НАФТНО ТРЖИШТЕ У ПРОБЛЕМУ: Цене фосилног горива могле би да оду у минус, смањење производње до 10 МИЛИОНА барела дневно!
Корона вирус претња за нафтну индустрију.
Будући да је више од две милијарде људи од Индије па до Калифорније тренутно у карантину, потражња за енергијом, прецизније за нафтом, потонула је, а падом потражње за нафтом пала је и њена цена.
ЕКОНОМСКИ ГИГАНТИ издвојили и до 7 билиона долара за спас од рецесије: Да ли је то довољно за спас?
Видели смо лешеве и сандуке, умрле лекаре, али вапај "ГЛАДНИ СМО" указује на НОВУ ОПАСНОСТ над Италијом
Кад берза пада - сви би злато, али га нема: Овакав хаос на тржишту се не памти од 2001. године
Нафтна се индустрија, пише Блумберг, суочава с проблем који ју је задњи пут затекао пре 35 година: произвођачи затварају своје изворе будући да црпљење уобичајене количине нафте више нема економског смисла.
- Никад нисам видео ништа слично на овом тржишту - рекао је Торбјорн Торнквист, суоснивач и главни извршни директор Гунвор Гроупа, једне од највећих светских компанија за трговање ресурсима.
Нафтно тржиште, које не само да је погођено падом потражње, већ и растом понуде због ценовног рата између Саудијске Арабије и Русије, бори се с вишком од чак 20 одсто уобичајене глобалне потрошње. А последице су, пише лист, бруталне – цене су довољно ниске да се широм света затвори производња. За учеснике ценовног рата то се рачуна као победа, докле год се та затварања догађају изван њихових територија.
- Брент и West Texas Интермедиате крећу се око 25 долара по барелу, но у свету физичке нафте у којем се купују прави барели произвођачи добијају много мање. Сектор се креће у "незабележеним водама и непознатим подручјима- сматра Пол Санки, нафтни аналитичар у Мизухо Банку.
Мање нафтне компаније у САД-у продају своју нафту по ценама између шест и десет долара по барелу, а слична ситуација догађа се и у руској Сибирији и Кини. Последично, због ултраниских цена нафте рафинерије смањују производњу. Бразилски Петробрас, рецимо, смањио је производњу за 100.000 барела дневно, док Гленкор затвара своја нафтна поља у Чаду. Слично најављују и други директори компанија из тог сектора.
- Морамо брзо смањити понуду нафте за 10 милиона барела дневно. Цене нафте мораће се још више спустити да би ју у ово време могли продати - рекао је Расел Харди, први човек Витола.
Задњи пут када се нафтна индустрија суочила с низом затварања рафинерија и толиким смањењем производње било је 1986. када је Саудијска Арабија ценовним ратом унела немире на тржиште. Током ценовних сукоба 1998./1999. и 2015./2016. индустрија је такође прошла кроз резове, но не толике. Напросто свет данас не може црпити нафту на тренутном нивоу од отприлике 100 милиона барела дневно, а потражња је 20 одсто нижа. Вишак би затрпао складишне капацитете унутар свега неколико недеља.
На неким тржиштима у којима је инфраструктура слабије развијена то се већ и догађа. Пакистан је, рецимо, својим рафинеријама наложио да престану да увозе бензин и дизел будући да су цистерне већ пуне.
На тржиштима која немају приступ мору недостатак складишног капацитета могао би бити пресудни фактор будући да када се копнени резервоари напуне, трговци користе цистерне на мору и тамо спремају нафту и чекају да цене порасту.
Без цистерне или приступа мору цене нафте на локалним физичким тржиштима могле би, прогнозира Блумберг, да падну на нулу или чак оду у минус, што значи да би произвођачи могли да почну да плаћају купцима да се реше своје нафте.