила и аутобуса, са или без прикључних возила и као такав обележен прописаним саобраћајним знаком“.

Такође у закону пише да се на мотопуту не сме возити брже од 100 км/х, а на неким деоницама је максимална брзина додатно смањена саобраћајним знаковима. Углавном, закон је дао прилично „слабу“ дефиницију мотопута (у смислу броја трака, постојања зауставне траке, физичке одвојености „смерова“, денивелације...), тако да практично можемо да се ослањамо само на саобраћајне знакове да бисмо знали да смо на њему.

Између осталог, на њему не смеју да се нађу пешаци, бициклисти, па чак ни моторна возила којима је максимална брзина мања 50 км/х – што значи да на мотопуту не смеју да се возе ни мопеди.