СРБИЈА ЛЕЖИ НА ОГРОМНОМ БОГАТСТВУ! Погледајте СПИСАК природног БЛАГА наше земље процењено на 200 МИЛИОНА евра
Наша земља лежи на огромном рудном богатству.
Из министарства енергетике недавно су потврђени ови наводи, процењена вредност резерви минералних сировина у Србији је већа од 200 милијарди евра.
Поред бројних страних компанија, за рудама у Србији трага и сама држава која од 2016. године континуирано ради на истраживањима металичних минералних сировина.
СПЕЦИЈАЛНА ПОНУДА од 469€: Дубаи и Кипар! Платиш 5, добијеш 7 ноћи – платиш 7, добијеш 9 ноћи
СТИЖЕ НОВА ПОМОЋ ДРЖАВЕ! Пријава за новац само што није почела, погледајте да ли испуњавате услове
Чадеж: Производња "зеленог" хидрогена у Србији део стратегије развоја енергетике
Циљ тих истраживања је повећање укупне потенцијалности ресурса металогенетских области и лежишта Србије по питању племенитих, али и других вредних метала. На основу досадашњих истраживања откривен је велики број до сада незабележених појава металичних минералних сировина и непознатих минерализација злата, платине, бакра и других драгоцених метала, наводи се у Правилнику о утврђивању годишњег програма основних геолошких истраживања за 2021. годину.
Тако је у оквиру металогенетских истраживања у ултрамафитима Србије, на подручју Такова 2016. године нађено значајно присуство платинске групе елемената, који спадају у племените метале.
- То указује да и остале терене Србије који су изграђени од стена ултрамафита треба детаљније истражити у циљу откривања до сада непознатих минерализација, у првом реду метала из платинске групе елемената - наводи се у документу.
У том документу се додаје да, иако постоје сви оптимални геолошко-петролошки услови за откривање лежишта платинске групе елемената, али и злата и пратећих минералних сировина у ултрамафитима Србије, неких значајнијих истраживања до сада није било.
Како се објашњава, ултрамафити захватају релативно велике површине терена Србије, а њихове маталогенетске карактеристика су до сада, већим делом биле изучаване на теренима јужне Србије, тачније на простору Косова и Метохије. Након 2016. године, већ следеће године вршени су истражни радови и у подручју Гокчанице (село код Краљева), у којем су утврђени високи садржаји злата, сребра, бакра, као и олова и цинка.
Током 2018. године вршени су истражни радови у ултрамафитима и контактним стенама подручја Дели Јована (планина код Неготина), који је познат по лежиштима живе, али су сада утврђени локалитети са присуством платинске групе елемената, злата, сребра, олова, бакра, цинка, гвожђа, никла и кобалта.
У 2019. години, на теренима Фрушке Горе, на подручју око 130 км2, у ултрамафитима су такође регистровани повећани садржаји платине, сребра и злата. Прошле године завршена је прва фаза истраживања у ултрамафитима на овим подручјима а ове започиње друга која подразумева лабораторијска испитивања, на подручју Гокчанице и Дели Јована, али и Липовац код Алексинца и Велуће. Завршетак истраживања се планира током 2025. године.
Држава од 2018. године племените метале тражи и на Голији и Озрену. Резултати тих истраживања показали, стоји у истом документу, да се ради о врло перспективним теренима у смислу изналажења највреднијег племенитог метала. На Голији је те године регистровано значајно повећање злата, а претпрошле године, на ширем простору Озрена и Голије од око 200 км2, поново су регистровани су високи садржаји злата који нису забележени у претходним истраживањима.
Исто тако, током 2018. године, истраживања металичних минералних сировина су пратила и припремне грађевинске радове у подручју изградње коридора 11, а нарочито на изградњи тунела Муњино брдо и Лаз, и показала значајна налазишта злата и повишене садржаје сребра на тим локацијама.
На локалитету "Муњино брдо", из језгра бушотине добијени су садржаји злата од 5,74 ppm и сребра од 0,7 ppm. Стога је прошле године највећи обим истраживања био је усмерен на терене између Прељине и Пожеге на коридору 11, на којима се граде тунели Лаз и Муњино брдо, и тада су на улазу у тунел Муњино брдо регистровани повишени садржаји хрома и сребра.
Геолошка истраживања вршена су и претходних година, па су тако 2016. на подручју Таково–Прељина, дуж трасе пута, између осталог откривене интересантне минерализације живе, а већ следеће године и злата и бакра. За 2021. годину истраживања су планира на деоници Прељина–Пожега, али и на путном правцу Рума–Шабац–Лозница.
- Добијени резултати би могли бити искоришћени као основаза даља, детаљна геолошка истраживања, која би могла довести до економске валоризације како новооткривених тако и познатих појава металичних минералних сировина - закључује се у Правилнику.
